Poglavlje 35

Da li je važno ono što čitam?

KRALJ Solomon je upozorio: „Nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo čitanje umor je tijelu“ (Propovednik 12:12, Daničić-Karadžić). Solomon nije pokušao da te odvrati od čitanja; samo te je savetovao da budeš izbirljiv.

Rene Dekart, francuski filozof iz 17. veka, je rekao: „Kada neko čita dobre knjige, to je kao da razgovara s obrazovanim ljudima koji su živeli u prošlosti. Mogli bismo to čak nazvati izabranim razgovorom u kome autor izražava samo svoje najplemenitije misli.“ Međutim, nisu svi pisci vredni da se s njima „razgovara“, a niti su sve njihove misli zaista „plemenite“.

Zato često citirano biblijsko načelo opet počinje da deluje: „Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33, New World Translation). Da, ljudi s kojima se družiš mogu oblikovati tvoju ličnost. Da li si ikada proveo s nekim prijateljem toliko mnogo  vremena da si počeo da postupaš, govoriš, pa čak i misliš kao on? Ako čitamo neku knjigu, to je slično kao da provodimo sate razgovarajući s onim ko ju je napisao.

Ovde važi načelo koje je izrekao Isus, prema Mateju 24:15: „Neka čitalac upotrebi razboritost“ (NW). Nauči da analiziraš i pažljivo prosuđuješ ono što čitaš. Nijedan čovek nije u potpunosti nepristran i ne opisuje činjenice uvek potpuno iskreno. Zato nemoj da slepo prihvataš sve što pročitaš ili čuješ, jer „neiskusan veruje svakoj reči, a oštrouman promišlja o svojim koracima“ (Poslovice 14:15, NW).

Posebno treba da budeš oprezan kada čitaš nešto u čemu se razlaže neka životna filozofija. Na primer, časopisi za tinejdžere su puni saveta o svemu i svačemu, počev od ljubavnih sastanaka pa do predbračnih seksualnih odnosa — međutim, takvi saveti za jednog hrišćanina nisu uvek prihvatljivi. A šta reći o knjigama koje zalaze u duboke filozofske rasprave?

Biblija upozorava: „Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i taštom prevarom, naslanjajući se na predanje ljudi... a ne na Hrista“ (Kološanima 2:8). Biblija i na Bibliji temeljena literatura, kao što je ova knjiga, nude daleko bolji savet (2. Timoteju 3:16).

Ljubavni romani — bezazleno štivo?

Čitanje ljubavnih romana je za oko 20 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama postalo navika koja je stvorila zavisnost. Naravno, sam Bog je u čoveka i ženu usadio želju da se zaljube i sklope brak (Postanje 1:27, 28; 2:23, 24). Zato ne iznenađuje što se u romanima uglavnom govori o ljubavi, a što nije bezuslovno za osudu. Neki ljubavni romani čak se svrstavaju u dobru literaturu. Ali, pošto se takvi stariji romani po današnjim merilima smatraju nezanimljivim, pisci smatraju da je u naše vreme unosnije  izdavati jednu novu vrstu ljubavnih romana. U nekim od tih romana još uvek se uzima istorijski ili srednjevekovni okvir, da bi se radnji pridala dramatičnost i atmosfera. Drugi imaju savremen stil i okvir. Međutim, s nekolicinom izuzetaka, ovi moderni ljubavni romani pridržavaju se prilično predvidive šeme: junak i junakinja savladavaju ogromne prepreke koje ugrožavaju novonastalu ljubav.

Obično je junak snažan, čak arogantan čovek koji zrači samopouzdanjem. Nasuprot tome, junakinja je verovatno nežna i ranjiva, često 10 do 15 godina mlađa od junaka. Iako se on prema njoj ophodi s prezirom, ona se oseća neodoljivo privučena k njemu.

Često se pojavljuje i neki prosilac kao suparnik. Iako je dobar i obazriv, ne uspeva da privuče zanimanje  junakinje. Ona svojim zanosnim šarmom oblikuje svog stoičkog junaka u nežnog čoveka koji joj sada otvoreno izjavljuje ljubav. Nakon što su raspršene i oproštene sve pređašnje sumnje, oni se venčaju i žive srećno...

Da li je ljubav kao ljubavna priča?

Da li bi čitanje takvih nestvarnih priča moglo zamagliti tvoje shvatanje stvarnosti? Boni, koja je sa 16 godina počela da čita ljubavne romane, priseća se: „Tražila sam mladića crne kose koji je visok i zgodan; trebalo je da deluje uzbudljivo i da ima zapovedničku ličnost.“ Ona priznaje: „Kada bih izašla s nekim mladićem, a on ne bi želeo da me ljubi i miluje, bio mi je dosadan, iako je bio obazriv i ljubazan. Htela sam da osetim uzbuđenje o kome sam čitala u romanima.“

Boni je nastavila da čita ljubavne priče i posle svog venčanja. Ona kaže: „Imala sam lep stan i dobru porodicu, ali to mi nekako nije bilo dovoljno... Želela sam avanturu, uzbuđenje, što je bilo tako zavodljivo opisano u romanima. Imala sam osećaj da s mojim brakom nešto nije u redu.“ Ali, proučavanjem Biblije, Boni je shvatila da muž mora svojoj ženi da ponudi više nego samo šarm ili „uzbuđenje“. Biblija kaže: „Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoju put, nego je hrani i greje“ (Efescima 5:28, 29).

