Poglavlje 13

Zašto sam tako depresivan?

Melani je uvek odgovarala majčinoj predstavi idealnog deteta — dok nije navršila sedamnaest godina. Onda se povukla sa školskih aktivnosti, nije prihvatala pozive na zabave, čak je izgledalo da nije marila kada je dobila nekoliko slabih ocena. Kada su njeni roditelji oprezno upitali šta joj je, istrčala je iz sobe s rečima: „Pustite me na miru! Nije mi ništa.“

Četrnaestogodišnji Mark bio je impulzivan, neprijateljski raspoložen i razdražljiv. U školi je bio nemiran i destruktivan. Kada je bio frustriran ili ljut, motorom bi jurio uokolo ili bi skejtbordom jurcao niz strme padine.

I MELANI i Mark su patili od iste bolesti — depresije. Dr Donald MekNju (Donald McKnew) s američkog Instituta za duševno zdravlje objasnio je da je možda 10 do 15 posto školske dece podložno promenama u raspoloženju i da manji procenat pati od teških depresija.

Ponekad taj problem ima biološke uzroke. Neka infektivna i endokrina oboljenja, hormonalne promene povezane s menstrualnim ciklusom, hipoglikemija, određeni lekovi, izloženost otrovnim metalima i hemikalijama, alergijske reakcije, neuravnotežena ishrana, anemija — sve to može izazvati depresije.

 Pritisci kao uzroci depresija

Često su tinejdžerske godine same po sebi uzrok emocionalnog stresa. Zbog svog neiskustva u suočavanju sa usponima i padovima u životu, mladi čovek bi mogao imati osećaj da se niko za njega ne brine i tako zbog relativno nevažnih stvari postati jako depresivan.

Daljnji uzrok potištenosti može biti neudovoljavanje očekivanjima roditelja, nastavnika ili prijatelja. Donald je, na primer, smatrao da u školi mora blistati da bi udovoljio svojim veoma obrazovanim roditeljima. Kako u tome nije uspevao, bio je depresivan i pomišljao je na samoubistvo. „Nikada ništa ne uradim dobro. Uvek sve razočaram“, žalio se Donald.

Da osećaj neuspeha može izazvati depresije vidljivo je iz slučaja Epafrodita. Ovom vernom hrišćaninu prvog veka bila je poverena posebna misija, da pomaže zatočenom apostolu Pavlu. Međutim, kada je kod njega došao, razboleo se — Pavle se morao o njemu brinuti, umesto da bude obrnuto! Možeš zamisliti zašto je Epafrodit mogao imati osećaj da je zatajio i zašto je ’bio žalostan‘. Očigledno je ispustio iz vida sve dobro što je učinio pre svoje bolesti (Filipljanima 2:25-30).

Osećanje gubitka

Fransin Klegzbrun (Francine Klagsbrun) pisala je u svojoj knjizi Too Young to Die—Youth and Suicide: „Uzrok mnogih emocionalno uslovljenih depresija je  gubitak nekoga ili nečega što smo duboko zavoleli.“ Dakle, koren neke depresije može biti gubitak oca ili majke (smrću ili razvodom), gubitak posla ili karijere, ili čak gubitak telesnog zdravlja.

Međutim, najrazorniji gubitak za mladog čoveka je gubitak naklonosti, tj. osećanje da je nepoželjan i zanemaren. „Kada nas je napustila moja majka, osećala sam se izdato i napušteno“, priznala je mlada žena po imenu Marija. „Moj svet mi je odjednom izgledao tako zbrkano.“

Zamisli zbunjenost i bol nekih mladih kada se suoče s porodičnim problemima kao što je rastava, alkoholizam, rodoskvrnuće, zlostavljanje majke, zloupotreba dece ili jednostavno ravnodušnost jednog roditelja koji je zaokupljen samo svojim problemima. Kako je samo istinita biblijska poslovica: „Jesi li se pokazao obeshrabrenim u danu nevolje? Tvoja će snaga [uključujući sposobnost da se odupreš depresiji] biti oskudna“! (Poslovice 24:10, New World Translation). Mladi čovek bi mogao čak sebe bez razloga okrivljavati za porodične probleme.

Prepoznati simptome

Postoje različiti stepeni depresije. Mlada osoba bi mogla zbog uznemiravajućih razloga biti prolazno obeshrabrena. Ali, obično takva potištenost nestaje posle relativno kratkog vremena.

Međutim, ako depresivno raspoloženje potraje, a dotični ima uopšte negativno raspoloženje propraćeno osećanjem bezvrednosti, straha i gneva, može to preći u nešto što lekari zovu lagana hronična depresija. Kao što pokazuju ranije spomenuti izveštaji o Marku i Melani, simptomi mogu biti znatno različiti. Neki pate od strahova, drugi su možda  stalno umorni, nemaju apetita, pate od nesanice, gube na težini ili doživljavaju jednu nezgodu za drugom.

