Poglavlje 14

Kako da se oslobodim usamljenosti?

Subota uveče. Dečak sedi sam u svojoj sobi.

„Mrzim vikend!“ viče on. Ali, u njegovoj sobi nema nikoga ko bi ga mogao čuti. Lista jedan časopis i ugleda sliku koja prikazuje grupu mladih ljudi na plaži. Zavitla časopis o zid. Oči mu se pune suzama. Grize donju usnu, ali suze nezaustavljivo teku niz obraze. Kako se protiv toga ne može boriti, pada na krevet i jeca: „Zašto me uvek izostavljaju?“

OSEĆAŠ li se i ti ponekad tako — odsečeno od sveta, usamljeno, beskorisno i prazno? Ako je tako, nemoj očajavati. Usamljenost, doduše, nije zabavna, ali od nje se ne umire. Jednostavno rečeno, usamljenost je znak upozorenja. Glad te upozorava da treba da jedeš. Usamljenost te upozorava da ti je potrebno društvo, ljudska blizina i prisnost. Hrana nam je potrebna da bi naš organizam ispravno funkcionisao. A društvo nam je potrebno da bismo se osećali dobro.

 Jesi li ikada posmatrao užareno ugljevlje? Kada jedan komad ugljena uzmeš sa gomile, žar tog komada ugljena se ugasi. Ali, ako ga opet vratiš na gomilu, on se opet užari. Slično i mi ljudi ne možemo izolovani dugo „žariti“, odnosno dobro funkcionisati. U nas je ugrađena potreba za društvom.

Sam, ali ne i usamljen

Esejist Henri Dejvid Torou (Henry David Thoreau) je pisao: „Nikada nisam našao druga koji je toliko društven kao što je samoća.“ Slažeš li se s njim? „Da“, kaže Bil (20 godina). „Volim prirodu. Ponekad se sa svojim malim čamcem odvezem na jezero. Sedim tamo satima sasvim sam. Tada imam vremena da razmišljam šta činim sa svojim životom. To je zaista veličanstveno.“ Dvadesetjednogodišnji Stiven je istog mišljenja. „Živim u velikom neboderu“, kaže on, „i ponekad odem na krov zgrade, samo da budem sam. Tamo mogu u miru razmišljati i moliti se. To mi dobro dođe.“

Da, ako ih dobro iskoristimo, trenuci samoće nas mogu ispuniti dubokim zadovoljstvom. Isus je takođe uživao u tome da povremeno bude sam: „U jutro, pre svanuća, usta, iziđe i otide na jedno osamljeno mesto i pomoli se onde“ (Marko 1:35). Jehova nije rekao: ’Nije dobro da čovek bude nakratko sam.‘ Ne, nego je rekao da nije dobro za čoveka da „ostane i dalje sam“ (1. Mojsijeva 2:18-23, New World Translation). Duže vreme samoće može dovesti do usamljenosti. Biblija upozorava: „Ko se izdvaja, težiće za vlastitim sebičnim željama; protiviće se svakoj primenjenoj mudrosti“ (Poslovice 18:1, NW).

 Privremena usamljenost

Međutim, povremeno smo usamljeni zbog okolnosti koje su izvan naše kontrole, kao što je na primer preseljenje, daleko od dobrih prijatelja. Stiven se priseća: „Tamo gde sam pre stanovao imao sam prijatelja Džejmsa; bili smo prisniji nego braća. Znao sam da će mi posle preseljenja nedostajati.“ Stiven je zastao, kao da u mislima još jednom preživljava rastanak. „Kada je trebalo da uđem u avion, steglo me je u grlu. Zagrlili smo se i onda sam otišao. Imao sam osećaj da gubim nešto dragoceno.“

Kako se Stiven snašao u svojoj novoj sredini? „Bilo je teško“, kaže on. „Tamo gde sam pre stanovao, prijatelji su me voleli, ali ovde su neke kolege s posla izazivale u meni osećaj da ništa ne vredim. Sećam se da sam ponekad gledao na sat, brojao četiri sata unazad — to je bila vremenska razlika — i razmišljao šta bismo Džejms i ja sada radili. Osećao sam se usamljeno.“

Kada ne ide sve onako kako želimo, često smo skloni da žalimo za prošlošću. Međutim, Biblija kaže: „Ne kaži: ’Šta je to, te su pređašnji dani bolji od ovih?‘“ (Propovednik 7:10, NW). Čemu ovaj savet?

