Kako oni objavljuju vest

Hrist je zapovedio svojim sledbenicima: „Načinite učenike od ljudi iz svih naroda.“ Ali, to ne znači da vrše pritisak ili da silom obraćaju druge. Isusovo je zaduženje bilo ’govoriti dobru vest krotkima‘, ’isceliti one koji su slomljena srca‘ i ’utešiti ožalošćene‘ (Matej 28:19; Isaija 61:1, 2; Luka 4:18, 19). Jehovini svedoci nastoje tako postupati, time što objavljuju dobru vest iz Biblije. Poput proroka Jezekilja u staro doba, tako se i Jehovini svedoci danas trude pronaći one koji „tuguju i plaču zbog gnusoba što se čine“ (Jezekilj 9:4, St).

Najpoznatija metoda koju primenjuju u nalaženju onih koji su zabrinuti zbog sadašnjih prilika je njihovo delovanje od kuće do kuće. Na taj način preduzimaju pozitivne napore u dostizanju javnosti, po primeru Isusa koji je ’redom obilazio gradove i sela propovedajući i navešćujući Radosnu vest o kraljevstvu Božjem‘. Isto tako su postupali i njegovi prvi učenici (Luka 8:1, St; 9:1-6; 10:1-9). Jehovini svedoci nastoje danas, ako je moguće, nekoliko puta u godini na svakim kućnim vratima nekoliko minuta razgovarati sa stanarom o nekoj temi lokalnog ili međunarodnog značaja. Tom prilikom se pročita jedan ili dva biblijska citata, pa ako stanar pokaže interes, Svedok može ugovoriti daljnju posetu u neko odgovarajuće vreme da bi se nastavilo s razgovorom. Takođe se izvrši ponuda Biblije ili časopisa koji objašnjavaju Bibliju, a ako stanar to želi, s njim se može voditi besplatni biblijski studij. U 1989. godini na taj način je u celom svetu vođeno redovno prosečno oko 3 420 000 biblijskih studija.

Jedna druga mogućnost objavljivanja ’dobre vesti o Kraljevstvu‘ pruža se na sastancima  koje Svedoci održavaju svake sedmice u svojim Kraljevskim dvoranama. Na jednom sastanku se drži predavanje za javnost o temi od opšteg interesa, a zatim se proučava neka biblijska tema ili neko proročanstvo, pri čemu časopis Kula stražara služi kao izvorni materijal. Na jednom drugom sastanku održava se škola kroz koju se Jehovinim svedocima pomaže da budu bolji objavitelji dobre vesti, a u zaključnom delu se govori o delu svedočenja na mesnom području. Osim toga, Svedoci se jednom nedeljno sastaju u svrhu proučavanja Biblije u manjim grupama u privatnim stanovima.

Svi ti sastanci su otvoreni za javnost. Nema sakupljanja priloga. Takvi sastanci su korisni za sve, jer u Bibliji čitamo: „Pazimo jedni na druge da se podstičemo na ljubav i dobra dela i ne propuštajmo naše sastanke, kao što neki imaju običaj, nego ohrabrujmo jedni druge, tim više što vidite da se približava dan.“ Privatno proučavanje i istraživanje je potrebno, ali sastajanje s drugima deluje stimulirajuće: „Željezo se željezom oštri, i čovjek oštri jedan drugoga“ (Hebrejima 10:24, 25; Izreke 27:17, St).

 Kad se u svakodnevnom životu susreću s drugima, Jehovini svedoci to rado koriste kao priliku da razgovaraju o dobroj vesti. Tako izmene nekoliko reči sa susedima ili nekim saputnikom (na primer u autobusu ili avionu), vode nešto duži razgovor s nekim poznanikom ili rođakom ili možda razgovaraju s drugovima na poslu za vreme pauze. Isus je svedočio u mnogim sličnim prilikama — dok je išao uz obalu, sedeo na padini brega, bio gost kod nekoga, sudelovao u jednoj svadbi ili se nalazio na ribarskom čamcu na Galilejskom moru. Poučavao je u sinagogama i u hramu u Jerusalimu. Gde god se nalazio on je koristio priliku da govori o Božjem Kraljevstvu. A Jehovini svedoci nastoje i u tom pogledu ići Hristovim stopama (1. Petrova 2:21).

 PROPOVEDATI DOBRIM PRIMEROM

Nijedna od tih metoda objavljivanja dobre vesti ne bi ništa značila ako onaj ko je objavljuje ne bi te nauke lično primenjivao. Govoriti jedno, a raditi nešto drugo je licemerstvo, a zbog religioznog licemerstva već su se milioni ljudi odvratili od Biblije. Ali, nepravedno je kriviti Bibliju za to. Iako su književnici i fariseji posedovali Hebrejske spise, Isus ih je osudio kao licemere. Spomenuo je da oni čitaju iz Mojsijevog zakona, a zatim je rekao svojim učenicima: „Vršite i držite sve što vam reknu, ali se ne ravnajte po njihovim delima, jer govore a ne vrše“ (Matej 23:3, St). Hrišćanin može svojim primernim životom više da kaže nego kad bi satima propovedao. Na to je bilo ukazano hrišćanskim ženama čiji supruzi nisu u veri: „[Oni mogu] biti pridobijeni bez reči ponašanjem svojih žena kad vide vaše čestito vladanje i duboko poštovanje“ (1. Petrova 3:1, 2).

Zato se Jehovini svedoci trude preporučivati dobru vest i time što su primerni u svom hrišćanskom ponašanju. Oni nastoje postupati s drugima onako kako bi i sami rado želeli da se s njima postupa (Matej 7:12). Trude se biti dobri prema svim ljudima, ne samo prema svojoj braći u veri, svojim prijateljima, susedima ili rođacima. Pošto su nesavršeni, to im ne uspeva uvek stopostotno. Ipak, oni celim srcem žele činiti dobro svim ljudima, ali ne samo time da im govore o dobroj vesti o Kraljevstvu, nego i time da pomažu drugima kad god im je to moguće (Jakov 2:14-17).

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Pridobiti bez reči

[Slike na 20. strani]

Kraljevske dvorane, praktične konstrukcije, mesta su za razmatranje Biblije

 [Slike na 22. strani]

Svedoci u svom porodičnom životu, kao i u kontaktu s drugim ljudima, iskreno pokušavaju da rade ono što savetuju drugima