Praktična vrednost dobre vesti za sve

U današnjem svetu često čujemo mišljenje: „Načela hrišćanstva nisu primenjiva. U današnjem kompleksnom društvu nemoguće je primenjivati ih.“ Ali, u jednom razgovoru vođenom između hinduskog vođe Mahatme K. Gandija i nekadašnjeg indijskog vicekralja, lorda Ajrvina, bilo je izraženo sasvim drugačije gledište. Lord Ajrvin je upitao Gandija kako bi se, prema njegovu mišljenju, mogli rešiti problemi između Velike Britanije i Indije. Gandi je uzeo u ruke Bibliju, otvorio 5. poglavlje evanđelja po Mateju i rekao: „Kad bi se Vaša i moja zemlja sporazumevale na temelju učenja koja je Hrist izložio u ovoj propovedi na gori, bili bi rešeni ne samo problemi naših zemalja, nego i problemi celoga sveta.“

U toj propovedi se govori da treba tražiti duhovne stvari, biti blag, miroljubiv i milosrdan, da treba voleti pravednost. Ne osuđuje se samo ubistvo, nego i gnjev prema drugima, ne samo preljuba, nego i požudne misli. Govori se protiv neodgovornih rastava brakova koje razdvajaju porodice, a radi kojih pate deca. Ona nam govori u smislu. ’Ljubite i one koji vas ne vole, dajte potrebnima, prestanite nemilosrdno suditi drugima, postupajte s drugima kako biste želeli da se s vama postupa.‘ Primenjivanje svih tih saveta imalo bi za posledicu veličanstvene rezultate. Što ima više ljudi u društvu koji ih primenjuju, to društvo postaje bolje.

Jehovini svedoci vrše uticaj u tom pravcu. Biblija ih uči da brak drže u časti. Oni odgajaju svoju decu prema pravednim načelima, oni ističu značenje porodice. A ujedinjene porodice su dobitak za društvo, da, za celu državu. Istorija je puna primera koji svedoče o tome da su svetske sile propadale kad su  oslabile porodične veze, a nemoral bio u porastu. Što će više pojedinaca i porodica dozvoliti uticaj Jehovinih svedoka da žive prema hrišćanskim načelima, toliko će biti manje zanemarivanja obaveza, nemorala i kriminala.

Jedan od najvećih problema koji muči društva i narode jesu rasne predrasude. Apostol Petar je rekao: „Zaista primećujem da Bog nije pristran, nego mu je u svakom narodu prihvatljiv onaj koji ga se boji i vrši pravednost.“ A Pavle je pisao: „Nema ni Jevrejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema ni muškoga ni ženskoga; jer ste svi jedna osoba u zajednici s Hristom Isusom“ (Dela apostolska 10:34, 35; Galatima 3:28). Jehovini svedoci to prihvataju. U njihovoj svetskoj centrali, u podružnicama i u skupštinama žive i rade zajedno ljudi svih rasa.

U Africi neka plemena ne mogu biti zajedno a da ne izbiju svađe. Ali, na tamošnjim kongresima Jehovinih svedoka sastaju se pripadnici mnogih različitih plemena. Zajednički uzimaju obroke, odlaze na zajednička prenoćišta i zajednički praktikuju svoje obožavanje. Među njima vlada potpuna harmonija i srdačna sloga, na iznenađenje vladinih službenika koji ih posmatraju. Tako je u njujorškom časopisu Amsterdam News od 2. avgusta 1958. bio naveden primer ujedinjujuće snage pravog hrišćanstva. Tu je bilo govora o već spomenutom međunarodnom kongresu, na kom se sakupilo preko četvrt miliona ljudi. Deo teksta glasio je doslovno:

„Crnci, belci i orijentalci svih položaja i iz svih delova sveta zajednički su se radovali i spontano saobraćali jedni s drugima. (...) Svedoci iz 120 zemalja miroljubivo su i u jedinstvu obožavali Boga, pokazavši Amerikancima kako je to lako. (...) Kongres je svetao primer da ljudi mogu složno živeti i raditi.“

Mnogi bi mogli tvrditi da se načela hrišćanstva u današnjem svetu ne mogu više primenjivati. Ali, šta bi onda još uopšte moglo funkcionisati? Hrišćanska načela mogu biti od prave vrednosti ako ih se sada primenjuje u zajedničkom životu s drugima, a ona će biti i temelj ujedinjenja svih ’naroda i plemena‘ kad Božje Kraljevstvo zavlada nad čovečanstvoom (Otkrivenje 7:9, 10).

[Istaknuti tekst na 24. strani]

Ljudi svih rasa i boja rade zajedno

[Istaknuti tekst na 24. strani]

Hrišćanstvo je praktično. Šta bi još uopšte moglo funkcionisati?