Uteha za Božji narod
Dvanaesto poglavlje
Uteha za Božji narod
1. Kakva mračna budućnost predstoji Jerusalimu i njegovim stanovnicima, i kakva nada ipak postoji?
SEDAMDESET godina — što je prosečan ljudski vek — narod Jude će provesti u zarobljeništvu u Vavilonu (Psalam 90:10; Jeremija 25:11; 29:10). Većina zarobljenih Izraelaca će tamo ostariti i umreti. Zamisli samo kako će biti poniženi kad im se neprijatelji budu rugali i podsmevali. Zamisli takođe kakva će ljaga biti bačena na njihovog Boga, Jehovu, kada grad u kome prebiva njegovo ime bude toliko dugo pust (Nemija 1:9; Psalam 132:13; 137:1-3). Više neće biti voljenog hrama koji je bio pun Božje slave kada ga je Solomon posvetio (2. Letopisa 7:1-3). Kakva mračna budućnost! Ali Jehova preko Isaije proriče obnovu (Isaija 43:14; 44:26-28). U 51. poglavlju knjige Isaije nalazimo daljnja proročanstva na temu utehe i ohrabrenja.
2. (a) Kome Jehova preko Isaije upućuje poruku utehe? (b) Kako verni Jevreji ’idu za pravdom‘?
2 Onima u Judi čije je srce naklonjeno njemu, Jehova kaže: „Slušajte me, koji za pravdom idete, koji Jehovu tražite“ (Isaija 51:1a). ’Ići za pravdom‘ podrazumeva akciju. Oni koji ’idu za pravdom‘ neće samo tvrditi da su Božji narod. Revno će se truditi da budu pravedni i da žive u skladu s Božjom voljom (Psalam 34:16; Poslovice 21:21). Oni će gledati na Jehovu kao na jedini Izvor pravednosti, i ’tražiće Jehovu‘ (Psalam 11:7; 145:17). To ne znači da neće već znati ko je Jehova ili kako da mu se približe u molitvi. Naprotiv, trudiće se da mu budu bliže, da ga obožavaju, da mu se mole i da traže njegovo vođstvo u svemu što rade.
3, 4. (a) Ko je ’stena‘ iz koje su Jevreji bili isklesani, a ko je „otvor jame“ iz koje su bili izvađeni? (b) Zašto će Jevreje utešiti podsećanje na njihove korene?
3 Međutim, u Judi ima relativno malo onih koji stvarno idu za pravdom, i zbog toga su možda nesigurni i snuždeni. Zato, koristeći ilustraciju o vađenju kamena Jehova ih ohrabruje sledećim rečima: „Pogledajte stenu iz koje ste isečeni, otvor jame iz koje ste izvađeni. Pogledajte na svog Oca Avrahama, i na Saru koja vas je rodila. Jer ja njega samo pozvah, blagoslovih i umnožih“ (Isaija 51:1b, 2). ’Stena‘ iz koje su Jevreji bili isklesani jeste Avraham, istorijska ličnost kojom se izraelski narod mnogo ponosi (Matej 3:9; Jovan 8:33, 39). On je njihov začetnik, to jest čovek od koga potiče taj narod. „Otvor jame“ je Sara, iz čije je utrobe došao Isak kao predak Izraela.
4 Avraham i Sara su bili zašli u godine kad više nisu mogli da imaju potomstvo i nisu imali decu. Jehova je ipak obećao da će blagosloviti Avrahama i ’umnožiti‘ ga (Postanje 17:1-6, 15-17). Pošto im je Bog obnovio moć rađanja, Avraham i Sara su u starosti dobili dete, a od njega je potekao narod koji je bio u savezu s Bogom. Tako je Jehova tog jednog čoveka učinio ocem velikog naroda koji se ne može izbrojati kao ni zvezde na nebesima (Postanje 15:5; Dela apostolska 7:5). Ako je Jehova mogao da dovede Avrahama iz udaljene zemlje i da od njega stvori moćan narod, on sigurno može ispuniti obećanje da će osloboditi verni ostatak iz ropstva u Vavilonu, vratiti ga u domovinu i još jednom od njega stvoriti veliki narod. Bog je ispunio obećanje koje je dao Avrahamu; ispuniće i obećanje koje je dao zarobljenim Jevrejima.
