TOKOM celog srednjeg veka, građani iste zemlje obično su praktikovali istu religiju. Sve do samog kraja 19. veka Evropa je poznavala samo nekoliko većih religija: katolicizam i protestantizam na zapadu, pravoslavlje i islam na istoku, i judaizam. Danas je raznolikost, nesumnjivo, mnogo uobičajenija u Evropi i širom sveta. Nepoznate religije su pustile korene, bilo tako što su ih neki od domaćeg stanovništva usvojili ili tako što su ih doneli iseljenici i izbeglice.

Tako danas, u zemljama kao što su Australija, Britanija, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i Francuska, nalazimo mnoge muslimane, budiste i hinduse. Istovremeno, Jehovini svedoci, kao hrišćani, aktivno služe u preko 239 zemalja i teritorija. U 14 zemalja broj aktivnih članova iznosi preko 150 000. (Vidite okvir „ Jehovini svedoci svetska religija“.)

Raznolikost lokalnih religioznih praksi može za prosvetnog radnika predstavljati izazov. Na primer, mogu se postaviti neka važna pitanja u vezi s popularnim proslavama: da li svakom učeniku treba nametnuti sve proslave — bez obzira na njegovu religiju? Većina neće imati nikakav prigovor na takve proslave. Međutim, zar ne bi trebalo poštovati gledište porodica koje pripadaju manjini? I postoji još jedan faktor koji treba uzeti u obzir: u zemljama gde zakon razdvaja religiju od države i gde se religiozna pouka ne treba uključiti u nastavni program, zar ne bi bilo nedosledno učiniti takve proslave obaveznima u školi?

Nesporazumi mogu čak nastati i u vezi s proslavama koje izgledaju kao da imaju malo, ili nimalo veze s religijom. To je slučaj s rođendanima, koji se slave u mnogim školama. Iako Jehovini svedoci poštuju pravo drugih da slave rođendane, vi ste nesumnjivo dobro svesni toga da oni izabiraju da u takvim proslavama ne učestvuju. Ali možda niste svesni iz kojih razloga su oni i njihova deca odlučili da ne uzmu učešća u ovim proslavama.

Knjiga religija (Le livre des religions), enciklopedija koja je naširoko rasprostranjena u Francuskoj, naziva ovaj običaj ritualom i ubraja ga među „svetovne obrede“. Iako se rođendanske proslave danas smatraju bezazlenim svetovnim običajem, one u stvari vuku korene iz paganizma.

The Encyclopedia Americana (izdanje iz 1991.) navodi: „Stari svet Egipta, Grčke, Rima i Persije slavio je rođendane bogova, kraljeva i plemića.“ Autori Ralf (Ralph) i Adelin Linton otkrivaju temeljni razlog za to. U svojoj knjizi Tradicija rođendana (The Lore of Birthdays), oni pišu: „Mesopotamija i Egipat, kolevke civilizacije, takođe su i prve zemlje u kojima su muškarci pamtili i držali u časti svoje rođendane. U drevnim vremenima beleženje datuma rođenja bilo je značajno prvenstveno zbog toga što je datum rođenja bio suštinski bitan za iskrajanje horoskopa.“ Ova direktna povezanost s astrologijom jako se tiče svakoga ko astrologiju izbegava zbog onoga što Biblija kaže o njoj (Isaija 47:13-15).

Onda, ne iznenađuje što u Svetskoj enciklopediji (The World Book Encyclopedia) čitamo: „Rani hrišćani nisu slavili Njegovo [Hristovo] rođenje zato što su smatrali da je  proslava bilo čijeg rođenja paganski običaj“ (tom 3, strana 416).

S ovim na umu, Jehovini svedoci izabiraju da ne učestvuju u rođendanskim svečanostima. Svakako, rođenje deteta je srećan, divan događaj. Prirodno je da se svi roditelji raduju kad njihova deca rastu i kada se razvijaju sa svakom godinom koja prođe. Jehovini svedoci takođe pronalaze veliku radost u pokazivanju svoje ljubavi prema porodici i prijateljima time što im daruju poklone i zajednički se provode. Međutim, s obzirom na poreklo rođendanskih proslava, oni više vole to da rade u neko drugo vreme tokom godine (Luka 15:22-25; Dela apostolska 20:35).

