Poglavlje 17

Da li da napustim školu?

DŽEK već preko 25 godina radi u školi kao onaj koji kontroliše izostanke učenika. Zato učeniku nije lako da pronađe opravdanje za svoj izostanak koje Džek već nije čuo. „Svašta sam već čuo od mladih“, priča on. „Na primer: ’Mislio sam da ću se danas razboleti‘ ili: ’Umro mi je deda sa Aljaske.‘“ Koje mu je opravdanje bilo najsmešnije? Ono trojice dečaka koji su tvrdili da „zbog guste magle nisu mogli da pronađu školu“.

Ova providna opravdanja pokazuju odbojnost mnogih mladih prema školi, koja se proteže od ravnodušnosti („Ide nekako“) do izrazitog neprijateljstva („Škola mi smrdi! Mrzim je“). Gari, na primer, ustane da bi išao u školu, ali onda iznenada dobije bolove u želucu. On kaže: „Uvek kada dođem blizu škole počinjem da se znojim i postajem nervozan... onda se jednostavno moram vratiti kući.“ Mnogi mladi su opsednuti strahom od škole — nečim što lekari nazivaju školskom fobijom. Ona je često izazvana nasiljem u školi, brutalnošću vršnjaka i pritiskom da se dobiju bolje ocene. Takvi učenici, doduše idu u školu (pod nagovorom roditelja), ali oni su stalno uznemireni i čak pate od telesnih tegoba.

Ne iznenađuje zato što alarmantan broj učenika odluči da uopšte ne ide u školu! Samo u Sjedinjenim Američkim Državama izostaje svakog dana oko 2,5 miliona učenika! U New York Timesu je pisalo da je u srednjim školama Njujorka toliko mnogo učenika (oko jedne trećine) „hronično odsutno, da je skoro nemoguće održavati im nastavu“.

 Neki mladi idu još dalje. „Škola mi je bila dosadna, bila mi je prestroga“, kaže mladić po imenu Valter. Prekinuo je srednju školu. To je učinila i Antonia, jer su joj školski zadaci bili preteški. „Kako da rešim zadatke, kada nisam razumela ono što čitam?“ pita ona. „Samo sam sedela i postajala sve gluplja; zato sam prekinula.“

Priznajemo, ozbiljni problemi muče školske sisteme širom sveta. Ali, da li je to razlog da se izgubi svaki interes za školu i da se napusti? Kakve posledice za tvoj kasniji život može imati prevremeno napuštanje škole? Postoje li dobri razlozi da se završi škola?

Vrednost obrazovanja

Mihael se vratio u školske klupe kako bi dobio diplomu srednje škole. Kada je upitan zašto, odgovorio je: „Postalo mi je jasno da mi je obrazovanje potrebno.“ Šta u stvari spada u „obrazovanje“? Samo impresivno mnoštvo podataka u glavi? To ne sačinjava obrazovanje, kao što ni gomila cigala ne sačinjava kuću.

Kroz obrazovanje mladi ljudi treba da se pripreme za uspešan život kada odrastu. Prema Alenu Ostilu (Allen Austill), koji je 18 godina član školske uprave, „obrazovanje treba naučiti mladog čoveka da razmišlja, da rešava probleme, šta je racionalno a šta iracionalno, šta je logično razmišljanje, šta su činjenice i kako znati povezanost između delova i celine. On treba naučiti da sve to ispravno prosudi i razlikuje. Treba naučiti kako se uči.“

A kakvu ulogu igra u tome škola? Pre mnogo vekova kralj Solomon je napisao Poslovice da bi „neiskusnome dao oštroumnost, mladiću znanje i sposobnost mišljenja“ (Poslovice 1:1-4, New World  Translation). Da, mladi ljudi su neiskusni. Međutim, škola ti može pomoći da razvijaš sposobnost mišljenja. To je sposobnost da se činjenice ne samo nabrajaju, već i analiziraju i da se iz njih izvode produktivne ideje. Iako mnogi kritikuju metode poučavanja u nekim školama, škola te prisiljava da koristiš svoju glavu. Možda misliš da rešavanje geometrijskih zadataka ili učenje istorijskih podataka napamet nema nikakve veze s praktičnim životom. Ali, Barbara Mejer (Barbara Mayer) piše u knjizi The High School Survival Guide: „Neće svako zapamtiti sve činjenice i detalje koje nastavnik uvek voli da stavlja u testove, ali sposobnosti kao što su planiranje i učenje na ispravan način nikada se ne zaboravljaju.“

 Tri univerzitetska profesora koja su ispitivala dugoročne koristi obrazovanja takođe su došla do zaključka da „osobe s dobrim školskim obrazovanjem raspolažu obuhvatnijim i temeljitijim znanjem od drugih; nemaju samo knjiško znanje, nego i dobro opšte obrazovanje; osim toga, oni više istražuju i znaju kako se dolazi do izvora informacija... Ove razlike prisutne su i kada ostare i već dugo nisu u školi“ (The Enduring Effects of Education).

