Poglavlje 18

Kako da popravim ocene?

KADA je izvestan broj učenika osnovne škole bio upitan šta ih najviše muči, 51 posto njih je odgovorilo: „Ocene!“

Nije nikakvo čudo što školske ocene predstavljaju jednu od glavnih briga mladih. Ocene mogu značiti razliku između apsolviranja i ponavljanja razreda, između dobro plaćenog posla i bedne plate, pohvale roditelja i njihovog gneva. Kao što je svima poznato, ocene i testovi imaju svoje mesto. Čak je Isus Hrist često proveravao razumevanje svojih učenika o izvesnim stvarima (Luka 9:18). U knjizi Measurement and Evaluation in the Schools piše: „Kroz rezultate testova mogu se otkriti jake i slabe strane pojedinog učenika, a mogu poslužiti kao podsticaj za daljnje učenje.“ Tvoje ocene posreduju i tvojim roditeljima sliku o tome kako prolaziš u školi — dobro ili loše.

Uravnoteženost

Međutim, prevelika zabrinutost zbog ocena može postati paralizirajuće opterećenje i izazvati žestoko rivalstvo. U jednoj knjizi o adolescentima izneto je zapažanje da posebno učenici koji pretenduju na fakultet „mogu upasti u kolo takmičarskog duha, gde se veća vrednost poklanja ocenama i redosledu po uspehu nego učenju“. Kao rezultat, kako navodi dr Vilijam Glaser (William Glasser), „deca se već vrlo rano u školi navikavaju da pitaju šta će biti na testu, i... uče isključivo to gradivo“.

 Kralj Solomon je upozorio: „Video sam da sav trud i svaka veština u poslu znači suparništvo jednog prema drugom; i to je ispraznost i trčanje za vetrom“ (Propovednik 4:4, New World Translation). Dakle, takmičarski duh — bilo da se radi o bogatstvu ili o školskim priznanjima — ništavan je. Bogobojazni mladi uviđaju potrebu da se u školi naprežu. Ali, umesto da im obrazovanje postane najvažnija stvar u životu, oni teže za duhovnim interesima i veruju da će Bog brinuti za njihove materijalne potrebe (Matej 6:33; vidi 22. poglavlje, o biranju životnog poziva).

Osim toga, obrazovanje ne uključuje samo skupljanje bodova na ispitima. Mora se razviti ono što je Solomon nazvao „sposobnost mišljenja“, veština da se informacije prihvataju i da se iz njih izvlače razumni, praktični zaključci (Poslovice 1:4, NW). Onaj ko dobija prolaznu ocenu tako što pogađa odgovore, što uči bez razumevanja ili čak vara, nikada ne nauči da razmišlja. A od kakve koristi su ti dobre ocene iz matematike, ako se kasnije ne budeš snalazio sa svojim prihodima i izdacima?

Zato je važno znati da ocene nisu same sebi svrha, nego korisno merilo tvog napretka u školi. Ali, kako možeš postići ocene koje odgovaraju tvojim sposobnostima?

Učenje — tvoja odgovornost

Kao što je utvrdila nastavnica Linda Nilzen (Linda Nilsen), loši učenici su skloni tome da „za loše rezultate [u školi] pripisuju krivicu uzrocima na koje ne mogu uticati: nepravedna pitanja na testovima, pristran nastavnik, loša sreća, sudbina, vreme“. Ipak, Biblija kaže: „Lenjivčeva ruka  nemoguće želje ima“ (Poslovice 13:4). Da, često je lenjost pravi razlog loših ocena.

Dobri đaci, međutim, sami preuzimaju odgovornost za svoje učenje. Časopis ’Teen je intervjuisao nekoliko uspešnih učenika srednje škole. Njihova tajna? „Lična motivacija ti pomaže da napreduješ“, rekao je jedan. „Vremenski plan i dobra podela vremena“, rekao je drugi. „Treba sam sebi da postavljaš ciljeve“, primetio je treći. Da, tvoje ocene ne zavise najvećim delom od faktora na koje ne možeš uticati, nego od TEBE — od toga koliko si spreman da naporno učiš i da se zalažeš u školi.

’Ali ja učim‘

To bi mogli tvrditi neki mladi. Oni smatraju da se zaista neverovatno mnogo naprežu, ali da uprkos tome ne postižu nikakve rezultate. Pre nekoliko godina, međutim, istraživači sa Stanford univerziteta pitali su 770 učenika koliko se po svom mišljenju naprežu u školi. Čudno, ali učenici sa slabim ocenama su smatrali da se naprežu isto koliko i drugi! Ali, kada su bile ispitane njihove navike učenja, utvrdilo se da su oni u stvari radili daleko manje domaćih zadataka od svojih školskih drugova sa boljim uspehom.