5. (a) Koga predočavaju Avraham i Sara? Objasni. (b) Ko u konačnom ispunjenju potiče od ’stene‘?
5 Simbolično vađenje kamena u Isaiji 51:1, 2, verovatno ima još jednu primenu. U Ponovljenim zakonima 32:18 (NW) Jehova se naziva ’Stenom‘ koja je stvorila Izrael i ’Onim koji je rodio Izrael u porođajnim bolovima‘. U ovom poslednjem izrazu koristi se isti hebrejski glagol koji se pojavljuje i u Isaiji 51:2 kada se kaže da je Sara rodila Izrael. Dakle, Avraham proročanski predstavlja Jehovu, Većeg Avrahama. Avrahamova žena Sara predočava Jehovinu sveopštu nebesku organizaciju duhovnih stvorenja, koja je u Svetom pismu predstavljena kao Božja supruga, to jest žena (Postanje 3:15; Otkrivenje 12:1, 5). U konačnom ispunjenju ovih reči iz Isaijinog proročanstva, narod koji potiče iz te ’stene‘ je ’Izrael Božji‘, skupština duhom pomazanih hrišćana koja je rođena na Pentekost 33. n. e. Kao što je razmatrano u prethodnim poglavljima ove knjige, taj narod je prošao kroz vavilonsko ropstvo 1918. godine, ali je 1919. godine vraćen u duhovno blagostanje (Galatima 3:26-29; 4:28; 6:16).
6. (a) Šta očekuje Judinu zemlju, i kakva će obnova biti potrebna? (b) Na koju nas savremenu obnovu podseća Isaija 51:3?
6 Jehovina uteha za Sion, to jest Jerusalim, obuhvata više od obećanja da će stvoriti mnogobrojnu naciju. Čitamo sledeće: „Zato se i Jehova smiluje Sionu, smiluje se svima ruševinama njegovim; napraviće Eden od pustinje njegove i baštu Jehovinu od pustoši njegove. Radost će se i veselje nalaziti u njemu, žrtve zahvalnice i pesme pobožne“ (Isaija 51:3). Tokom 70 godina koliko će biti pusta, Juda će se pretvoriti u pustoš obraslu trnjem, dračom i drugim divljim rastinjem (Isaija 64:10; Jeremija 4:26; 9:10-12). Zato, osim toga što će Juda biti ponovo nastanjena, ta obnova će morati da obuhvata i obnavljanje zemlje koja će biti pretvorena u edenski vrt s dobro navodnjenim plodnim poljima i rodnim voćnjacima. Izgledaće kao da se zemlja raduje. U poređenju s tim kako je pusto izgledala za vreme izgnanstva, zemlja će biti kao raj. Pomazani ostatak Izraela Božjeg je 1919. godine u duhovnom smislu ušao baš u jedan takav raj (Isaija 11:6-9; 35:1-7).
Razlozi za pouzdanje u Jehovu
7, 8. (a) Šta znači Jehovin poziv da ga slušaju? (b) Zašto je važno da Juda sluša Jehovu?
7 Pozivajući ih da ponovo budu pažljivi, Jehova kaže: „Slušaj, narode moj, čuj me, rode moj! Jer će od mene izići zakon, postaviću zakon svoj da zasvetli narodima. Pravda moja blizu je, spasenje je moje gotovo, a narodima će mišica moja suditi. U mene će nadati se ostrva“ (Isaija 51:4, 5).
8 Jehovin poziv da ga slušaju ne znači da samo čuju njegovu poruku. To znači da obrate pažnju s namerom da postupaju po onome što čuju (Psalam 49:2; 78:1). Narod mora da shvati da je Jehova Izvor pouke, pravde i spasenja. Jedino je on Izvor duhovnog prosvetljenja (2. Korinćanima 4:6). On je neprikosnoveni Sudija čovečanstvu. Zakoni i sudske odluke koje Jehova donosi jesu svetlost onim ljudima koji dozvoljavaju da ih ti zakoni vode (Psalam 43:3; 119:105; Poslovice 6:23).