Ali, ono što je najvažnije, školsko obrazovanje te može opremiti za hrišćanske odgovornosti. Ako si usvojio dobre navike učenja i ako si savladao umetnost čitanja, biće ti lakše da proučavaš Božju reč (Psalam 1:2). Ako si u školi naučio da se ispravno izražavaš, možeš mnogo lakše druge poučavati o biblijskim istinama. Znanja iz istorije, nauke, geografije i matematike takođe su korisna i ona će ti pomoći u ophođenju s ljudima različitog porekla, koji imaju različita uverenja i područja interesa.

Škola i zaposlenje

Škola ima veliki uticaj i na tvoje buduće izglede za zaposlenje. Kako?

 Mudri kralj Solomon je rekao o spretnom radniku: „Pred kraljeve će se postaviti; neće se postaviti pred obične ljude“ (Poslovice 22:29, NW). I danas je tako. „Bez stručnih znanja mnoge stvari u životu možeš propustiti“, rekao je Ernest Grin (Ernest Green) iz Ministarstva rada Sjedinjenih Američkih Država.

Razumljivo je da mladi ljudi koji su prekinuli školovanje imaju male izglede za zaposlenje. Tako je bilo i s Valterom, koji je bio pre spomenut. „Toliko puta sam konkurisao za neko mesto, ali uvek iznova sam bio odbijan, zato što nisam imao diplomu.“ On takođe priznaje: „Ponekad ljudi upotrebljavaju reči koje ne razumem, a onda se osećam tako glupo.“

U Sjedinjenim Američkim Državama stopa nezaposlenosti kod mladih između 16 i 24 godine „skoro je dvostruko veća nego kod onih koji su završili školu, i skoro tri puta tolika kolika je opšta stopa nezaposlenosti“ (The New York Times). „Oni koji ne nastavljaju školovanje zatvaraju vrata povoljnih prilika“, kaže F. Filip Rajs (F. Philip Rice) u svojoj knjizi The Adolescent. Onaj ko prevremeno prekine školovanje najverovatnije ne vlada ni osnovnim znanjima koja su neophodna za obavljanje najjednostavnijeg zanimanja.

Pol Koperman (Paul Copperman) piše u svojoj knjizi The Literacy Hoax: „Jedna nedavno izvršena studija pokazala je da je za mesto kuvara potrebno da znamo da čitamo kao učenik sedmog razreda; kao učenik osmog razreda za mesto mehaničara, a kao učenik devetog ili desetog razreda (prvog ili drugog razreda srednje  škole) za mesto prodavca.“ On nastavlja: „Samo po sebi se razume da mora još bolje znati da čita neko ko želi postati nastavnik, bolničar, knjigovođa ili inženjer.“

Očigledno, učenici koji se zaista trude da steknu osnovna znanja, kao što je čitanje, imaju bolje izglede za posao. Ali, koja daljnja doživotna korist se može izvući iz pohađanja škole?

Bolja osoba

Ta doživotna korist sastoji se u poznavanju svojih jakih i slabih strana. Mišel, koja odnedavno radi na elektronskoj obradi podataka, kaže: „U školi sam naučila da radim pod pritiskom, da polažem ispite i da se izražavam.“

’Škola me je naučila da vidim neuspehe u pravom svetlu‘, objašnjava jedna druga devojka. Ona je bila sklona tome da drugima, a ne sebi pripisuje krivicu za svoje neuspehe. Drugi mladi su izvukli korist iz školske discipline. Mnogi kritikuju školu upravo zbog toga i tvrde da sprečava duhovni razvoj mladog čoveka. Nasuprot tome, Solomon je ohrabrio mlade da „spoznaju mudrost i disciplinu“ (Poslovice 1:2, NW). U školama u kojima vlada disciplina, mnogi mladi ljudi su izrasli u disciplinovane, ali i kreativne ličnosti.

Dakle, svoje školske godine trebalo bi dobro koristiti. Kako to možeš? Počnimo od školskih zadataka.

Pitanja za razgovor

◻ Zašto toliko mnogo mladih ima negativan stav o školi? Šta ti o tome misliš?

◻ Kako škola može nekome pomoći da razvije sposobnost mišljenja?

◻ Kako može prevremeno napuštanje škole uticati na tvoje buduće izglede za posao, i zašto?

◻ Koje su daljnje lične koristi od završavanja škole?

[Istaknuti tekst na 135. strani]

„Samo sam sedela i postajala sve gluplja i gluplja; zato sam prekinula“

[Istaknuti tekst na 138. strani]

„Jedna nedavno izvršena studija pokazala je da je za mesto kuvara potrebno da znamo da čitamo kao učenik sedmog razreda; kao učenik osmog razreda za mesto mehaničara, a kao učenik devetog ili desetog razreda za mesto prodavca“

[Slike na 136. strani]

Disciplina kojoj se naučiš u školi može ti koristiti celog života

[Slika na 137. strani]

Onaj ko ne savlada osnovna znanja koja se uče u školi ima male izglede za posao