Šta da radim ako sam rastrzan između dve kulture?
22
Šta da radim ako sam rastrzan između dve kulture?
Da li su tvoji majka ili otac imigranti?
□ Da □ Ne
Da li su jezik ili kultura u tvojoj školi drugačiji od jezika i kulture u tvom domu?
□ Da □ Ne
„Mi smo Italijani, a oni su poznati po temperamentnom izražavanju osećanja. Sada živimo u Velikoj Britaniji. Ljudi su ovde suzdržani i odmereni. Osećam da ne pripadam nijednoj kulturi — suviše sam Italijan da bih bio Englez i suviše sam Englez da bih bio Italijan“ (Đozue, Engleska)
„U školi mi je nastavnik govorio da ga gledam dok mi se obraća. Međutim, kada bih kod kuće gledao svog oca dok mi govori, on bi mi rekao da sam nepristojan. Zato sam bio rastrzan između dve kulture“ (Patrik, rođen u Francuskoj ali alžirskog porekla)
KADA su tvoji roditelji imigrirali, suočili su se s mnogim problemima. Odjednom su se susreli s ljudima čiji su im jezik, kultura i odevanje bili strani. Može se reći da su štrčali. Zbog toga su se drugi prema njima možda ophodili s nepoštovanjem i predrasudama.
Da li se to dešava i tebi? Dole su navedene neke stvari s kojima su se suočili drugi mladi u istoj situaciji. Stavi znak ✔ ispred onoga što tebi najteže pada.
□ Ismevanje. Nur je bila mala kada se sa svojom porodicom preselila iz Jordana u Severnu Ameriku. „Naša odeća je bila drugačija i zato su zbijali šale s nama“, kaže ona. „A nama je bio potpuno stran američki humor.“
□ Kriza identiteta. „Rođena sam u Nemačkoj“, kaže devojka po imenu Nađa. „Budući da su moji roditelji Italijani, govorim nemački s akcentom. Zato me deca u školi nazivaju ’glupim strancem‘. Ali kad odem u Italiju, govorim italijanski s nemačkim akcentom. Osećam da ne pripadam nigde. Gde god da odem, svuda sam stranac.“
□ Kulturni jaz u porodici. Ana je imala osam godina kad se s porodicom doselila u Englesku. „Moj brat i ja smo
se gotovo automatski prilagodili životu u Londonu“, kaže ona. „Ali, mojim roditeljima to nije bilo lako jer su dugo živeli na malom portugalskom ostrvu Madera.“Von je imala tri godine kad su se njeni roditelji preselili iz Kambodže u Australiju. „Moji roditelji se nisu baš najbolje uklopili“, kaže ona. „U stvari, moj otac bi često bio uznemiren i ljut kada ja nisam razumela njegov stav i način razmišljanja.“
□ Jezička barijera u porodici. Ijan je imao osam godina kada se njegova porodica preselila iz Ekvadora u Njujork. Nakon šest godina u Americi, on kaže: „Sada više koristim engleski a manje španski. U školi nastavnici govore engleski, moji prijatelji govore engleski, a i sa bratom pričam engleski. Engleski je postao deo mene, tako da španski gotovo i ne koristim.“
Li, koja je rođena u Australiji ali su joj roditelji poreklom iz Kambodže kaže: „Kada razgovaram s roditeljima i želim da im dublje objasnim šta mislim o nekim stvarima, shvatim da jednostavno ne znam dobro njihov maternji jezik.“
Ranije citirana Nur kaže: „Moj otac je insistirao da kod kuće govorimo arapski, ali mi to nismo želeli. Učenje arapskog bio nam je dodatan teret. Naši prijatelji govorili su engleski. Programi na televiziji bili su na engleskom. Zašto nam onda uopšte treba arapski?“
Šta možeš učiniti?
Kao što gore pomenuti komentari pokazuju, ti nisi jedini koji se suočava s takvim izazovima. Možda bi mogao pokušati da u potpunosti ukloniš svaki trag svog kulturnog nasleđa i stopiš se s novom sredinom. Međutim, to bi
samo moglo povrediti tvoje roditelje, a tebe iznervirati. Zašto ne bi naučio da se na pravi način izboriš sa svojim izazovima i da najbolje iskoristiš svoje okolnosti? Osmotri nekoliko predloga:Stav prema ismevanju. Šta god da radiš, nikada nećeš imati naklonost svih ljudi. Oni koji vole da se smeju na tuđ račun, uvek će naći neki povod za to (Poslovice 18:24). Zato nemoj trošiti reči da bi pokušao ispraviti njihova gledišta puna predrasuda. „Oni koji se smeju drugima ne vole ispravke“, primetio je mudri kralj Solomon (Poslovice 15:12, Contemporary English Version). Predrasude samo otkrivaju ograničeno razmišljanje onoga ko ih ima, a ne navodne mane žrtava.
Izboriti se s krizom identiteta. Sasvim je normalno imati želju za pripadnošću nekoj grupi, kao što su porodica ili neka kulturna zajednica. Ali pogrešno je misliti da je tvoja vrednost određena time iz koje porodice ili kulture potičeš. Ljudi te možda mogu tako procenjivati, ali ne i Bog. „Bog nije pristran“, rekao je apostol Petar, „nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Ukoliko daješ sve od sebe da bi ugodio Jehovi Bogu, on će te smatrati delom svoje porodice (Isaija 43:10; Marko 10:29, 30). Bolji identitet od toga ne može se imati!