Neki mladi pokušavaju prikriti depresiju tako što se upuštaju u zadovoljstva: u jednu zabavu za drugom, u razuzdan seksualni život, vandalizam, posezanje za čašom, itd. „Zaista ne znam zašto moram stalno izlaziti“, priznao je jedan 14-godišnji dečak. „Samo znam da primećujem kako se neprijatno osećam kada sam sam.“ Upravo je onako kako opisuje Biblija: „I sred smeha može srce biti žalosno“ (Poslovice 14:13).

Kada to nije samo utučenost

Kada se ne preduzima ništa protiv lagane hronične depresije, to može preći u ozbiljniji poremećaj — u tešku depresiju. (Vidi stranu 107.) „Stalno sam imala osećaj da sam u nutrini ’mrtva‘“, objasnila je Meri, koja je bila žrtva teških depresija. „Jednostavno više nisam imala nikakvih emocija. Stalno sam živela u strahu.“ Kod teških depresija sumorno raspoloženje ne popušta i može potrajati mesecima. Zato ovaj oblik depresije igra najvažniju ulogu kod samoubistava mladih — što se danas u mnogim zemljama smatra „skrivenom epidemijom“.

 Najpostojanije osećanje povezano s teškim depresijama — i ono koje najčešće dovodi do smrti — je osećanje duboke beznadežnosti. Profesor Džon E. Mek (John E. Mack) je napisao izveštaj o 14-godišnjoj Vivijen, koja je patila od teških depresija. Spolja je izgledala kao savršena mlada dama s brižnim roditeljima. Ali, obesila se u stanju krajnjeg očaja! Profesor Mek piše: „Vivijenina nesposobnost da predvidi da li će se iz svoje depresije opet izvući, da li postoji nada da će od svog bola biti konačno oslobođena, igrala je važnu ulogu pri njenoj odluci da podigne ruku na sebe.“

Osobe koje pate od teških depresija veruju da nikada neće biti bolje, da ne postoji sutra. Takva beznadežnost, prema mišljenju stručnjaka, tera mnoge u samoubistvo.

Samoubistvo, međutim, nije rešenje. Meri, čiji je život postao prava mora, priznala je: „Pomišljala sam i na samoubistvo. Ali, rekla sam samoj sebi, dok se ne ubijem, još postoji nada.“ Sigurno se ne rešavaju nikakvi problemi tako da se svemu učini kraj. Nažalost mnogi mladi ljudi u svom očaju ne vide nikakvu alternativu ili mogućnost dobrog ishoda. Meri je pokušala da pobegne od svojih problema tako  što je sebi ubrizgavala heroin. Rekla je: „Bila sam puna samopouzdanja — dok droga ne bi popustila.“

Izlaziti na kraj s lakšim depresijama

Protiv depresija se mogu preduzeti razumni koraci. „Neki ljudi postaju depresivni kada su gladni“, zapazio je dr Natan S. Klajn (Nathan S. Kline), njujorški specijalista na području depresija. „Neko možda nije doručkovao, a iz bilo kog razloga izostavio je i ručak. Onda se tokom popodneva čudi zašto se ne oseća dobro.“

Takođe je važno šta jedeš. Debi, mlada žena koja je često bila potištena, priznala je: „Nisam bila svesna da se manje vredna hrana tako štetno odražava na moje raspoloženje. Jela sam puno takve hrane. Ustanovila sam da se osećam bolje sada kada jedem manje slatkiša.“ Određene telesne vežbe mogu ti poboljšati raspoloženje. U nekim slučajevima bilo bi dobro podvrći se temeljnom pregledu, pošto depresije mogu biti simptom neke fizičke bolesti.

Dobiti bitku uma

Depresije se često izazivaju ili pogoršavaju negativnim mislima o samom sebi. „Kada te sa svih strana kritikuju“, žalila se 18-godišnja Evelin, „na kraju pomisliš da ništa ne vrediš.“

 Ali, razmisli: Jesu li drugi merodavni da prosuđuju koliko vrediš kao čovek? Hrišćanski apostol Pavle je takođe bio kritikovan. Neki su govorili da je slabić i loš govornik. Da li se Pavle zato osećao bezvrednim? Nipošto! Pavle je znao da je važno odgovarati Božjim merilima. Mogao se hvaliti onim što je postigao uz Božju pomoć — bez obzira šta su drugi govorili. Ako i ti zadržiš na umu da imaš dobar odnos s Bogom, tvoje će potištenosti u većini slučajeva nestati (2. Korinćanima 10:7, 10, 17, 18).