Božić se slavi širom sveta, čak i u mnogim nehrišćanskim zemljama. Pošto ovaj praznik prihvata većina religija hrišćanskog sveta, može izgledati prilično iznenađujuće da Jehovini svedoci izabiraju da ga ne slave. Otkud to?

 Kao što mnoge enciklopedije jasno govore, za Isusov rođendan je namerno izabran 25. decembar kako bi se podudario s jednim rimskim paganskim praznikom. Zapazite sledeće izjave koje su preuzete iz različitih referentnih dela:

„Datum Hristovog rođenja nije poznat. Jevanđelja ne ukazuju niti na dan niti na mesec“ (Nova katolička enciklopedija, tom III, strana 656).

„Većina božićnih običaja koji sada preovladavaju u Evropi, ili koji su zabeleženi iz ranijih vremena, nisu pravi hrišćanski običaji, već paganski običaji koje je Crkva apsorbovala ili tolerisala... Saturnalije u Rimu pružile su mustru za većinu prazničnih običaja u doba Božića“ (Enciklopedija religije i etike, Edinburg, 1910, koju je uredio Džejms Hejstings, tom III, strane 608, 609; Encyclopædia of Religion and Ethics — James Hastings).

„Božić se slavi 25. decembra u svim hrišćanskim crkvama još od četvrtog veka. U to vreme, to je bio datum paganskog zimskosolsticijskog praznika zvanog ’Rođenje (latinski, natale) Sunca‘, jer je izgledalo kao da se sunce ponovo rađalo kad je dan još jednom počeo da se produžava. U Rimu, Crkva je usvojila ovaj izuzetno popularan običaj... time što mu je dala jedno novo značenje“ (Encyclopædia Universalis /na francuskom/, 1968, tom 19, strana 1375).

„Upoređivanje s paganskim proslavama Sol Invictusa (Mitre) uticalo je na razvoj božićnog praznika. S druge strane, 25. decembar, budući dan zimskog solsticija, spojen je sa svetlom koje je kroz Hrista prodrlo u svet, i tako je ta simbolika Sol Invictusa prenesena na Hrista“ (Brokhaus enciklopedija /na nemačkom/, tom 20, strana 125).

Kako su neki reagovali kad su saznali činjenice o Božiću? Enciklopedija Britanika primećuje: „Godine 1644. engleski puritanci su odlukom Parlamenta zabranili bilo kakvo slavljenje ili bilo kakve religiozne službe, na temelju toga što je  to [Božić] paganski praznik, i zapovedili su da se on drži kao post. Čarls II je ponovo oživeo ovu svetkovinu, ali Škoti su prianjali uz puritansko gledište.“ Rani hrišćani nisu slavili Božić, a ni Jehovini svedoci ga danas ne slave niti uzimaju učešća u aktivnostima koje su povezane s Božićem.

Međutim, Biblija pohvalno govori o davanju poklona ili pozivanju porodica i prijatelja na radostan obrok u nekim drugim prilikama. Ona ohrabruje roditelje da vaspitavaju svoju decu da budu istinski darežljiva, umesto da daju poklone samo kad društvo to od njih očekuje (Matej 6:2, 3). Deca Jehovinih svedoka se poučavaju da budu tolerantna i da imaju poštovanje, a to uključuje i priznavanje prava drugih da slave Božić. Za uzvrat, oni cene kad se poštuje njihova odluka da ne učestvuju u božićnim proslavama.

Jehovini svedoci zauzimaju isti stav prema ostalim religioznim ili polureligioznim praznicima koji se praznuju u toku školske godine u različitim zemljama, kao što su Junske svečanosti u Brazilu, Bogojavljenje u Francuskoj, Karneval u Nemačkoj, Setsubun u Japanu i Veče uoči Svih svetih u Sjedinjenim Američkim Državama. S obzirom na ove ili bilo koje druge specifične praznike koji ovde nisu imenovani, roditelji Svedoci ili njihova deca sigurno će rado odgovoriti na bilo koja pitanja koja biste mogli imati.