Savremeni razvitak i rast
Savremeni razvitak i rast
U novo vreme Jehovini svedoci su se pojavili pre nešto više od 100 godina. Početkom 1870-ih godina počele su neke osobe u Alegeniju (Pensilvanija, SAD) koji je sada deo Pitsburga, s neupadljivim proučavanjem Biblije. Glavni inicijator te grupe bio je Čarls Tejz Rasel. Jula 1879. godine objavljen je na engleskom prvi broj časopisa Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence (Sionska Kula stražara i glasnik Hristove prisutnosti). Do početka 1880-ih godina iz te male grupe za proučavanje je proizašlo na desetine skupština u raznim okolnim saveznim državama. Godine 1881. osnovano je Zion’s Watch Tower Tract Society (Traktatno društvo Kula stražara), a godine 1884. bilo je zakonski registrovano. Rasel je bio predsednik. Kasnije je naziv promenjen u Watch Tower Bible and Tract Society (Biblijsko i traktatno društvo Kula stražara). Mnogi su svedočili od kuće do kuće, nudeći biblijsku literaturu. 1888. godine je to radilo u stalnoj službi pedeset osoba, a danas posvećuje toj delatnosti sve svoje vreme oko pola miliona muškaraca i žena širom sveta.
Do 1909. godine delo se već proširilo na ostale zemlje, a glavni kancelarija Društva premeštena je u Bruklin (Njujork) gde mu je i sada sedište. U raznim novinama objavljivane su propovedi. Godine 1913. te propovedi su otpremane na 4 različita jezika u oko 3 000 novina u SAD, Kanadi i Evropi. Bilo je raspačano mnogo stotina miliona knjiga, brošura i traktata.
Godine 1912. počelo se raditi na Foto drami Stvaranja. Dijapozitivi i zvučni filmovi obrađivali su razdoblje od stvaranja Zemlje do kraja Hristove Hiljadugodišnje vladavine. Prikazivanje je počelo 1914. a tu je Foto dramu svakodnevno gledalo 35 000 ljudi. Bio je to pionirski rad na području zvučnog filma.
GODINA 1914
Približavalo se presudno vreme. Godine 1876. istraživač Biblije Čarls Tejz Rasel napisao je članak pod naslovom „Kada završavaju vremena pagana?“ Taj članak je objavljen u oktobarskom broju časopisa Bible Examiner, koji je izlazio u Bruklinu. Na 27. stranici moglo se pročitati: „Sedam vremena će završiti 1914. godine.“ Pod izrazom „vremena pagana“ mišljeno je vremensko razdoblje koje je Isus označio kao „određena vremena naroda“ (Luka 21:24). Godine 1914. nisu se, doduše, ispunila sva očekivanja, ali je ta godina označila kraj vremena pagana. Bila je to posebno značajna godina. Mnogi istoričari i komentatori jedinstveni su u oceni da je godina 1914. bila prekretnica u ljudskoj istoriji, što potvrđuju sledeći citati:
’Poslednja potpuno ’normalna‘ godina u istoriji bila je 1913, godina uoči početka prvog svetskog rata“ (Times Herald, Vašington [D.C.] 13. mart 1949).
„Od 1914. godine naovamo, svako ko je svestan svetskih tendencija duboko je uznemiren radi onoga što izgleda kao sudbonosni unapred određeni marš u susret još većoj nesreći. Mnogi ljudi koji ozbiljno razmišljaju imaju osećaj da se ne može ništa učiniti u pravcu sprečavanja propasti“ (Bertrand Rasel, The New York Times Magazine, 27. septembar 1953).
„Pojavom prvog svetskog rata čitav svet je ispao iz koloseka, a mi još uvek ne znamo zašto. Pre toga ljudi su mislili da je na pomolu idealno stanje. Vladao je mir i blagostanje. A zatim je sve nestalo u dimu i otada se nalazimo u stanju nesvesti (...) U našem veku je ubijeno više ljudi nego u celoj ljudskoj istoriji do tada“ (dr. Volker Persi, American Medical News, 21. novembar 1977).
Preko 50 godina nakon 1914. pisao je kancelar Savezne Republike Nemačke, Konrad Adenauer: „Od 1914. nadalje ljudi ne žive više bezbedno i mirno“ (The West Parker, Klivlend [Ohajo], 20. januar 1966).
Prvi predsednik Društva Kula stražara Č.T. Rasel umro je godine 1916. Sledeće godine njegovim naslednikom postaje Džozef F. Raterford. Dolazi do mnogih promena. Počinje izlaženje popratnog časopisa Kule stražare, Zlatni vek. (Taj časopis se sada naziva Isaiji 43:10-12.
