RANI hrišćani su bili naročito hrabri. Za vreme oštrih progona u prva tri veka, mnoge od njih su paganski Rimljani ubili jer su odbijali da obožavaju imperatora. Ponekad je u areni bio podignut jedan oltar. Da bi dobili slobodu, hrišćani bi morali u znak priznanja božanske prirode imperatora samo da spale onoliko tamjana koliko se uhvati  s dva prsta. Međutim, malo njih je napravilo kompromis. Većina je radije umrla nego se odrekla svoje vere.

U savremeno doba, Jehovini hrišćanski svedoci zauzimaju sličan stav u pogledu političke neutralnosti. Na primer, istorijska je činjenica njihov čvrsti stav u suočenju s nacizmom. Pre i za vreme Drugog svetskog rata, približno jedna četvrtina nemačkih Svedoka izgubila je život, uglavnom u koncentracionim logorima, zbog toga što su ostali neutralni i što su odbijali da kažu „hajl Hitler“. Mala deca su na silu odvajana od svojih roditelja Svedoka. Uprkos tom pritisku, mladi su ostali čvrsti i odbili su da budu zatrovani nebiblijskim učenjima koja su drugi pokušali da im nametnu.

Jehovini svedoci danas, uopšte uzev, nisu meta takvog ogorčenog progonstva. Pa ipak, ponekad kao rezultat savesne odluke mladih Svedoka da ne učestvuju u patriotskim ceremonijama, kao što je pozdravljanje zastave, dolazi do nerazumevanja.

Deca Jehovinih svedoka se poučavaju da ne odvraćaju druge od pozdravljanja zastave; to svaki pojedinac treba da odluči za sebe. Međutim, stav samih Svedoka je čvrst: oni ne pozdravljaju zastavu nijedne nacije. To sigurno nije namenjeno tome da se pokaže nepoštovanje. Oni zaista poštuju zastavu svake zemlje u kojoj žive, i to poštovanje  pokazuju poslušnošću prema zakonima te zemlje. Oni se nikada ne upuštaju u bilo kakve antivladine aktivnosti. U stvari, Svedoci veruju da sadašnje ljudske vlade sačinjavaju „poredak Božji“ (Ča) kojem je Bog dopustio da postoji. Tako oni smatraju da su pod božanskom zapovešću da plaćaju poreze i da poštuju takve ’više vlasti‘ (Rimljanima 13:1-7). To je u skladu s Isusovom poznatom izjavom: „Podajte dakle caru carevo a božje Bogu“ (Matej 22:21).

’Ali‘, neko može pitati, ’zašto onda Jehovini svedoci ne poštuju zastavu time što bi je pozdravili?‘ To je zbog toga što oni na pozdravljanje zastave gledaju kao na čin obožavanja, a obožavanje pripada Bogu; oni ne mogu s čistom savešću obožavati bilo koga ili bilo šta osim Boga (Matej 4:10; Dela apostolska 5:29). Prema tome, oni cene kad prosvetni radnici poštuju ovo uverenje i dozvoljavaju deci Svedocima da žive po svojim verovanjima.

Ne iznenađuje to što u verovanju da je pozdravljanje zastave povezano s obožavanjem Jehovini svedoci nisu sami, kako pokazuju sledeći komentari:

„Prve zastave bile su skoro čisto religioznog karaktera... Izgleda da se pomoć religije uvek tražila da bi se nacionalnim zastavama pružila svetost“ (naglašeno od nas; Enciklopedija Britanika).

„Zastava je sveta, kao i krst... Pravila i uredbe koje se odnose na čovekov stav prema nacionalnim standardima koriste snažne, izražajne reči, kao što su: ’Služba zastavi‘... ’Odavanje pošte zastavi‘, ’Odanost zastavi‘“ (naglašeno od nas; The Encyclopedia Americana).

„Hrišćani su odbijali da... prinose žrtve veleumlju [rimskog] cara — što bi se grubo moglo uporediti s današnjim odbijanjem pozdravljanja zastave ili ponavljanja zakletve na vernost... (Those About to Die/1958/, Danijela Maniksa/Daniel P. Mannix/strana 135).

Još jednom, Jehovini svedoci nemaju nameru da ne poštuju bilo koju vladu ili njene vladare time što odbijaju da pozdrave zastavu. To je samo stvar da se oni neće, u činu obožavanja, pokloniti ili pozdraviti neki lik koji predstavlja državu. Oni na to gledaju kao na stav koji su u biblijskim vremenima zauzela trojica jevrejskih mladića koji su odbili  da se poklone pred kipom što je kralj Navuhodonosor podigao u dolini Dura (Danilo, 3. poglavlje). Dakle, dok drugi pozdravljaju zastavu i zaklinju se na vernost, deca Jehovinih svedoka se poučavaju da slede svoju biblijski oblikovanu savest. Tako će se ona tiho i s poštovanjem uzdržati od učestvovanja. Iz sličnih razloga, deca Svedoci izabiraju da nemaju učešća kad se pevaju ili sviraju nacionalne himne.

Danas, većina zemalja poštuje pravo roditelja da svojoj deci pruže religioznu pouku u skladu sa svojim uverenjima. Sve religije podupiru to pravo, što je ilustrovano kanonskim pravom koje je još uvek na snazi u Katoličkoj crkvi: „Time što su dali život svojoj deci, roditelji su pod vrlo striktnom obavezom da ih obrazuju, i imaju pravo da to učine; zbog toga prvenstveno roditeljima priliči da svojoj deci pruže hrišćansko obrazovanje u skladu s doktrinom Crkve“ (Kanon 226).

Jehovini svedoci ne traže ništa više. Kao brižni roditelji, oni pokušavaju da u svoju decu usade istinske hrišćanske vrednosti i da u njima ukorene ljubav prema bližnjem i poštovanje prema tuđem vlasništvu. Oni žele da slede savet koji je apostol Pavle dao hrišćanima u Efesu: „Roditelji, nemojte se ophoditi prema svojoj deci na takav način da ih razljutite. Umesto toga, odgajajte ih uz hrišćansku disciplinu i pouku“ (Efescima 6:4, Today’s English Version).

U nekim porodicama, samo jedan roditelj je Jehovin svedok. U takvoj situaciji, roditelj Svedok se ohrabruje da prizna pravo roditelja  koji nije Svedok da takođe poučava decu u skladu sa svojim religioznim uverenjima. Deca izložena različitim religioznim gledištima doživljavaju malo, ili nimalo loših posledica. a U praksi, sva deca moraju odlučiti koju će religiju slediti. Prirodno, ne izabiraju svi mladi da slede religiozne principe svojih roditelja, bili oni Jehovini svedoci ili ne.

Takođe treba da znate da Jehovini svedoci pridaju veliki značaj pojedinačnoj hrišćanskoj savesti (Rimljanima, 14. poglavlje). Konvencija o pravima deteta, koju je 1989. usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, priznaje pravo deteta na „slobodu misli, savesti i religije“ i pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje i da to mišljenje bude uzeto u obzir u bilo kojoj stvari ili postupku što se tiče deteta.

Ne postoje dva potpuno ista deteta. Prema tome, razumno je da možete očekivati neke varijacije u odlukama koje mladi Svedoci ili drugi učenici donose kad su u pitanju izvesne aktivnosti i zadaci u školi. Verujemo da se i vi takođe slažete s načelom o slobodi savesti.