9. Ko će, sem naroda koji je u savezu s Bogom, imati koristi od Jehovinih spasonosnih dela?
9 Sve ovo važi ne samo za narod koji je u savezu s Bogom već i za ispravno nastrojene ljude posvuda, čak i na najudaljenijim ostrvima. Neće biti iznevereno njihovo pouzdanje u Boga i u njegovu sposobnost da deluje u korist svojih vernih slugu i da ih spase. Njegova moć, to jest sila, predstavljena njegovom mišicom je pouzdana; niko je ne može zaustaviti (Isaija 40:10; Luka 1:51, 52). Slično tome i danas, revno propovedanje preostalih članova Izraela Božjeg vodi milione ljudi, mnoge sa udaljenih ostrva, da se obrate ka Jehovi i uzdaju u njega.
10. (a) Koju će istinu kralj Navuhodonosor morati silom da spozna? (b) Koja će „nebesa“ i koja „zemlja“ doći svome kraju?
10 Jehova zatim ukazuje na jednu istinu koju će vavilonski kralj Navuhodonosor morati da spozna. Ništa ni na nebu ni na zemlji ne može sprečiti Jehovu da sprovede svoju volju (Danilo 4:34, 35). Čitamo sledeće: „Podignite k nebu oči i gledajte dole zemlju, jer će kao dim iščeznuti nebesa i zemlja će se kao haljina na komade raspadnuti, i njeni će stanovnici ko muhe pomreti. Al’ spasenje moje ostaće doveka, a pravdi mojoj neće kraja biti“ (Isaija 51:6). Premda vavilonski vladari nemaju običaj da puste zarobljenike da se vrate kući, Jehovino spasavanje njegovog naroda neće biti osujećeno (Isaija 14:16, 17). Vavilonska „nebesa“, to jest vladajuća klasa, biće poražena. Vavilonska „zemlja“, podanici te vladajuće klase, postepeno će iščeznuti. Da, čak ni najveća sila tog doba ne može se suprotstaviti Jehovinoj moći niti ga sprečiti da donese spasenje.
11. Zašto današnje hrišćane ohrabruje potpuno ispunjenje proročanstva da će vavilonska „nebesa“ i „zemlja“ biti uništeni?
11 Za današnje hrišćane je stvarno ohrabrujuće saznanje da su se te proročanske reči potpuno ispunile! Zašto? Zato što je apostol Petar koristio slične izraze u vezi s jednim budućim događajem. On je govorio o Jehovinom danu koji se brzo približava, „kojim će se zapaljena nebesa raspasti i užareni elementi rastopiti“! Zatim je rekao: „Ali prema njegovom obećanju mi očekujemo nova nebesa i novu zemlju, a u njima će prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:12, 13; Isaija 34:4; Otkrivenje 6:12-14). Iako moćni narodi i njihovi uzvišeni vladari prkose Jehovi, kad dođe vreme koje je on odredio biće uništeni — zgnječeni kao muva (Psalam 2:1-9). Samo će Božja pravedna vladavina zauvek vladati nad pravednim ljudskim društvom (Danilo 2:44; Otkrivenje 21:1-4).
12. Zašto Božje sluge ne treba da se plaše kada ih ljudski protivnici kleveću?
12 Govoreći ’onima koji za pravdom idu‘, Jehova sada kaže: „Slušajte me, vi koji znate pravdu, narode, kome je zakon moj u srcu! Ne bojte se ljudskoga rušenja, nemojte se plašiti huljenja njihova. Jer će moljac njih kao haljinu izesti, i crv će ih kao vunu gristi. Ali pravda moja doveka ostaje i spasenje moje od kolena na koleno“ (Isaija 51:7, 8). Oni koji se uzdaju u Jehovu biće klevetani i prezreni zbog svog hrabrog stava, ali toga se ne treba plašiti. Oni koji nas preziru su obični smrtnici koji će biti ’izjedeni‘ kao vunena odeća koju je pojeo moljac. a Poput vernih Jevreja starog doba, pravi hrišćani danas nemaju razloga da se plaše bilo koga ko im se suprotstavlja. Jehova, večni Bog, njihovo je spasenje (Psalam 37:1, 2). Protivljenje Božjih neprijatelja predstavlja dokaz da Jehovin narod ima njegov duh (Matej 5:11, 12; 10:24-31).