Kao prvo, okolnosti se mogu okrenuti nabolje. Zato istraživači često govore o „privremenoj usamljenosti“. Stiven je savladao svoju usamljenost. Kako? On  priča: „Razgovarao sam o svojim osećanjima s nekim ko je imao za mene razumevanja. To mi je pomoglo. Ne može se živeti u prošlosti. Prisilio sam se da upoznam druge ljude, da pokažem interes za njih. Uspelo je; pronašao sam nove prijatelje.“ A kako je sa Džejmsom? ’Nisam bio u pravu. Preseljenjem se naše prijateljstvo nije raspalo. Nedavno sam ga nazvao. Razgovarali smo i razgovarali, sat i 15 minuta.‘

Hronična usamljenost

Ponekad, međutim, mučni osećaj usamljenosti traje. Savladati ga čini se nemogućim. Roni, srednjoškolac, priča: „Osam godina već idem u ovu školu, ali za sve to vreme nisam uspeo da steknem ni jednog jedinog prijatelja!... Niko ne zna šta ja osećam i nikoga nije briga. Ponekad mi se učini da to više ne mogu podnositi!“

Kao mnogi tinejdžeri, i Roni proživljava takozvanu hroničnu usamljenost. Ozbiljnija je od prolazne usamljenosti. Stručnjaci čak smatraju da se te dve vrste usamljenosti toliko „razlikuju kao obična prehlada i upala pluća“. Ali, baš kao što se može izlečiti upala pluća, može se pobediti i hronična usamljenost. Prvi korak je da pokušaš da shvatiš uzrok usamljenosti (Poslovice 1:5). Ono što kaže 16-godišnja Ronda, tačno pogađa najčešći uzrok hronične usamljenosti: „Mislim da je razlog zašto se  osećam tako usamljenom taj što ne možeš imati prijatelje ako imaš loše mišljenje o sebi. A ja verovatno ne volim sebe baš previše“ (Lonely in America).

Rondina usamljenost ima unutrašnje uzroke. Njeno manjkavo samopoštovanje stvara prepreku koja je sprečava da prema drugima bude otvorena i da sklapa prijateljstva. Jedan stručnjak objašnjava: „Među hronično usamljenima uobičajeni su izrazi kao što su ’Nisam privlačan‘, ’Nisam interesantan‘, ’Ništa ne vredim‘.“ Ključ za savladavanje usamljenosti je u sticanju samopoštovanja. (Vidi 12. poglavlje.) Ako oblačiš u Bibliji spomenutu „novu ličnost“, koja se odlikuje dobrohotnošću, poniznošću i blagošću, tvoje će samopoštovanje sigurno rasti! (Kološanima 3:9-12, NW).

Dalje, dok budeš učio da voliš samoga sebe, drugi će biti privučeni tvojim dopadljivim osobinama. Ali, isto kao što punu lepotu boja nekog cveta vidiš tek kada se sasvim otvori, tako i drugi mogu u potpunosti ceniti tvoje osobine samo ako im se otvoriš.

Probiti led

’Za usamljene je‘, prema jednoj publikaciji Američkog nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, ’najbolje ići među ljude‘. Ova je preporuka saglasna s biblijskim savetom da se ’raširimo‘ i pokazujemo ’saosećanje‘ ili sposobnost uživljavanja (2. Korinćanima 6:11-13; 1. Petrova 3:8). To deluje. Pokazivanje zanimanja za druge odvraća tvoju pažnju od usamljenosti, a osim toga podstiče druge da se zanimaju za tebe.

Devetnaestogodišnja Natali je zato odlučila da ne čeka skrštenih ruku da je neko pozdravi. ’I ja moram  biti ljubazna‘, kaže ona. ’Inače će ljudi misliti da sam uobražena.‘ Započni s osmehom. Možda će ti druga osoba uzvratiti smešenjem.

Sledeći korak je započinjanje razgovora. Lilian, stara 15 godina, priznaje: „Prići osobama koje nisam pobliže poznavala, bilo je za mene zaista strašno. Bojala sam se da me neće prihvatiti.“ Kako Lilian započinje razgovor? Ona kaže: „Postavljam jednostavna pitanja, kao na primer: ’Odakle si?‘ ’Znaš li tog i tog?‘ Možda oboje poznajemo istu osobu i već se razvija razgovor.“ Ljubazna dela i velikodušnost pomoći će i tebi da gradiš dragocena prijateljstva (Poslovice 11:25).

Misli i na to da možeš imati prijatelja koji te nikada neće razočarati. Isus Hrist je rekao svojim učenicima: „Nisam sam, jer je Otac sa mnom“ (Jovan 16:32, NW). Jehova može postati i tvoj najbliži prijatelj. Upoznaj njegovu ličnost čitanjem Biblije i posmatranjem njegovih dela stvaranja. Jačaj svoje prijateljstvo s njim kroz molitvu. Uskoro ćeš utvrditi da je prijateljstvo s Jehovom Bogom najbolji lek protiv usamljenosti.

Ako se ipak s vremena na vreme osećaš usamljeno, nemoj biti uznemiren. To je potpuno normalno. Ali, šta ako si preterano stidljiv, pa ne možeš steći prijatelje i biti s drugima?

Pitanja za razgovor

◻ Da li je samoća obavezno nešto loše? Ima li samoća prednosti?

◻ Zašto je usamljenost u većini slučajeva prolazna? Jesi li to utvrdio i kod sebe?

◻ Šta je hronična usamljenost, i kako je možeš savladati?

◻ Koji su neki načini da ’probiješ led‘ između sebe i drugih? Šta je kod tebe imalo uspeha?

[Istaknuti tekst na 119. strani]

’Za usamljene je‘, prema Američkom nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, ’najbolje ići među ljude‘

[Slike na stranama 116, 117]

Prijatelji mogu ostati u vezi čak i na velikoj udaljenosti

[Slika na 118. strani]

Periodi samoće mogu biti uživanje