Poglavlje 3

Kako mogu postići da mi roditelji daju više slobode?

TI KAŽEŠ da si dovoljno star da preko vikenda možeš ostati do kasno van kuće. Oni kažu da moraš rano doći kući. Ti kažeš da želiš pogledati taj novi film o kome svi pričaju. Oni kažu da ga ne smeš gledati. Ti kažeš da si se upoznao sa nekim dobrim društvom sa kojim želiš izaći. Oni kažu da najpre žele upoznati tvoje prijatelje.

Kada si tinejdžer, može ponekad izgledati kao da su tvoji roditelji oko tvog života stegli gvozdeni obruč. Izgleda da iza svakog tvog „Ja želim“ neizbežno sledi „Ne, to ne smeš“. I ni jedan deo tvog života nije siguran od „radoznalih očiju“ tvojih roditelja. Petnaestogodišnja Debi kaže: „Moj otac uvek želi znati gde se nalazim i kada ću se vratiti kući. To radi većina roditelja. Moraju li sve znati? Trebalo bi da mi daju više slobode.“

Mladi se još žale da ih roditelji ne poštuju. Umesto da im veruju, smatraju ih krivim bez ikakvog ispitivanja kada nešto ispadne loše. Umesto da im se dozvoli da odlučuju sami za sebe, opkoljeni su pravilima.

’Zebnja‘

Da li se tvoji roditelji prema tebi ponekad odnose kao prema malom detetu? Ako je tako, seti se da si ne tako davno ti zaista i bio dete. Slika koju tvoji roditelji još imaju o tebi kao o bespomoćnom  detetu prilično je sveža u njihovim mislima i ne menja se lako. Oni se još uvek sećaju detinjastih grešaka koje si obično činio, pa te žele zaštititi — želeo ti takvu zaštitu ili ne.

Potreba koju oni osećaju da te zaštite vrlo je snažna. Kada mama i tata nisu zauzeti snabdevajući te krovom nad glavom, odećom, ili hranom, često se suočavaju sa problemima kako da te pouče, vaspitaju, pa i zaštite. Njihovo zanimanje za tebe je daleko od površnog. Oni su pred Bogom odgovorni za način na koji te podižu (Efescima 6:4). Kada nešto zapreti tvom blagostanju, oni su zabrinuti.

Razmotri roditelje Isusa Hrista. Nakon posete Jerusalimu, oni su se uputili svojoj kući ne znajući da on nije sa njima. Kada su postali svesni njegove odsutnosti, oni su ga počeli marljivo, gorljivo tražiti! A kada su ga napokon ’našli u hramu‘, Isusova majka je rekla: „Dete, zašto si tako s nama postupio? Evo otac tvoj i ja sa zebnjom smo te tražili“  (Luka 2:41-48, New World Translation). Pa ako je Isus — savršeno dete — zabrinuo svoje roditelje, razmisli koliko brige ti zadaješ svojim roditeljima!

Uzmi, na primer, taj večni sukob po pitanju vremena dolaska kući. Možda ne vidiš nikakvog razloga da budeš ograničen u tom pogledu. Ali, jesi li ikada sagledao problem sa stanovišta svojih roditelja? Maloletni autori knjige The Kids’ Book About Parents pokušali su to. Oni su sastavili popis stvari koje su nazvali „fantazije koje prolaze kroz misli roditelja o tome šta rade njihova deca kada nisu kod kuće do određenog vremena“. U tom su se popisu našle stvari kao što su ’uzimanje droge, automobilska nesreća, tumaranje parkovima, policijsko hapšenje, gledanje pornografskih filmova, prodavanje droge, silovanje ili prepad, završavanje u zatvoru, obeščašćivanje porodičnog imena‘.

Ne pomisle svi roditelji odmah na takve naizgled nerealne događaje. Ali, zar nije istina da mnogi mladi jesu umešani u takve stvari? Treba li, dakle, da im zameriš što te podsećaju da kasni dolasci kući i druženje sa lošim društvom mogu biti štetni? Čak su i Isusovi roditelji želeli znati gde se on nalazi!