Šta se može iz toga naučiti? Možda ni ti ne učiš tako intenzivno kao što misliš i trebalo bi ponešto izmeniti. Jedan članak u časopisu Journal of Educational Psychology pokazao je da „više vremena posvećeno izradi domaćih zadataka ima pozitivan uticaj na ocene učenika srednje škole“. U stvari, „učenik slabijeg uspeha koji za domaće zadatke upotrebljava jedan do tri sata nedeljno može postići ocene prosečnog učenika koji ne uči kod kuće“.

Apostol Pavle je u simboličnom smislu morao ’biti svoje telo‘ da bi postigao svoje ciljeve (1. Korinćanima 9:27, NW). I ti možda moraš biti strog prema sebi,  posebno ako te gledanje televizije ili druge razonode lako odvraćaju od učenja. Čak bi mogao na televizor staviti listić s natpisom: „Nema gledanja televizije dok ne bude gotov domaći zadatak!“

Tvoja okolina prilikom učenja

Za većinu od nas bilo bi korisno imati jedno mirno mesto koje je rezervisano za učenje. Pokušaj da se snađeš ako nemaš svoju sobu ili ako je prostor u tvojoj kući ograničen. Možda možeš kuhinju ili nečiju spavaću sobu svakog dana tokom izvesnog vremena učiniti svojom učionicom. Ili kao poslednja mogućnost, možeš otići u javnu biblioteku ili kod nekog prijatelja.

Ako je moguće, upotrebi pisaći ili neki drugi sto na kome imaš dovoljno mesta. Drži olovke, papir i ostalo pri ruci, tako da ne moraš stalno ustajati. Iako ti se ta misao neće baš svideti, ali uključen televizor i radio, kao i telefoniranje i razgovaranje uopšte ometa koncentraciju.

Uveri se da li imaš dovoljno svetla koje ne ide u oči. Dobra rasveta deluje protiv umora i štiti tvoje oči. Ako je moguće, pobrini se za svež vazduh  i za ispravnu sobnu temperaturu. Hladna soba pruža bolje uslove za učenje nego topla.

Ali, šta ako ti se jednostavno ne da da učiš? Život nam retko dozvoljava luksuz da udovoljavamo svojim hirovima. Kada se zaposliš, moraćeš da radiš svakog dana — imao volje za to ili ne. Gledaj  na domaće zadatke kao na vežbu u samodisciplini, kao na pripremu za budući posao. Smatraj ih svojim „poslom“. Jedan pedagog je preporučio: „Ako je moguće, svakog dana bi trebalo učiti na istom mestu i u isto vreme. Takvo redovno učenje postaće navika i... smanjiće otpor prema učenju.“

 Navika učenja

Prema Filipljanima 3:16, Pavle je ohrabrio hrišćane da ’hode i dalje uredno po toj istoj uvežbanosti‘ (NW). Pavle je ovde govorio o uvežbanosti hrišćanskog života. Međutim, ’uvežbanost‘, plansko postupanje, pomaže i kada se radi o tvom učenju. Na primer, pokušaj da organizuješ ono što učiš. Izbegavaj da učiš slične predmete (npr. dva strana jezika) jedan za drugim. Planiraj kratke pauze između predmeta, naročito ako imaš mnogo domaćih zadataka.

Ako tvoj zadatak uključuje mnogo čitanja, mogao bi isprobati sledeću metodu. Kao prvo, PREGLEDAJ gradivo. Preleti preko zadatog gradiva, pogledaj podnaslove, tabele, itd., kako bi dobio potpun pregled. Kao sledeće, postavljaj sebi PITANJA koja se temelje na podnaslovima ili na ključnim rečenicama. (Tako se možeš bolje usredsrediti na ono što čitaš.) Sada ČITAJ, tražeći odgovore na ta pitanja. Pokušaj na kraju svakog odlomka, bez gledanja u  knjigu da PONOVIŠ, ili ispričaš, ono što si pročitao. Kada završiš celi zadatak, načini OSVRT tako da preletiš preko naslova i ispitaš šta si zapamtio o svakom odlomku. Neki tvrde da je ova metoda pomogla učenicima da zapamte do 80 posto pročitanog.

