KAO što ovaj citat iz Svetske enciklopedije (The World Book Encyclopedia) sugeriše, jedan od glavnih ciljeva školovanja jeste obučiti decu za svakodnevni život, što obuhvata njihovo osposobljavanje da se jednog dana brinu za potrebe porodice. Jehovini svedoci veruju da je ovo sveta odgovornost. Sama Biblija kaže: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8). Godine provedene u školi pripremaju decu za odgovornosti koje će preuzeti u životu. U skladu s tim, Svedoci smatraju da obrazovanje treba shvatiti vrlo ozbiljno.

Svedoci nastoje da žive po biblijskoj zapovesti: „Što god činite, od srca činite, kao (da činite) Gospodu, a ne ljudima“ (Kološanima 3:23, dr Dimitrije Stefanović). Ovo načelo se primenjuje na sve aspekte svakodnevnog života, uključujući i školu. Tako, Svedoci ohrabruju svoje mlade da se svojski trude i da ozbiljno shvataju zadatke koji im se daju u školi.

Biblija takođe uči podložnosti zakonima zemlje u kojoj osoba živi. Dakle, kad je osnovno školovanje obavezno do određenog uzrasta, Jehovini svedoci se pridržavaju ovog zakona (Rimljanima 13:1-7).

Iako ne umanjuje značaj obučavanja za svakodnevni život, Biblija pokazuje da to nije niti jedini niti glavni cilj obrazovanja. Uspešno obrazovanje takođe treba da u deci neguje radost življenja i da im pomogne da zauzmu svoje mesto u društvu kao dobro uravnotežene ličnosti. Prema tome, Jehovini svedoci smatraju da je izbor vanškolskih aktivnosti jako značajan. Oni veruju da zdrava relaksacija, muzika, hobiji, fizičko vežbanje, posete bibliotekama i muzejima, i tako dalje, igraju veliku ulogu u uravnoteženom obrazovanju. Uz to, oni svoju decu poučavaju da poštuju starije osobe i da traže prilike da im učine neku uslugu.

Zbog novih tehnologija, tržište rada se konstantno menja. Kao posledica toga, mnogi mladi će morati da rade na područjima ili na zanatima za koje nemaju nikakvu posebnu obuku. Kad je to slučaj, njihove radne navike i lična obučenost, a  naročito njihova sposobnost da se prilagode promeni, biće za njih od još veće vrednosti. U skladu s tim, bolje je da učenici postanu odrasle osobe koje imaju, kako je to renesansni esejista Montenj izrazio, ’dobro osposobljenu nego dobro napunjenu glavu‘.

Nezaposlenost, koja pogađa i bogate i siromašne zemlje, često preti mladim ljudima koji su nedovoljno osposobljeni. Zato, ukoliko tržište rada iziskuje obučavanje pored minimuma koji zakon zahteva, na roditeljima je da usmere svoju decu u donošenju odluke o dodatnom obrazovanju, odmeravajući i potencijalne koristi i žrtve koje će takve dodatne studije povući za sobom.

Međutim, verovatno ćete se složiti da uspeh u životu uključuje više od samo materijalnog prosperiteta. U skorašnjim vremenima muškarci i žene kod kojih je karijera apsorbovala ceo njihov život izgubili su sve kad su izgubili posao. Neki roditelji su žrtvovali svoj porodični život i vreme koje su mogli provesti sa svojom decom, propuštajući mogućnost da im pomognu da odrastu, jer su bili obuzeti svetovnim poslom.

Jasno je da bi jedno uravnoteženo obrazovanje trebalo da podrazumeva da je više od materijalnog prosperiteta potrebno da bismo bili  istinski srećni. Isus Hrist je rekao: „Pisano je: ’Ne živi čovek samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božjih‘“ (Matej 4:4). Kao hrišćani, Jehovini svedoci shvataju značaj razvijanja moralnih i duhovnih osobina kao i pripremanja sebe za brigu oko svojih materijalnih potreba.