Zašto me tako „dave“

Neki mladi kažu da se strah njihovih roditelja da bi im se moglo nešto dogoditi graniči sa paranojom! Ipak, seti se da su u tebe uložili mnogo vremena i emocija. Pomisao da ćeš odrasti i možda ih napustiti može uznemiriti tvoje roditelje. Jedan roditelj je napisao: „Moj sin jedinac sada ima devetnaest godina i ja teško mogu podneti pomisao da će jednom otići.“

Zato neki roditelji tako „dave“ ili previše štite svoju decu. Ipak, bilo bi sasvim pogrešno  zauzvrat preoštro reagovati. Jedna mlada žena se priseća: „Dok nisam navršila oko 18 godina, bila sam vrlo bliska sa svojom majkom... [Ali] kako sam bila sve starija, među nama su se pojavili problemi. Želela sam imati određenu nezavisnost, na koju je ona valjda gledala kao na pretnju našem odnosu. Tako je pokušala da me drži još čvršće, a ja sam reagovala još većim povlačenjem.“

Određena mera nezavisnosti je dobra, ali nemoj pokušati da je dobiješ po cenu porodičnih veza. Kako možeš svoj odnos s roditeljima izgraditi na zrelijoj osnovi, međusobnom razumevanju, toleranciji, i poštovanju? Uzmi u obzir da poštovanje rađa poštovanje. Apostol Pavle je jednom rekao: „Osim toga, naši su nas zemaljski očevi karali, i mi smo ih poštivali“ (Hebrejima 12:9, Stvarnost). Roditelji ovih prvih hrišćana nisu bili nepogrešivi. Pavle je nastavio (stih 10, St): „Oni su nas, naime, karali... kako im se činilo da je dobro.“

Ti su ljudi povremeno grešili u svom prosuđivanju. Ali, ipak su zaslužili poštovanje svoje dece. Tako je i sa tvojim roditeljima. Činjenica da te oni možda previše čuvaju nije razlog da budeš buntovan. Podaj im isto poštovanje kakvo želiš sebi.

Nesporazumi

Jesi li ikada zakasnio kući zbog okolnosti koje su bile van tvoje kontrole? Jesu li tvoji roditelji reagovali preoštro? Takvi nesporazumi ti daju novu priliku da zadobiješ poštovanje. Seti se kako je mladi Isus postupio kada su ga njegovi zabrinuti roditelji konačno pronašli u hramu kako bezazleno sa nekim učiteljima raspravlja o Božjoj reči. Da li  je Isus izbacio emocionalnu bujicu reči, plakao ili kukao kako je nepravedno od njih što napadaju njegove poticaje? Zapazi kako je smireno odgovorio: „Pa zašto ste me tražili?... Zar niste znali da ja moram biti u kući Oca svoga?“ (Luka 2:49, St). Nema sumnje da su Isusovi roditelji bili zadivljeni zrelošću koju je Isus tada pokazao. „Blag odgovor“ ne samo da „utišava jarost“, nego ti može i pomoći da pridobiješ poštovanje svojih roditelja (Poslovice 15:1).

Pravila i propisi

Način na koji odgovaraš na zahteve svojih roditelja povezan je sa načinom na koji će se postupati prema tebi. Neki mladi su zlovoljni, lažu ili se otvoreno opiru. Pokušaj zrelijim pristupom. Ako želiš dozvolu da se kasnije vratiš kući, ne postavljaj detinjaste zahteve, niti cmizdri kako „sva druga deca mogu ostati duže“. Književnica Andrea Igan (Andrea Eagan) savetuje: „[Ispričaj] im što više o tome šta želiš raditi, tako da zaista mogu shvatiti  situaciju... Ako im kažeš sve o tome gde ćeš i s kim ćeš biti, i zašto ti je važno da duže ostaneš van... možda će baš reći da.“

Ili, ako tvoji roditelji žele proveriti sa kime se družiš — što je i potrebno — ne cmizdri kao dete. Časopis Seventeen je preporučio: „S vremena na vreme dovedi svoje prijatelje kući, tako da, kada kažeš da ideš u bioskop sa Bilom, tvoj otac nema razloga da viče iz druge sobe: ’S Bilom? S kojim Bilom?‘“

’Daće mu se još‘

Džim se smeje kada govori o svom mlađem bratu Ronu. „Samo je 11 meseci razlike među nama“, kaže on, „a naši su se roditelji tako različito ponašali prema nama. Meni su dali mnogo slobode. Mogao sam da koristim porodični automobil. Jedne godine su mi čak dozvolili da jednog mlađeg brata povedem na izlet u grad Njujork.“

„Ipak, sa Ronom je bilo drugačije“, nastavlja Džim. „Njemu skoro uopšte nisu dali slobode. Tata se čak nije brinuo ni da ga nauči da vozi kada je bio punoletan. A kada je mislio da je dovoljno star da može izlaziti sa devojkom, moji mu roditelji to nisu dopustili.“

Pristranost? Ne. Džim objašnjava: „Ron je bio sklon neodgovornosti. Nedostajalo mu je inicijative. Često nije ispunio zadatke koji su mu dodeljeni. Iako ja nisam nikada prkosno odgovarao svojim roditeljima, Ron bi im davao do znanja da se ne slaže s njima. Time je uvek na sebe navlačio još veću srdžbu.“ Isus je u Mateju 25:29 rekao: „Jer svakome koji ima daće se, i on će biti u izobilju, a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega“.

