Načini na koje vam prenose dobru vest

HRIŠĆANIMA je zapoveđeno da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘, ali to ne znači da treba da vrše pritisak na druge niti da ih na silu preobraćaju. Isus je imao zadatak da ’nevoljnima javlja dobre glase‘, da ’zavije one koji su ranjeni u srcu‘, da ’uteši sve žalosne‘ (Matej 28:19; Isaija 61:1, 2; Luka 4:18, 19). Jehovini svedoci nastoje da čine to isto tako što objavljuju dobru vest iz Biblije. Poput proroka Jezekilja iz starog vremena, Jehovini svedoci se danas trude da pronađu one koji „uzdišu i kukaju zbog svih gadosti koje se čine“ (Jezekilj 9:4).

Najpoznatiji način koji oni koriste da bi pronašli one koji su uznemireni zbog današnjeg stanja jeste taj što idu od kuće do kuće. Oni ulažu pozitivne napore da bi stigli do svih ljudi, baš kao što je to Isus radio kad je ’išao od grada do grada i od sela do sela, propovedajući i objavljujući dobru vest o Božjem kraljevstvu‘. Njegovi prvi učenici radili su to isto (Luka 8:1; 9:1-6; 10:1-9). Jehovini svedoci se danas trude da, gde je to moguće, posete svaki dom nekoliko puta godišnje, nastojeći da nekoliko minuta razgovaraju sa stanarem o nekoj važnoj lokalnoj ili svetskoj temi. Može se osmotriti neki biblijski stih i ako stanar pokaže interesovanje, Svedok se može s njim dogovoriti da navrati u neko pogodno vreme kako bi nastavili razgovor. Stanar može dobiti Bibliju i literaturu koja objašnjava Bibliju, i ako to želi, s njim se može voditi besplatan kućni biblijski studij. Širom sveta se s pojedincima i porodicama redovno vodi na milione takvih korisnih biblijskih studija.

Još jedan način na koji se „dobra vest o kraljevstvu“ prenosi drugima jeste preko sastanaka koji se održavaju u lokalnim Dvoranama Kraljevstva. Svedoci tu održavaju sastanke svake sedmice. Jedan sastanak je javno predavanje o nekoj tekućoj zanimljivoj temi, nakon čega sledi proučavanje neke biblijske teme ili nekog proročanstva, pri čemu kao osnova  služi časopis Kula stražara. Još jedan sastanak je škola u kojoj se Svedoci obučavaju da budu bolji objavitelji dobre vesti, nakon čega sledi deo koji je posvećen analizi svedočenja na lokalnom području. Isto tako, Svedoci se jednom sedmično sastaju u malim grupama u privatnim domovima da bi proučavali Bibliju.

Svi ti sastanci su otvoreni za javnost. Ne prikupljaju se nikakvi prilozi. Ti sastanci su korisni za sve prisutne. Biblija kaže: „Pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela, ne ostavljajući svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, već ohrabrujući jedni druge, i to tim više što vidite da se približava dan.“ Privatno proučavanje i istraživanje je neophodno, ali sastajanje s drugima deluje stimulišuće: „Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovjek oštri lice prijatelja svojega“ (Jevrejima 10:24, 25; Priče Solomunove 27:17, Daničić-Karadžić).

Svedoci takođe dobro koriste prilike da govore o dobroj vesti dok u svakodnevnom životu dolaze u kontakt s drugima. Oni tako izmene par reči s nekim komšijom ili sa saputnikom u autobusu ili avionu, vode neki duži razgovor s prijateljem ili rođakom, ili s kolegom na poslu tokom pauze. Dok je bio na zemlji, Isus je dosta svedočio na taj način — dok je išao pored mora, sedeo na obronku, dok je bio kod nekoga na obroku, na svadbi, ili dok je putovao u ribarskom čamcu na Galilejskom moru. Poučavao je u sinagogama i u hramu u Jerusalimu. Gde god da je bio, nalazio je prilike da priča o Božjem Kraljevstvu. Jehovini svedoci nastoje da u tom pogledu slede njegove stope (1. Petrova 2:21).

 PROPOVEDATI DOBRIM PRIMEROM

Nijedan od ovih načina na koje se govori dobra vest ne bi imao značaja za vas ako onaj ko vam govori o tome i sam ne primenjuje ta učenja. Govoriti jedno, a zatim raditi nešto sasvim drugo predstavlja licemerstvo, a zbog religioznog licemerstva milioni ljudi su okrenuli leđa Bibliji. Za to nije kriva Biblija. Pismoznalci i fariseji su imali Hebrejske spise, ali ih je Isus osudio kao licemere. On je govorio o tome kako oni čitaju iz Mojsijevog Zakona, a zatim je dodao svojim učenicima: „Činite i držite sve što vam kažu, ali ne činite po njihovim delima, jer govore, a ne čine“ (Matej 23:3). Kada hrišćanin svojim životom pruža dobar primer, to znači više nego da satima propoveda. Na to je skrenuta pažnja hrišćanskim suprugama čiji muževi nisu u veri: ’Oni mogu biti pridobijeni bez reči ponašanjem svojih žena, kad budu očevici vašeg čestitog ponašanja‘ (1. Petrova 3:1, 2).

Prema tome, Jehovini svedoci nastoje da preporuče dobru vest drugima i na taj način što su i sami primerni u hrišćanskom ponašanju o kojem govore drugima. Oni se trude da ’čine drugima sve što žele da drugi čine njima‘ (Matej 7:12). Oni nastoje da se tako ophode sa svim ljudima, ne samo s drugim Svedocima, prijateljima, komšijama ili rođacima. Pošto su nesavršeni, u tome nisu uvek sto posto uspešni. Ali oni od srca žele da čine dobro svim ljudima ne samo tako što im govore dobru vest o Kraljevstvu već i tako što im praktično pomažu kad god je to moguće (Jakov 2:14-17).

[Slika na 19. strani]

Havaji

[Slika na 19. strani]

Venecuela

[Slika na 19. strani]

Jugoslavija

[Slike na 20. strani]

U prigodnim Dvoranama Kraljevstva razmatra se Biblija

[Slike na 21. strani]

U svom porodičnom životu, kao i u kontaktima s drugim ljudima, Svedoci iskreno nastoje da rade ono što preporučuju drugima