Šta ako si depresivan zbog neke slabosti ili greha koji si počinio? Bog je zasigurao Izraelcima: „Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli“ (Isaija 1:18). Nemoj nikada potceniti saosećanje i strpljenje našeg nebeskog Oca (Psalam 103:8-14). Ali, da li se takođe snažno naprežeš da savladaš svoj problem? Ti moraš učiniti svoj deo ako želiš umanjiti svoja osećanja krivice. Kao što kaže poslovica: „Onome ko ih [prestupe] priznaje i ostavlja, biće ukazano milosrđe“ (Poslovice 28:13, NW).

Druga mogućnost u borbi protiv depresija sastoji se u postavljanju realnih ciljeva. Ne moraš biti najbolji u razredu da bi bio uspešan (Propovednik 7:16-18). Pomiri se sa činjenicom da su razočarenja deo života. Umesto da u takvim situacijama razmišljaš: ’Nikoga ne brine šta se sa mnom događa, niti će ikada iko brinuti‘, radije reci sebi: ’Prebrodiću to!‘ Takođe nema ničeg lošeg u tome ako se dobro isplačeš.

Vrednost postizanja cilja

„Očajanje ne prolazi samo od sebe“, savetuje Dafne, koja je uspešno savladala mnoga obeshrabrenja. „Misli treba usmeriti u suprotnom pravcu ili nešto preduzeti. Treba nešto učiniti.“ Uzmi za primer Lindu koja se hrabro trudila da rastera svoje sumorno raspoloženje. Rekla je: „Upravo me uhvatila volja  za šivenjem. Tako mogu upotpuniti svoju garderobu i postepeno zaboravljam šta me tišti. To zaista pomaže.“ Ako radiš nešto u šta se dobro razumeš, unapređuješ svoje samopoštovanje — nešto čega u fazi depresije obično malo preostane.

Takođe je korisno baviti se nečim što te raduje. Pokušaj da kupiš nešto što će te obradovati, bavi se sportom, skuvaj svoje omiljeno jelo, prošvrljaj knjižarom, jedi van kuće, čitaj nešto ili rešavaj ukrštenice, kakve na primer izlaze u časopisu Probudite se!

Debi je savladala svoje depresivno raspoloženje tako što je planirala izlete ili je sebi postavljala male ciljeve. Međutim, najbolji lek za nju bilo je pomaganje drugima. „Srela sam jednu mladu ženu koja je bila jako depresivna. Počela sam s njom da proučavam Bibliju“, pričala je Debi. „Naši nedeljni razgovori pružili su mi priliku da joj kažem kako može savladati svoju depresiju. Biblija joj je dala stvarnu nadu. To je pomoglo i meni.“ Dogodilo se upravo ono što je Isus rekao: „Više je sreće u davanju nego u primanju“ (Dela 20:35, NW).

Poveri se

„Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli“ (Poslovice 12:25). Ako osoba puna razumevanja ima za tebe ’dobru reč‘, može sve izgledati sasvim drugačije. Niko ne može videti šta je u tvom srcu. Zato ga izlij nekome u koga imaš poverenja i ko ti može pomoći. „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje“, kaže se u Poslovicama 17:17. „Ako se ne poveriš, to je kao da sasvim sam nosiš težak teret“, rekao je 22-godišnji Evan. „Ali,  sve postaje lakše čim se poveriš nekome ko je u stanju da ti pomogne.“

’To sam već pokušao‘, mogao bi reći, ’ali samo mi očitaju lekciju da treba pozitivnije da razmišljam.‘ Gde onda možeš naći nekoga ko nije samo slušač pun razumevanja nego i objektivni savetnik? (Poslovice 27:5, 6).

Pronaći pomoć

Najpre ’daj‘ roditeljima ’svoje srce‘ (Poslovice 23:26). Oni te poznaju bolje nego bilo ko drugi i oni ti često mogu pomoći ako im dozvoliš. Ako dođu do zaključka da je to ozbiljniji problem, mogli bi se čak pobrinuti da dobiješ lekarsku pomoć. a

Članovi hrišćanske skupštine takođe mogu pružiti pomoć. „Godinama sam se tako ponašala da niko nije ni slutio koliko sam bila depresivna“, otkrila je Meri. „Ali, onda sam se poverila jednoj starijoj ženi u skupštini. Razumela me je, jer je i ona prošla takva iskustva. Postalo mi je jasno da su i drugi ljudi proživljavali slične faze i da su ih uspešno prebrodili.“

Merine depresije nisu nestale odjednom. Ali, produbljujući svoj odnos s Bogom, postepeno joj je uspevalo da savlada svoje emocije. I ti možeš među pravim Jehovinim obožavaocima pronaći prijatelje i „članove porodice“ koji su iskreno zainteresovani za tvoje dobro (Marko 10:29, 30; Jovan 13:34, 35).