Želiš li više slobode i odgovornosti? Onda dokaži da si odgovoran. Svaki zadatak koji ti tvoji roditelji daju shvati ozbiljno. Nemoj biti kao mladić  iz jednog Isusovog poređenja. Nakon što mu je otac rekao: „Sine, idi i radi danas u mom vinogradu!“ on je rekao: „Idem, gospodaru, ali ne pođe“ (Matej 21:28, 30). Uveri svoje roditelje, ako te zamole da nešto učiniš, bez obzira koliko to bilo maleno, da ćeš to sasvim sigurno obaviti.

„Pokazao sam svojim roditeljima da mogu biti odgovoran“, priseća se Džim. „Slali bi me u banku, poveravali mi plaćanje naših računa, slali me u supermarket i prodavnicu. A kada se majka morala zaposliti, čak sam i kuvao za porodicu.“

Preuzmi inicijativu

Šta ako ti tvoji roditelji jednostavno nisu poveravali takve zadatke? Preuzmi različite inicijative. Časopis Seventeen je predložio: „Ponudi se da za porodicu pripremiš obrok, i reci svojim roditeljima da želiš raditi sve: smisliti jelovnik, sastaviti popis namirnica koje treba kupiti, odrediti potreban novac, otići u prodavnicu, kuvati, čistiti.“ Ako ti kuvanje nije jaka strana, okreni se oko sebe i pogledaj ima li šta drugo za šta se možeš pobrinuti. Ne treba ti posebno naređenje tvojih roditelja da započneš sa radom ako treba oprati sudove, počistiti podove ili srediti sobe.

Mnogi mladi se za vreme letnjih raspusta ili vikenda zapošljavaju. Ako je to tako i u tvom slučaju, da li si dokazao da si sposoban štedeti svoj novac i rukovati njime? Jesi li se ponudio da i ti doprineseš troškovima stanovanja i ishrane? (Mogu ti se otvoriti oči kada proveriš kolika je cena iznajmljivanja sobe u tvom susedstvu.) Takvo postupanje može značiti manji džeparac, ali kada tvoji roditelji vide tvoju zrelost pri baratanju novcem, nema sumnje da će biti skloni da ti daju više slobode.

 Oslobađanje od roditeljskih skuta

Roditelji treba da nam budu poverljivi prijatelji, bogati izvor saveta i preporuka. (Uporedi Jeremija 3:4.) To, međutim, ne znači da se na njih moraš osloniti za svaku i najmanju odluku. Ti samo upotrebom svoje ’moći zapažanja‘ možeš steći pouzdanje u vlastitu sposobnost donošenja odluka (Hebrejima 5:14, NW).

Tako, umesto da trčiš svojim roditeljima na prvi znak neke manje nevolje, pokušaj prvo problem rešiti svojom glavom. Nemoj biti „prenagao“, ni impulzivan, nego radije sledi biblijski savet i ’pazi na znanje‘ (Isaija 32:4, NW). Istražuj, posebno ako su u pitanju biblijska načela. Kada staloženo odvagneš stvar, tada pristupi svojim roditeljima. Umesto da uvek kažeš: ’Tata, šta da uradim?‘, ili: ’Mama, šta bi ti uradila?‘, objasni situaciju. Neka čuju tvoje mišljenje o situaciji. Zatim ih pitaj za njihovo mišljenje.

Tvoji roditelji sada vide da govoriš kao odrasla osoba, a ne kao dete. Učinio si veliki korak ka dokazivanju da postaješ odrastao i zaslužuješ određenu meru slobode. Tvoji roditelji će možda početi da se odnose prema tebi kao prema odrasloj osobi.

Pitanja za razgovor

◻ Zašto roditelji tako često brinu o zaštiti svoje dece i zašto žele znati gde se nalaze?

◻ Zašto je važno odnositi se prema svojim roditeljima sa poštovanjem?

◻ Kako se na najbolji način mogu prebroditi nesporazumi sa svojim roditeljima?

◻ Kako možeš biti poslušan pravilima i propisima svojih roditelja, a ipak imati izvesnu slobodu?

◻ Koji su neki od načina kojima možeš dokazati svojim roditeljima da si odgovoran?

[Istaknuti tekst na 29. strani]

„Moj otac uvek želi znati gde se nalazim i kada ću se vratiti kući... Moraju li sve znati?“

[Slika na 27. strani]

Da li se osećaš kao da te roditelji drže u kavezu?

[Slika na 30. strani]

Ostati miran u nesporazumima jedan je način pridobijanja poštovanja