13, 14. Šta je predočeno izrazima ’Rava‘ i ’aždaja‘, i kako je to ’oboreno‘ i ’probodeno‘?
13 Kao da poziva Jehovu da reaguje u korist svog zarobljenog naroda, Isaija kaže: „Preni se, preni se, u svilu se obuci, mišico Jehovina! Preni se ti ko u staro doba, ko u staro vreme! Nisi li ti Egipat [„Ravu“, DK] oborila i aždaju probola? Nisi li ti more isušila, vodu od bezdana velikoga, i dubinom morskom put probila, put da prođu izbavljeni?“ (Isaija 51:9, 10).
14 Istorijski primeri o kojima Isaija govori dobro su izabrani. Svaki Izraelac zna da je njegov narod izbavljen iz Egipta i da je prošao kroz Crveno more (Izlazak 12:24-27; 14:26-31). Izrazi ’Rava‘ i ’aždaja‘ odnose se na Egipat pod faraonom koji se protivio tome da Izraelci izađu iz Egipta (Psalam 74:13; 87:4; Isaija 30:7, NW). Drevni Egipat je ličio na čudovišnu zmiju s glavom na delti Nila i svojim izduženim telom koje se proteže stotinama kilometara duž plodne doline Nila (Jezekilj 29:3). Ali ovo čudovište je bilo oboreno kada je Jehova na njega izlio deset nevolja. Bilo je probodeno, strašno ranjeno i oslabljeno kada mu je vojska uništena u vodama Crvenog mora. Da, Jehova je na Egiptu pokazao moć svoje mišice. Da li će išta manje biti spreman da se bori za svoj izgnani narod u Vavilonu?
15. (a) Kada i kako će nestati tuga i uzdasi Siona? (b) Kada su u savremeno doba nestali tuga i uzdasi Izraela Božjeg?
15 Gledajući unapred na izbavljenje Izraelaca iz Vavilona, proročanstvo dalje kaže: „Tako će se vratiti izbavljeni Jehovini i s pesmama u Sion će ići, i večno će veselje okititi glave njihove. Doći će im radost i veselje i bežaće tuga i uzdasi“ (Isaija 51:11). Koliko god da je žalosna njihova situacija u Vavilonu, oni koji traže Jehovinu pravednost imaće divnu budućnost. Doći će vreme kada tuge i uzdaha više neće biti. Radosni povici, veselje, ushićenje — to će se čuti sa usana iskupljenih, to jest otkupljenih. U savremenom ispunjenju ovih proročanskih reči, Izrael Božji je 1919. godine oslobođen iz vavilonskog ropstva. Vraćen je na svoj duhovni posed uz veliku radost — radost koja i dan-danas traje.
16. Koja je cena plaćena za otkup Jevreja?
16 Kolika će biti cena otkupa Jevreja? Isaijino proročanstvo je već otkrilo da Jehova daje ’Egipat u otkup, Etiopiju i Sevu mesto tebe‘ (Isaija 43:1-4). To će se dogoditi kasnije. Posle osvajanja Vavilona i oslobođenja jevrejskih zatočenika, Persijsko carstvo će osvojiti Egipat, Etiopiju i Sevu. To će biti dato namesto izraelskih duša. To je u skladu s načelom navedenim u Poslovicama 21:18: „Bezdušnik je otkup pravednika, a poštenih zlobnik.“