A šta reći na teme tako uobičajene za ljubavne romane, na utopijski završetak i lako rešavanje razmirica? Sve je to daleko od realnosti. Boni se priseća: „Kada sam imala nesuglasice s mužem, oponašala sam trikove junakinje, umesto da s njim raspravim stvar. Ako moj muž nije reagovao kao junak, onda sam bila zlovoljna.“ Zar Biblija ne daje ženama daleko realniji i praktičniji savet kada kaže: „Žene, budite pokorne svijim muževima, kao što treba u Gospodu“ (Kološanima 3:18)?

 Sadržaj koji naglašava seks

Zanimljivo, ljubavne priče, koje su u seksualnom pogledu vrlo otvorene — dostupne u javnim bibliotekama nekih gradova — spadaju u najtraženije među tinejdžerima. Da li ti mogu štetiti? Osamnaestogodišnja Karen objašnjava: „Knjige su u meni zaista probudile snažna seksualna osećanja, kao i radoznalost. Zanos i euforična osećanja junakinje prilikom strastvenog grljenja s junakom pobudili su u meni želju za istim osećanjima. Zato, kada sam izašla s nekim mladićem, želela sam da osetim takva osećanja. To me je dovelo do toga da sam počinila blud.“ Ali, da li je njeno iskustvo bilo kao iskustvo onih junakinja — kao ono o čemu je čitala i maštala? Karen je ustanovila: „Takva osećanja su proizvedena u mislima pisaca. Ona nisu stvarna.“

Zaista je namera nekih autora da kod čitalaca pobude seksualne fantazije. Zapazi da jedan izdavač savetuje piscima ljubavnih romana: „Seksualni opisi treba da se usredsrede na strast i erotska osećanja pobuđena junakovim poljupcima i zagrljajima.“ Piscima je nadalje savetovano da ljubavne priče „kod čitalaca treba da izazovu uzbuđenje, napetost i jaku emocionalnu i čulnu reakciju“. Očigledno, čitanje takve lektire ne bi nikome pomoglo da sledi biblijski savet: „Morite dakle ude svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strasti, zle želje“ (Kološanima 3:5).

Biti izbirljiv

Zato je najbolje izbegavati romane koji pobuđuju nemoralna osećanja ili stvaraju nerealna očekivanja.  Zašto ne proširiš svoje vidike i pokušaš da čitaš knjige druge vrste, na primer istorijske ili naučne knjige? Time se ne želi reći da romani uopšte ne dolaze u obzir, pogotovo zato što ima romana koji nisu samo zabavni, nego i poučni. Ali, zar bi trebalo gubiti vreme s romanima u kojima se opisuje seks, besmisleno nasilje ili okultne prakse ili „junaci“ koji se ne birajući upuštaju u seksualne odnose ili su brutalni ili gramzljivi?

Zato budi oprezan. Pre nego što počneš da čitaš neku knjigu, pogledaj korice ili zaštitni omot; vidi da li se knjizi može nešto prigovoriti. A ako bi se uprkos svim merama predostrožnosti pokazalo da knjiga nije izgrađujuća, imaj snagu karaktera da je odložiš na stranu.

Nasuprot tome, proučavanje Biblije i biblijskih publikacija će ti pomoći, a ne štetiti. Jedna devojka iz Japana, na primer, kaže da joj je čitanje Biblije pomoglo da potisne misli o seksu — što je čest problem mladih. „Uvek sam stavljala Bibliju pored svog kreveta i stvorila sam naviku da je čitam pre spavanja“, objašnjava ona. „Kada sam sama i kada nemam šta da radim (kao kad je vreme za počinak), ponekad mi dolaze misli o seksu. Tada mi čitanje Biblije zaista pomaže!“ Da, „razgovarati“ s ljudima vere o kojima izveštava Biblija može ti dati istinsku moralnu snagu karaktera. To može mnogo doprineti tvojoj sreći (Rimljanima 15:4).

Pitanja za razgovor

◻ Zašto moraš biti izbirljiv kod onoga što čitaš?

◻ Zašto su ljubavni romani toliko privlačni mnogim mladima? Ali, šta je kod njih opasno?

◻ Kako možeš izabrati prikladno štivo?

◻ Koje su neke koristi od čitanja Biblije i publikacija temeljenih na Bibliji?

[Istaknuti tekst na 287. strani]

„Imala sam lep stan i dobru porodicu, ali to mi nekako nije bilo dovoljno... Želela sam avanturu, uzbuđenje, što je bilo tako zavodljivo opisano u romanima. Imala sam osećaj da s mojim brakom nešto nije u redu“

[Slika na 283. strani]

Pošto ima na hiljade knjiga, moraš biti izbirljiv

[Slike na 285. strani]

Ljubavni romani mogu, doduše, biti zanimljivi. Ali, da li posreduju ispravno gledište o ljubavi i braku?