NACIONALNI institut Sjedinjenih Američkih Država za mentalno zdravlje objavio je rezultate jednog anketiranja roditelja koji su smatrani uspešnima — onima čija su deca, s više od 21 godine, „sva bila produktivne odrasle osobe koje su se očigledno dobro prilagodile našem društvu“. Ovim roditeljima je postavljano pitanje: ’Na temelju vašeg ličnog iskustva, koji je najbolji  savet koji biste mogli dati ostalim roditeljima?‘ Najčešći odgovori bili su sledeći: ’Obilno volite‘, ’konstruktivno disciplinujte‘, ’zajedno provodite vreme‘, ’naučite ih da razlikuju ispravno od neispravnog‘, ’razvijajte uzajamno poštovanje‘, ’stvarno ih saslušajte‘, ’ponudite vođstvo a ne govoranciju‘ i ’budite realni‘.

Međutim, roditelji nisu sami koji rade da bi stvorili dobro prilagođene mlade odrasle osobe. Prosvetni radnici u tome takođe igraju jednu ključnu ulogu. Jedan iskusan školski savetnik je primetio: „Primaran cilj formalnog obrazovanja jeste da podupre roditelje u stvaranju odgovornih mladih odraslih osoba koje su intelektualno, fizički i emocionalno dobro razvijene.“

Dakle roditelji i prosvetni radnici dele isti cilj — stvoriti mlade koji će  kasnije postati zrele i uravnotežene odrasle osobe koje se raduju životu i koje su u stanju da pronađu svoje mesto u društvu u kojem žive.

Međutim, problemi nastaju kad roditelji propuštaju da sarađuju s prosvetnim radnicima. Na primer, neki roditelji su potpuno ravnodušni u pogledu obrazovanja svoje dece; drugi pokušavaju da se takmiče s nastavnicima. Diskutujući o toj situaciji, jedan francuski žurnal je rekao: „Nastavnik više nije kapetan na palubi. Roditelji, opsednuti uspesima svoje dece, analiziraju udžbenike, prosuđuju i kritikuju metode poučavanja, i odmah reaguju na prvu lošu ocenu svog potomstva.“ Takvi postupci mogu zadirati u prerogative nastavnika.

Jehovini svedoci smatraju da se njihovoj deci pruža bolja usluga kad roditelji sarađuju s prosvetnim radnicima, preduzimajući aktivan, koristan interes za obrazovanje svoje dece. Oni veruju da je takva saradnja naročito značajna zbog toga što vaš posao prosvetnog radnika postaje sve teži.

Pošto škole odražavaju društvo kojeg su one deo, one nisu zaštićene od problema društva u celini. Socijalni problemi su se tokom godina rapidno intenzivirali. Opisujući uslove u jednoj školi u Sjedinjenim Američkim Državama, Njujork tajms je izvestio: „Učenici spavaju na času, prete jedni drugima u grafitima unakaženim hodnicima, omalovažavaju dobre učenike... Skoro svi učenici se bore s problemima tipa briga oko beba, ophođenja prema uhapšenim roditeljima i preživljavanja nasilja bandi. U bilo kom izabranom danu, odsutna je skoro jedna petina učenika.“

 Naročito je alarmantan sve veći međunarodni problem nasilja u školama. Povremene tuče koje uključuju guranje i ćuškanje zamenila su rutinska pucanja i ubadanja noževima. Oružja su postala uobičajenija, napadi ozbiljniji, a deca pribegavaju nasilju brže i u mlađem uzrastu.

Svakako, ne suočava se svaka zemlja s takvim tmurnim uslovima. Međutim, mnogi prosvetni radnici širom sveta susreću se sa situacijom spomenutom u francuskom nedeljniku Poen: „Nastavnik se više ne poštuje; on nema nikakav autoritet.“

Takvo nepoštovanje prema autoritetu predstavlja stvarnu opasnost za svu decu. Zato Jehovini svedoci pokušavaju da u svoju decu usade poslušnost i poštovanje prema autoritetu, što su osobine koje u današnjem školskom životu često nedostaju.