Daljnja garancija
17. Zašto nema potrebe da se Jevreji plaše vavilonskog gneva?
17 Jehova pruža daljnju garanciju svom narodu sledećim rečima: „Ja sam, ja sam onaj koji vas teši. Ko si ti pa da se smrtnoga čoveka bojiš? Sina čovečjega, travi jednakoga? I ti Boga, tvorca svog, da zaboraviš, koji je nebo razapeo i zemlju osnovao? I ti celog dana jednako da drhtiš ispred gneva tlačitelja svoga [„onoga koji te pritješnjuje“, DK] koji se sprema da tebe zatire! Gde je dakle tlačiteljev gnev?“ (Isaija 51:12, 13). Pred njima su godine izgnanstva. Pa ipak, nema razloga da se plaše vavilonskog gneva. Iako će taj narod, treća svetska sila po biblijskom izveštaju, osvojiti Božji narod i hteti da ga ’pritesni‘, to jest da onemogući bekstvo, verni Jevreji znaju da je Jehova prorekao da će Vavilon pasti Kiru u ruke (Isaija 44:8, 24-28). Za razliku od Stvoritelja — večnog Boga, Jehove — stanovnici Vavilona će umreti kao trava koja u sušnoj sezoni pod žarkim zracima sunca uvene. Gde će onda biti njihove pretnje i gnev? Zato stvarno nije mudro plašiti se čoveka i zaboraviti Jehovu, onoga koji je stvorio nebo i zemlju!
18. Koju garanciju Jehova daje svom narodu premda će neko vreme biti zatvorenici?
18 Premda će Jehovin narod neko vreme provesti u zarobljeništvu, takoreći u ’okovima‘, iznenada će biti oslobođen. Ti ljudi neće biti istrebljeni u Vavilonu niti će umreti od gladi kao zatvorenici — neće ih ostaviti beživotne u Šeolu, u jami (Psalam 30:4; 88:4-6). Jehova im garantuje: „Brzo će se sužanj oprostiti teških okova. Neće u jami on umreti, neće njemu hleb nedostajati“ (Isaija 51:14).
19. Zašto se verni Jevreji mogu potpuno uzdati u Jehovine reči?
19 Još uvek tešeći Sion, Jehova dalje kaže: „Ja sam, Jehova, Bog tvoj, koji podižem more i činim da buče valovi njegovi; ime mi je Jehova nad vojskama. Ja tebi u usta svoje reči mećem i senkom te svoje ruke ja pokrivam, da nebesa nova ja razapnem i utvrdim novu zemlju, i da rečem Sionu: Ti si narod moj“ (Isaija 51:15, 16). Biblija uvek iznova spominje Božju sposobnost da pokaže svoju silu nad morem i da ga kontroliše (Jov 26:12; Psalam 89:10; Jeremija 31:35). On ima potpunu kontrolu nad prirodnim silama, kao što je pokazao kada je oslobodio svoj narod iz Egipta. Ko se može čak i u najmanjoj stvari uporediti s ’Jehovom nad vojskama‘? (Psalam 24:10).
20. Koja će „nebesa“ i ’zemlja‘ nastati kad Jehova obnovi Sion, i koje će utešne reči izgovoriti?
20 Jevreji su kao narod i dalje u savezu s Bogom, i on im garantuje da će se vratiti u domovinu da opet žive pod Zakonom. Tamo će prezidati Jerusalim i hram i ponovo se prihvatiti odgovornosti koje su imali pod savezom koji je Jehova sklopio s njima preko Mojsija. Kad zemlja bude ponovo nastanjena Izraelcima koji se vraćaju u svoju domovinu i njihovim domaćim životinjama, nastaće ’nova zemlja‘. Nad njom će biti ’nova nebesa‘, to jest novi sistem vladanja (Isaija 65:17-19; Agej 1:1, 14). Jehova će ponovo reći Sionu: „Ti si narod moj.“
Poziv na akciju
21. Koji poziv na akciju Jehova upućuje?
21 Pošto je utešio Sion, Jehova upućuje jedan poziv na akciju. Govoreći kao da je Jerusalim već doživeo kraj patnji, on kaže: „Preni se, preni se, ustaj Jerusalime, koji si iz ruke Jehovine ispio čašu gneva njegovog, koji si do taloga ispio pehar od zanosa“ (Isaija 51:17). Da, Jerusalim mora ustati iz tog bednog stanja i obnoviti svoj pređašnji položaj i sjaj. Doći će vreme kada će do kraja ispiti simboličnu čašu Božje kazne. Od Božjeg gneva prema njemu neće više ostati ništa.