Snaga koja je iznad obične

Međutim, najveća pomoć u borbi protiv depresivnog raspoloženja je ono što apostol Pavle označava ’snagom koja je iznad obične‘, koja dolazi od Boga  (2. Korinćanima 4:7, NW). Ako se oslanjaš na Boga, on ti može pomoći da savladaš depresije (Psalam 55:22). Kroz svoj sveti duh on daje snagu koja je iznad obične.

Prijateljstvo s Bogom umiruje. „Kada sam utučena“, rekla je mlada žena po imenu Džordžija, „puno se molim. Ja znam da će Jehova stvoriti izlaz, bez obzira na to koliko veliki bio moj problem.“ Dafne deli njeno mišljenje i dodaje: „Jehovi možeš reći sve. Jednostavno mu izliješ svoje srce, zato što znaš, čak ako to ne može nijedan čovek, da te on zaista razume i da se brine za tebe.“

Zato se moli Bogu ako si depresivan, i obrati se nekome ko je iskusan i pun razumevanja, kome možeš otkriti svoja osećanja. U hrišćanskoj skupštini pronaći ćeš ’starije muževe‘ koji su dobri savetnici (Jakov 5:14, 15, NW). Oni su spremni da ti pomognu da sačuvaš svoje prijateljstvo s Bogom; jer Bog nas zaista razume i poziva nas da sve svoje brige bacimo na njega, ’jer se on brine za nas‘ (1. Petrova 5:6, 7, NW). Da, Biblija obećava: „Mir Božji koji nadilazi svaku misao, čuvaće vaša srca i vaše misaone snage kroz Isusa Hrista“ (Filipljanima 4:7, NW).

[Fusnota]

Pitanja za razgovor

◻ Koji su neki uzroci depresija kod mladih? Da li si se ikada tako osećao?

◻ Možeš li navesti simptome lake hronične depresije?

◻ Da li znaš po čemu se može prepoznati teška depresija? Zašto je ta bolest toliko ozbiljna?

◻ Navedi neke mogućnosti za savladavanje depresija. Da li su ti neke od ovih preporuka već pomogle?

◻ Zašto je toliko važno poveriti se nekom kada si u teškoj depresiji?

[Istaknuti tekst na 106. strani]

Teške depresije igraju najvažniju ulogu kod samoubistava mladih

[Istaknuti tekst na 112. strani]

Lično prijateljstvo s Bogom može ti pomoći da izađeš na kraj s teškim depresijama

 [Okvir na 107. strani]

Da li je to teška depresija?

Kod svakoga se može s vremena na vreme pojaviti jedan ili više sledećih simptoma, a da ne dođe do ozbiljnog problema. Međutim, ako je više simptoma stalno prisutno ili ako je jedan simptom toliko ozbiljan da sprečava tvoje normalne aktivnosti, onda si možda (1) telesno bolestan i potreban ti je temeljan lekarski pregled ili (2) patiš od ozbiljnog duševnog poremećaja — teške depresije.

Ništa te ne raduje. Stvari koje su te pre radovale, više ti ništa ne znače. Imaš osećaj kao da si odvojen od stvarnosti, kao da se nalaziš u magli i kao da sve radiš mehanički.

Osećaj potpune bezvrednosti. Imaš osećaj da svojim životom ne možeš učiniti ništa vredno i da je potpuno beskoristan. Možeš biti pun osećanja krivice.

Drastične promene raspoloženja. Ako si pre bio otvoren, sada si možda postao zatvoren, ili obrnuto. Možda često plačeš.

Potpuna beznadežnost. Smatraš da stvari stoje loše, da ne možeš ništa izmeniti i da se prilike neće nikada popraviti.

Želja da umreš. Patnja je toliko velika da često pomišljaš kako bi bilo bolje da umreš.

Nesposobnost koncentracije. Uvek iznova prolaziš iste misli ili čitaš nešto nekoliko puta, a ne shvataš smisao.

Promenjene navike ishrane i smetnje u varenju. Gubitak apetita ili velika glad; povremeni zatvor ili dijareja.

Promenjene navike spavanja. Spavaš malo ili previše. Možda često imaš noćne more.

Telesne tegobe. Glavobolje, grčevi i bolovi u trbuhu ili u prsima. Mogao bi bez vidljivog uzroka stalno da se osećaš umornim.

[Slika na 108. strani]

Ako mladi čovek ne udovoljava očekivanjima roditelja, može to kod njega izazvati depresije

[Slika na 109. strani]

Razgovarati s drugima i izliti im svoje srce jedan je od najboljih načina da izađeš na kraj s problemom

[Slika na 110. strani]

Učiniti nešto za druge još je jedna mogućnost za savladavanje potištenosti