Osim toga, jedan pedagog je rekao: „Važno je da učenik shvati da neka činjenica ne stoji sama za sebe, već da je uvek povezana s drugim informacijama.“ Zato pokušaj da povežeš ono što učiš s onim što već znaš i što si doživeo. Nastoj da shvatiš praktičnu vrednost onoga što učiš.

Zanimljivo je da su bogobojazni mladi tu zaista u prednosti, jer Biblija kaže: „Strah Jehovin početak je spoznanja“ (Poslovice 1:7, NW). Na primer, učiti zakone fizike može ti izgledati kao pravo mučenje. Ali, učenje postaje smisaonije ako znaš da se kroz dela stvaranja Božja „nevidljiva svojstva jasno... vide“ (Rimljanima 1:20, NW). Istorija je često povezana s ostvarenjem Jehovinih namera. Sedam svetskih sila (uključujući sadašnju anglo-američku silu) razmatra se baš u samoj Bibliji! (Otkrivenje 17:10; Danijel, 7. poglavlje).

Ako ono što učiš povezuješ sa svojom hrišćanskom verom ili s onim što već znaš, činjenice će za tebe dobijati na značenju, a znanje će prerasti u razumevanje. Solomon je zapazio: „Znanje lako razuman pribavlja“ (Poslovice 14:6).

’Iduće nedelje imamo test‘

Ove reči ne treba kod tebe da izazovu paniku. Pre svega, pokušaj iz nastavnikovih primedbi da shvatiš kakva vrsta testa će to biti, pisani sastav ili test sa zaokruživanjem odgovora. U danima koji prethode testu pazi na nagoveštaje o tome šta će se pojaviti u testu. („Sledeća tačka je vrlo važna“ ili „Ovo dobro upamtite“ tipični su nagoveštaji, prema  časopisu Senior Scholastic.) Zatim još jednom pregledaj svoje beleške, udžbenike i domaće zadatke.

„Gvožđe se gvožđem oštri. Tako čovek oštri lice drugoga“, podseća nas Solomon (Poslovice 27:17, NW). Možda bi te neki prijatelj ili roditelji rado ispitali ili te slušali dok ponavljaš školsko gradivo. Opusti se uveče pre testa i nastoj da dobro spavaš. „A ko od vas, uznemirujući se, može dodati lakat jedan dužini svog života?“, upitao je Isus (Matej 6:27).

Neuspesi

Loše napisan test može te stajati samopoštovanja, pogotovo ako si dao sve od sebe. Ali, pedagog Maks Raferti (Max Rafferty) nas podseća: „Celog života nas drugi prosuđuju po onome što znamo i kakve rezultate postižemo... Škola koja navodi učenike da poveruju kako u životu cvetaju ruže nije škola, nego fabrika snova.“ Poniženje kada padneš na ispitu može ti koristiti, ako time bivaš podstaknut da učiš iz svojih grešaka i da se popraviš.

Ali, kako je kada s lošim ocenama u đačkoj knjižici stojiš pred razočaranim roditeljima? Iz straha pred tim mnogi su već pribegli sumnjivim metodama. „Praktikovao sam da svoju đačku knjižicu stavim na kuhinjski sto, odem u svoju sobu i pokušam da spavam do idućeg dana“, priseća se jedan mladić. Jedan drugi priča: „Uvek sam čekao poslednji čas da  je pokažem svojoj majci. Odneo bih joj đačku knjižicu ujutro, baš kada je trebalo da pođe na posao i rekao bih: ’Evo, ovo još moraš potpisati.‘ Ona ne bi imala vremena da se bavi sa mnom“ — bar ne u tom trenutku. Neki mladi su čak falsifikovali svoje ocene u đačkoj knjižici!

Ali, tvoji roditelji imaju pravo da znaju kako prolaziš u školi. Samo je po sebi razumljivo da oni očekuju da tvoje ocene odgovaraju tvojim sposobnostima, a ako tvoje ocene ne odgovaraju tom merilu, možeš računati sa zasluženim ukorom. Zato budi iskren prema svojim roditeljima, i „slušaj... poučenja oca svoga, i na[u]ku majke svoje ne napuštaj“ (Poslovice 1:8). Ako smatraš da oni od tebe očekuju previše, razgovaraj s njima o tome. (Vidi „Kako da kažem svojim roditeljima?“ u 2. poglavlju.)