22, 23. Šta će Jerusalim doživeti dok ispija čašu Jehovinog gneva?
22 Međutim, kada Jerusalim bude kažnjavan, niko od njegovih stanovnika, njegovih „sinova“, neće moći da spreči ono što se dešava (Isaija 43:5-7; Jeremija 3:14). Proročanstvo kaže: „Od svih sinova koje on rodi nijedan se ne nađe da bi mu vođ bio, od svih sinova koje on othrani nijedan se ne nađe da bi prihvatio ruku njegovu“ (Isaija 51:18). Šta će ga sve snaći od ruku Vavilonaca! „Ovo dvoje te zadesi: — ko će da te žali? — Pustoš i rušenje, glad i mač. — Ko sam ja da bih te utešio? — Sinovi tvoji očajni po ulicama ležahu, kao jeleni u mreži, pod teretom gneva Jehovinog i pretnji Boga tvoga“ (Isaija 51:19, 20).
23 Jadni Jerusalim! Doživeće „pustoš i rušenje“ kao i „glad i mač“. Pošto ne mogu da ga vode niti da ga održe na nogama, njegovi „sinovi“ će bespomoćno, iscrpljeno stajati, nemoćni da se odupru vavilonskim osvajačima. Naočigled svima ležaće po uglovima ulica u nesvesti, slabi i iznureni (Jeremijine tužbalice 2:19; 4:1, 2). Piće čašu Božjeg gneva i biće tako bespomoćni kao životinje uhvaćene u mrežu.
24, 25. (a) Šta se neće ponoviti Jerusalimu? (b) Ko će posle Jerusalima piti čašu Jehovinog gneva?
24 Ali ova žalosna situacija ima kraj. Isaija utešno kaže: „Zato čujte ovo, nevoljnici, pijani, ali ne od vina! Ovako govori Večni, Jehova tvoj, Bog tvoj, koji svoj narod brani: Evo uzimam iz ruke tvoje pehar od zanosa, čašu gneva svoga: Nećeš je ti više piti! Daću je u ruke mučiteljima tvojim koji ti govoriše: Sagni se da pređemo! I ti leđa svoja do zemlje si savijao i od njih si put prolaznicima pravio“ (Isaija 51:21-23). Posle disciplinovanja Jerusalima Jehova je spreman da mu se smiluje i da mu oprosti.
25 Jehova će sada svoj gnev odvratiti od Jerusalima i usmeriti ga ka Vavilonu. Vavilon će uništiti Jerusalim i poniziti ga (Psalam 137:7-9). Ali Jerusalim neće morati da ponovo pije takvu čašu iz ruku Vavilona i njegovih saveznika. Umesto toga, čaša će se uzeti od Jerusalima i dati onima koji se raduju njegovoj sramoti (Jeremijine tužbalice 4:21, 22). Vavilon će pasti mrtav pijan (Jeremija 51:6-8). U međuvremenu, Sion će se uzdići! Kakav preokret! Sion se zaista može utešiti ovakvom budućnošću. A Jehovine sluge mogu biti sigurne da će se njegovo ime posvetiti kroz njegova spasonosna dela.
[Fusnota]
a Moljac o kome se ovde govori očigledno je sukneni moljac, naročito onaj u fazi larve koja pravi veliku štetu.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 167. strani]
Jehova, Veći Avraham, jeste ’stena‘ iz koje je ’isečen‘ njegov narod
[Slika na 170. strani]
Protivnici Božjeg naroda će nestati, kao odeća koju su pojeli moljci
[Slika na stranama 176, 177]
Jehova je pokazao svoju moć da kontroliše prirodne sile
[Slika na 178. strani]
Čaša iz koje će Jerusalim piti treba da bude prosleđena Vavilonu i njegovim saveznicima