Probudite se!, a izlazi u tiražu od oko 12 000 000 primeraka, na 60 jezika.) Sve više se naglašava potreba za svedočenjem od vrata do vrata. Da bi se razlikovali od verskih zajednica takozvanog hrišćanstva, ti hrišćani uzimaju 1931. godine naziv „Jehovini svedoci“, temeljeći to naU 1920-im i 1930-im godinama obilno se koristi radio i tako je za emitovanje biblijskih predavanja 1933. Društvo koristilo 403 radio stanice. Kasnije su predavanja na radiju uglavnom zamenjena pojačanim posetama u domove, pri čemu su se Jehovini svedoci koristili prenosnim gramofonima i pločama sa snimljenim biblijskim predavanjima. Kad je neko pokazao interes, ugovarali su s njime biblijski studij u domu.
POBEDE NA SUDU
U 1930-im i 1940-im godinama mnogi Svedoci su bili uhapšeni zbog svog delovanja. Za odbranu slobode govora, štampe, sastajanja i veroispovesti vodili su bezbroj pravnih borbi. U SAD su 43 prizivna postupka pred Vrhovnim sudom donela pobedu Jehovinim svedocima. Visoki sudovi drugih zemalja takođe su izricali pozitivne presude. U vezi tih pobedonosnih pravnih borbi pisao je o Jehovinim svedocima profesor C. S. Braden u svojoj knjizi These Also Believe (I oni veruju): „Boreći se za sačuvanje svojih građanskih prava, oni su poslužili demokratiji, jer su mnogo doprineli osiguranju tih prava za svaku manjinu u Americi.“
POSEBNI OBRAZOVNI PROGRAMI
Godine 1942. umro je J. F. Raterford, a na mesto predsednika dolazi N. H. Nor. Tada započinje dobro utvrđeni obrazovni program. 1943. godine osnovana je posebna škola za osposobljavanje misionara, nazvana Watchtower Bible School of Gilead (Biblijska škola Gilead društva Kula stražara). Otada su apsolventi te škole otišli u preko 140 zemalja sveta. Na taj način su nastajale skupštine i u zemljama u kojima ih do tada nije bilo. U međuvremenu je uspostavljeno
preko 90 podružnica u različitim zemljama. S vremena na vreme održavaju se posebni tečajevi za školovanje skupštinskih starešina, dobrovoljnih saradnika u podružnicama i osoba koje (kao pioniri) troše sve svoje vreme u delu svedočenja.N. H. Nor umro je 1977. godine. Jedna od poslednjih organizacijskih promena u kojima je sudelovao pre svoje smrti bilo je proširenje Vodećeg tela sa sedištem u svetskoj centrali u Bruklinu. Godine 1976. bila je administrativna odgovornost za delo širom sveta podeljena na razne odbore, koji su bili sastavljeni od članova Vodećeg tela. Svaki od 12 članova Vodećeg tela (1989) posvetio je kroz više od 45 godina sve svoje vreme delu svedočenja.
PROŠIRENJE ŠTAMPARIJA
Savremena istorija Jehovinih svedoka puna je dramatičnih događaja. Od male grupe za proučavanje Biblije koja je 1870. postojala u Pensilvaniji, osnovano je do 1989. godine širom sveta preko 60 000 skupština Jehovinih svedoka. U početku su svu literaturu štampala komercijalna preduzeća. Godine 1920. počeli su Svedoci sami štampati neke časopise u iznajmljenim fabričkim zgradama. Ali, od 1927. počinje se štampati mnogo više časopisa u osmospratnoj štampariji u Bruklinu (Njujork), vlasništvo Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc. Štamparija je u međuvremenu proširena na sedam zgrada i veliki poslovni kompleks. Nedaleko od toga nalaze se u Bruklinu i ostale zgrade u kojima živi oko 3 000 saradnika, zaposlenih u štampariji. Osim toga, u blizini Volkila u severnom delu države Njujork nalazi se farma s velikom štamparijom, koja zapošljava oko 1 000 saradnika. Tamo se štampaju časopisi Kula stražara i Probudite se!, a proizvode se i životne namirnice za 4 000 dobrovoljnih saradnika. Svaki od tih volontera prima mesečno malu finansijsku potporu za pokriće sporednih troškova troškova.
MEĐUNARODNI KONGRESI
Godine 1893. održan je prvi veći kongres u Čikagu, kom je prisustvovalo 360 osoba, a bilo je kršteno 70 novih vernika. Poslednji veliki međunarodni kongres održan je 1958. u Njujorku. U tu svrhu je bio iznajmljen Jenki Stadion i tada još postojeći Polo Graunds. Tada je zabeležen najveći broj od 253 922 prisutna; bilo je kršteno 7 136 osoba. Otada se međunarodni kongresi održavaju u obliku serija kongresa u raznim zemljama. Takve međunarodne serije kongresa uključuju danas oko hiljadu skupova u preko 80 zemalja.
[Istaknuti tekst na 6. strani]
Prvi zvučni filmovi
[Istaknuti tekst na 7. strani]
Prekretnica u ljudskoj istoriji
[Istaknuti tekst na 8. strani]
Poslužili građanskim slobodama
[Slika na 6. strani]
„Kula stražara“, čiji je tiraž sa 6 000 na jednom jeziku narastao na 13 000 000 na preko 100 jezika
[Slike na 10. strani]
Štamparije u Volkilu, Njujork
. . . i Bruklinu, Njujork