Hrišćanska skupština prvog veka

Na Pentekost 33. godine n.e. bio je izliven sveti duh na 120 Isusovih učenika, te su na mnogim jezicima počeli govoriti o veličanstvenim stvarima o Bogu. To je bilo osnivanje hrišćanske skupštine. Tog dana bilo je kršteno oko 3 000 novih učenika (Dela apostolska pogl. 2).

Skupštine po raznim mestima su rasle u broju kako su apostoli i drugi dalje neustrašivo govorili Reč Božju. Prema zapisu iz knjige Dela apostolskih, propovedanje se uskoro proširilo kroz mediteransko područje, od Vavilona i severne Afrike do Rima i verovatno Španije (Rimljanima 15:18-29; Kološanima 1:23; 1. Petrova 5:13).

Gde god su ljudi postali učenici, formirali su skupštine. Osposobljeni, zreli ljudi bili su postavljeni kao starešine, ili nadglednici, da bi održavali nivo ispravnog učenja i ponašanja u skupštinama. Ali, oni nisu sačinjavali klasu sveštenika; bili su sluge i saradnici za Božje Kraljevstvo (Dela apostolska 14:23; 20:28; 1. Korinćanima 3:5; 5:13; Kološanima 4:11; 1. Timoteju 3:1-15; Jevrejima 13:17; 1. Petrova 5:1-4).

Apostoli i drugi bliski saradnici služili su kao vodeće telo. Oni su preuzimali vođstvo u propovedanju. Rešavali su probleme u jerusalimskoj skupštini. Poslali su osposobljenu braću u Samariju i Antiohiju da bi tamo jačali nove vernike. Rešili su spor oko obrezivanja, šaljući svoju odluku svim skupštinama da je se pridržavaju. Međutim, ovi ljudi nisu gospodarili nad drugima, nego su bili sluge i saradnici čitave skupštine (Dela apostolska 4:33; 6:1-7; 8:14-25; 11:22-24; 15:1-32; 16:4, 5; 1. Korinćanima 3:5-9; 4:1, 2; 2. Korinćanima 1:24).

Rani učenici su bili poznati kao hrišćani, nazvani tako Božjim proviđenjem. Isto tako, imali su učenja koja su ih razlikovala od drugih, nazvana apostolskom naukom ili obrascem zdravih reči. Ovo biblijsko učenje bilo je takođe poznato kao istina (Jovan 17:17; Dela apostolska 2:42; 11:26; Rimljanima 6:17; 1. Timoteju 4:6; 6:1,3; 2. Timoteju 1:13; 2. Petrova 2:2; 2. Jovanova 1, 4, 9).

 Oni su bili svetska zajednica braće ujedinjeni u ljubavi. Bili su zainteresovani za suvernike u drugim zemljama. Kad su putovali u inostranstvo, njihova braća po veri su im priređivala dobrodošlicu u svojim domovima. Održavali su visok standard moralnog vladanja, bili su sveti ljudi odvojeni od sveta. Oni su čvrsto držali u mislima vreme za dan Jehovine prisutnosti i revno su davali javnu objavu svoje vere (Jovan 13:34, 35; 15:17-19; Dela apostolska 5:42; 11:28, 29; Rimljanima 10:9, 10, 13-15; Titu 2:11-14; Jevrejima 10:23; 13:15; 1. Petrova 1:14-16; 2:9-12; 5:9; 2. Petrova 3:11-14; 3. Jovanova 5-8).

Međutim, kao što je i bilo prorečeno, počeo se razvijati veliki otpad u drugom i trećem veku n. e. To je dovelo do stvaranja velikih crkvenih sistema koji nisu održavali čistoću prve hrišćanske skupštine s obzirom na učenje, ponašanje, organizaciju i stav prema svetu (Matej 13:24-30, 37-43; 2. Solunjanima pogl. 2).

Međutim, Isus je prorekao da će u zaključnom delu ovog sistema stvari doći do obnove pravog obožavanja. Jehovini svedoci veruju da se ta obnova može videti u njihovoj delatnosti koju širom sveta vrše danas oko 1900 godina posle Isusovog proročanstva. Zašto, to će biti objašnjeno na narednim stranama.

• Kako je osnovana hrišćanska skupština, i kako je rasla?

• Kako je ta skupština bila nadgledana?

• Šta je jasno razlikovalo hrišćane prvog veka?

[Mapa na 7. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju.)

Crno more

Kaspijsko jezero

Sredozemno more

Crveno more

Persijski zaliv

Područja koja je dostigla dobra vest u prvom veku

ITALIJA

Rim

GRČKA

MALTA

KRIT

KIPAR

BITINIJA

GALATIJA

AZIJA

KAPADOKIJA

KILIKIJA

SIRIJA

IZRAEL

Jerusalim

MESOPOTAMIJA

Vavilon

Neki iz ovih područja su postali vernici

ILIRIJA

MEDIJA

PARTIJA

ELAM

ARABIJA

LIBIJA

EGIPAT

ETIOPIJA

[Slike na 7. strani]

Rani hrišćani su hrabro propovedali Božju reč

Hrišćani su bili dobrodošli u domovima suvernika kud god su putovali