Božja namera dostiže vrhunac

Božja namera pri stvaranju Zemlje bila je da ona bude nastanjena srećnim ljudima koji žive pod pravednim uslovima. Da bi i nadalje živelo, čovečanstvo je moralo poštovati i držati Božje zakone, ali prvi ljudski par nije bio poslušan i postao je grešan, osuđen na smrt. Time je na čitavo njihovo potomstvo prešao greh i smrt (1. Mojsijeva 1:27, 28; 2:16, 17; 3:1-19; Rimljanima 5:12).

Bog, čije je ime Jehova, odlučio je da sa zemlje otkloni posledice neposlušnosti i greha. U određeno vreme je pogledao na Zemlju i između svih ljudi primetio jednog vernog čoveka, Avrama, čije je ime kasnije promenio u Avram. Bog je obećao Avramu da će njegovo potomstvo postati veliki narod i da će kroz taj narod Bog proizvesti seme kojim će se blagosiljati sve porodice na zemlji (1. Mojsijeva 12:1-3; 18:18, 19; 22:18; Psalam 83:18, Jevrejima 11:8-16).

Pred kraj 16. veka pre n. e. potomstvo Avramovog unuka Jakova, ili Izraela, razvilo se u 12 plemena koja su živela u ropstvu u Egiptu. Jehova je te Izraelce oslobodio iz Egipta i oformio ih u naciju. Preko Mojsija na gori Sinaju dao im je Zakon kao njihov nacionalni ustav. Jehova je bio njihov Kralj, Sudija i Zakonodavac. Nacija Izrael postala je Božji izabrani narod, njegovi svedoci, organizovani da sprovode njegovu nameru. Trebalo je da kroz njih dođe Mesija, koji će uspostaviti večno Kraljevstvo za blagodat ljudi iz svih nacija (2. Mojsijeva 19:5, 6; 1. Dnevnika 17:7-14; 1. Carevima 4:20, 25; Isaija 33:22; 43:10-12; Rimljanima 9:4, 5).

Nakon 15 vekova, ili pre oko 2 000 godina, Bog je poslao svog jedinorođenog sina sa neba na Zemlju, gde ga je rodila mlada jevrejska devica Marija. Dato mu je ime Isus i trebalo je da on nasledi Kraljevstvo koje je Bog obećao njegovom praocu Davidu. U starosti od 30 godina, Isusa je krstio Jovan Krstitelj i on je počeo da objavljuje Božje Kraljevstvo. Lečio je bolesne i time pokazao kako će to dolazeće Kraljevstvo blagosloviti čovečanstvo. Kroz razne ilustracije objasnio je šta će se zahtevati od svih koji žele da žive večno. Zatim su Isusa ubili  pribivši ga na stub, a njegov savršen ljudski život postao je otkup za čovečanstvo (Matej 1:18-24; 3:13-16; 4:17-23; 6:9, 10; 13. pogl.; 20:28; Luka 1:26-37; 2:14; 4:43, 44; 8:1; Jovan 3:16; Dela apostolska 10:37-39).

Isus je objasnio da mesijansko Kraljevstvo treba da bude uspostavljeno u dalekoj budućnosti, na završetku sistema stvari. U to će vreme on biti nevidljivo prisutan na nebu kao vladajući Kralj i svoju prisutnost će obznaniti tako što će svoju pažnju usmeriti na Zemlju. Svetski događaji pokazuju da mi živimo u tom vremenu od 1914. Kao što je Isus prorekao, dobra vest o Kraljevstvu se propoveda po čitavoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima. Kao posledica toga sakupljaju se ljudi iz svih naroda i postavljaju na stranu Božjeg Kraljevstva. Oni će preživeti kraj sadašnjeg sistema stvari i postići večan život na Zemlji pod Mesijanskim Kraljevstvom (Matej pogl. 24. i 25; Otkrivenje 7:9-17).

Danas mnoge crkve tvrde da vrše Božju volju. Ali, kako možete da prepoznate pravu, istinsku hrišćansku skupštinu? Tako da ispitate šta Biblija govori o prvoj hrišćanskoj skupštini iz prvog veka i da zatim vidite ko danas sledi taj isti obrazac.

• Kakvu su ulogu Avram i Izrael odigrali u ostvarenju Božje namere?

• Šta je Isus postigao svojom službom i svojom smrću?

• Koji događaji su prorečeni kao karakteristika našeg vremena?