Koliko god ocene bile važne, one ipak nisu konačno merilo toga koliko vrediš kao osoba. Ipak, iskoristi vreme koje provodiš u školi i uči koliko god možeš. Obično će se taj trud odražavati u tvojim ocenama, a to će usrećiti i zadovoljiti tebe — i tvoje roditelje.

Pitanja za razgovor

◻ Kojoj svrsi služe ocene, i zašto je važno imati o njima uravnoteženo gledište?

◻ Zašto je važno da ti lično preuzmeš odgovornost za svoje učenje?

◻ O čemu treba misliti kada se radi o učešću na vanškolskim aktivnostima?

◻ Koji su neki od načina na koje možeš popraviti svoje ocene?

◻ Kako se možeš pripremiti za ispitivanje?

◻ Kako bi trebalo gledati na neuspeh i treba li da ga zatajiš od svojih roditelja?

[Istaknuti tekst na 141. strani]

Onaj ko dobija prolaznu ocenu tako što pogađa odgovore, što uči bez razumevanja ili čak vara, nikada ne nauči da razmišlja

[Okvir/Slika na stranama 144, 145]

Šta je sa vanškolskim aktivnostima?

Mnogi mladi smatraju da im vanškolske aktivnosti daju osećanje potpunosti. „Bio sam skoro u svakom klubu koji je postojao“, priseća se jedan dečak iz Baltimora, Merilend (SAD). „Kada sam se bavio nečim što volim, osećao sam se dobro. Bio sam u automobilističkom klubu, jer se rado bavim automobilima. Volim kompjutere, pa sam se zato pridružio tom klubu. Zanimam se za haj-faj, pa sam se učlanio i u takav klub.“ Učenici koji teže ka visokom obrazovanju, posebno su pod pritiskom da učestvuju u vanškolskim aktivnostima.

Međutim, jedan savezni vladin službenik iz Sjedinjenih Američkih Država — i sam bivši nastavnik — rekao je za Probudite se!: „Po svoj prilici učenici troše više vremena na vannastavne aktivnosti nego na domaće zadatke, i zato mogu teško održavati svoj prosek ocena.“ Da, nije lako ostati uravnotežen kada se radi o vannastavnim aktivnostima. Devojka po imenu Keti koja je igrala u školskoj bejzbol ekipi, kaže: „Nakon treninga bila sam preumorna za bilo šta drugo. Moji domaći zadaci su zbog toga trpeli. Zato se ove godine nisam prijavila.“

Postoje takođe opasnosti u duhovnom pogledu. Osvrćući se na svoje mladalačke godine, jedan hrišćanin kaže: „Mislio sam da mogu uskladiti tri aktivnosti: domaće zadatke, trening lake atletike i duhovne aktivnosti. Ali, kada je trebalo odlučiti između te tri stvari, uvek je trpeo duhovni aspekt mog života.“

Mladi Temon, koji je igrao u dva školska tima, slaže se s tim: „Nisam mogao posećivati sastanke u [Kraljevskoj] dvorani (u svrhu religiozne pouke), zato što smo utorkom i petkom išli van grada, a subotom se ne bismo vraćali pre dva sata noću.“ Iako je „telesno vežbanje“ u određenoj meri „korisno“, ne smemo zaboraviti da je „odanost Bogu... korisna za sve stvari“ (1. Timoteju 4:8, NW).

Misli i na opasnosti na području morala. Da li ćeš se družiti s mladima koji će dobro uticati na tebe u moralnom pogledu? Oko čega se vrte njihovi razgovori? Može li se uticaj drugih članova ekipe ili člana nekog kluba štetno odraziti na tebe? U 1. Korinćanima 15:33 kaže se: „Loša društva kvare korisne navike“ (NW).

Zanimljivo je da su mnogi mladi među Jehovinim svedocima odlučili da koriste svoje slobodno vreme za nešto što je daleko korisnije od sporta: oni pomažu drugima da upoznaju Stvoritelja. U Kološanima 4:5 dat je savet: „Nastavite hodati u mudrosti prema onima koji su vani, iskupljujući sebi povoljno vreme“ (NW).

[Slike na 143. strani]

Učenici često plaćaju slabim ocenama za svoje loše navike učenja

[Slike na 146. strani]

Zadržati ravnotežu između vanškolskih aktivnosti i domaćih zadataka nije lako

[Slika na 148. strani]

Roditelji su sigurno zbog loših ocena u đačkoj knjižici ljuti. Ali, ako smatraš da od tebe očekuju previše, razgovaraj s njima o tome