Premostiti kulturni jaz u porodici. Gotovo da u svakoj porodici dolazi do razlike u mišljenju između roditelja i dece. Ta razlika će možda u tvom slučaju biti veća jer roditelji žele da žive u skladu sa običajima iz svoje domovine, a ti želiš da se prilagodiš običajima svoje nove sredine. Međutim, ukoliko želiš da ti u životu bude dobro, moraćeš ’poštovati oca i majku‘ (Umesto da se buniš protiv običaja svojih roditelja zato što te guše, pokušaj da razabereš zašto ih tvoji roditelji poštuju (Poslovice 2:10, 11). Postavi sebi sledeća pitanja: ’Da li su ti običaji u suprotnosti s biblijskim načelima? Ako nisu, šta mi se to posebno ne dopada u vezi s njima? Kako mogu s poštovanjem razgovarati s roditeljima o tome?‘ (Dela apostolska 5:29). Naravno, biće ti mnogo lakše da poštuješ svoje roditelje, da razumeš njihovo razmišljanje i izraziš svoja osećanja ukoliko dobro poznaješ njihov maternji jezik.
Savladati jezičku barijeru u porodici. Neke porodice su primetile da ako se u kući isključivo govori maternji jezik, deca će dobro naučiti i maternji jezik i jezik zemlje u kojoj žive. Zašto to ne bi pokušao u svojoj porodici? Takođe možeš zamoliti roditelje da ti pomognu da naučiš pisati maternji jezik. Stelis, koji je odrastao u Nemačkoj, ali čiji je maternji jezik grčki, kaže: „Moji roditelji su svaki dan razmatrali jedan biblijski stih sa mnom. Oni bi ga čitali naglas a ja bih ga zapisivao. Sada znam da čitam i pišem i na grčkom i na nemačkom.“
Koje su još neke koristi od ovakvog pristupa? „Naučio sam maternji jezik svojih roditelja jer sam želeo da budem
bliži s njima u emocionalnom i posebno u duhovnom pogledu“, kaže ranije citirani Đozue. „Učenje njihovog jezika pomoglo mi je da razumem kako se oni osećaju. A i oni su mogli mene da razumeju.“Most, a ne jaz
Da li ćeš na svoje poreklo gledati kao na jaz koji te odvaja od drugih ili kao na most koji te povezuje s njima? Mnogi mladi hrišćani su shvatili da imaju dodatan razlog da premoste kulturni jaz. Oni žele da i drugim imigrantima prenose dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14; 28:19, 20). „Drago mi je što biblijsku istinu mogu prenositi na dva jezika!“, kaže Salomau, koji se doselio u London kada je imao pet godina. „Umalo nisam zaboravio svoj maternji jezik, portugalski, ali sada idem u portugalsku skupštinu i tečno govorim i engleski i portugalski.“
Ranije citirana Nur je zapazila da postoji potreba za propovedanjem na arapskom jeziku. Ona kaže: „Sada idem na časove arapskog i pokušavam da se setim onoga što sam zaboravila. Promenila sam stav. Sada želim da ispravno govorim arapski i želim da ga učim.“
Zaista, ako ti neka druga kultura nije strana i znaš dva ili više jezika, ti si samo u prednosti. To ti može pomoći da bolje razumeš ljude i da im pomogneš da se približe Bogu (Poslovice 15:23). Na primer, Priti je indijskog porekla a rođena je u Engleskoj. Ona kaže: „Pošto poznajem obe kulture, sigurnija sam u službi. Razumem način života i jednih i drugih — njihova verovanja i njihove stavove.“
Možeš li i ti na svoje okolnosti gledati kao na prednost a ne kao na manu? Jehova Bog te voli takvog kakav jesi, a ne zbog toga iz koje zemlje ili porodice potičeš. Poput mladih koji su citirani u ovom poglavlju, možeš li svoje znanje i iskustvo iskoristiti da bi pomogao ljudima svog etničkog porekla da upoznaju našeg nepristranog i divnog Boga Jehovu? To će te zaista usrećiti! (Dela apostolska 20:35).
KLJUČNI STIH
„Bog nije pristran“ (Dela apostolska 10:34)
SAVET PLUS
Ukoliko te vršnjaci prozivaju zbog tvog etničkog porekla, zadrži smisao za humor. Tako ćeš lakše podneti njihovo ruganje. S vremenom će verovatno prestati da te diraju.
DA LI SI ZNAO... ?
Ukoliko znaš više od jednog jezika, imaš više šansi za zaposlenje.
VREME JE ZA AKCIJU!
Da bih bolje znao jezik svojih roditelja, ja ću
Šta bih o ovoj temi voleo da pitam roditelje
ŠTA BI REKAO?
● Kako ti razumevanje etničkog porekla tvojih roditelja pomaže da bolje razumeš sebe?
● Koje prednosti imaš u odnosu na druge mlade koji su odrasli samo u jednoj kulturi?
[Istaknuti tekst na 160. strani]
„Srećan sam što mogu da pomažem drugima. Mogu da prenosim biblijsku istinu ljudima koji govore ruski, francuski i moldavski“ (Oleg)
[Slika na 161. strani]
To što poznaješ više od jedne kulture može biti poput mosta koji te povezuje s drugima