Poglavlje 34

Zašto drogi reći ne?

„U EMOCIONALNOM pogledu još sam dete“, kaže Majk, 24-godišnji mladić. „Povremeno sam prema vršnjacima plašljiv. Patim od depresije i nesiguran sam i ponekad čak pomišljam na samoubistvo.“

En, koja ima 36 godina, kaže za sebe da je „emotivno vrlo nezrela“ i da ima „malo samopoštovanja“. Ona dodaje: „Mislim da je vrlo teško voditi normalan život.“

Majk i En žanju posledice odluke koju su doneli dok su bili prilično mladi — probali su drogu. Milioni mladih danas rade istu stvar — ubrizgavaju, gutaju, ušmrkavaju i puše sve, od kokaina do marihuane. Neki tako beže od problema, drugi započinju iz radoznalosti, a neki opet žele da uzimanjem droge rasteraju depresije ili dosadu. Kada jednom započnu s tim, mnogi nastavljaju s uzimanjem droge samo zbog užitka. Sedamnaestogodišnji Grant kaže: „Pušim [marihuanu] samo zbog njenog delovanja, a ne da budem u trendu ili zato što to rade drugi... Nikad nisam pušio zbog pritiska vršnjaka. Pušim zato što to sam želim.“

U svakom slučaju, najverovatnije ćeš pre ili kasnije doći u kontakt s drogom ili će ti biti direktno ponuđena. „Čak i čuvari u našoj školi prodaju pot [marihuanu]“, kaže jedan mladić. Pribor za drogu otvoreno se nudi i prodaje. Ali, uprkos njenoj popularnosti, postoje dobri razlozi da se drogi kaže ne. Zašto?

Droga sprečava razvoj

Posmatraj mlade koji uzimanjem droge pokušavaju da pobegnu od svojih problema, kao Majk i En. Kao što  je bilo pokazano u prethodnom poglavlju, emocionalna zrelost se stiče tako što se suočavamo sa izazovima života, ispravno prihvatajući uspehe i preživljavajući neuspehe. Mladi koji traže izlaz u određenim hemijskim supstancama, sprečavaju svoj emocionalni razvoj. Oni ne uspevaju da razviju veštinu potrebnu za suočavanje s problemima.

Kao i svaka druga veština, i rešavanje problema zahteva vežbu. Da to prikažemo: Da li si već posmatrao spretnog fudbalera? Kako samo koristi glavu i noge — jednostavno zadivljujuće! Ali, kako je razvio takvu spretnost? Godinama je vežbao. Učio je da šutira loptu, da trči sa njom, da zavarava itd., sve dok nije postao vešt u igri.

Slično je i s rešavanjem problema. To zahteva praksu — iskustvo! Ali ipak, Biblija u Poslovicama 1:22 postavlja pitanje: „Dokle ćete vi neiskusni voleti neiskustvo... i dokle ćete vi bezumni mrzeti spoznanje?“ (New World Translation). Mlad čovek koji se skriva u drogom izazvanoj euforiji, ’voli neiskustvo‘; on propušta da razvije spoznanje i veštinu suočavanja potrebnu da bi se išlo kroz život. U knjizi Talking With Your Teenager kaže se o mladim narkomanima: „Oni nikada ne nauče da se bolni trenuci života mogu preživeti bez tih sredstava.“

 En, koja je uz pomoć droge želela da pobegne od stvarnosti, priznaje: „Četrnaest godina nisam pokušavala da rešavam svoje probleme.“ Majk izražava sličnu misao kada kaže: „Sa 11 godina sam počeo da se drogiram. Kada sam sa 22 godine prestao, osećao sam se kao dete. Nastojao sam da pronađem negde sigurnost, pa sam se vezivao za druge. Shvatio sam da se moj emocionalni razvoj zaustavio kada sam počeo da uzimam drogu.“

„Uludo sam potrošio sve godine razvoja“, dodaje Frank, koji je počeo da uzima drogu u starosti od 13 godina. „Kada sam prestao, došao sam do bolnog spoznanja da sam bio u potpunosti nepripremljen za život. Opet sam bio u suštini kao neki 13-godišnjak — sa svim onim uskomešanim osećanjima kakva ima svako u tim godinama.“

Da li je droga štetna po zdravlje?

I ovu tačku treba uzeti u obzir. Većini mladih je jasno da takozvane tvrde droge mogu biti smrtonosne. Ali, šta je s takozvanim mekim drogama, kao što je marihuana? Da li su sva upozorenja koja čuješ o njima samo dizanje panike? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, razmotrimo pobliže marihuanu.

Marihuana (takođe poznata kao kanabis, pot, seno, trava ili gandža) izazvala je među stručnjacima mnoge polemike. Kao što je poznato, relativno malo se zna o ovoj raširenoj drogi. S jedne strane, marihuana je krajnje složena. Dim cigarete marihuane sadrži preko 400 hemijskih jedinjenja. Lekarima je trebalo više od 60 godina da shvate da dim cigarete izaziva rak. A možda će biti potrebno da prođu decenije dok se ne bude sigurno znalo kako 400 jedinjenja u marihuani deluju na ljudsko telo.

 Ipak, nakon proučavanja hiljada naučnih rasprava, grupa stručnjaka uglednog američkog Instituta za medicinu došla je do zaključka: „Do sada objavljeni rezultati istraživanja pokazuju da marihuana izaziva mnoge psihičke i fizičke posledice, od kojih su neke bar pod određenim uslovima štetne po ljudsko zdravlje.“ Koje su neke od tih štetnih posledica?

Marihuana — kako deluje na tvoje telo

Uzmimo za primer pluća. Čak najtvrdokorniji zastupnici marihuane priznaju da udisanje dima nikako ne može biti dobro za tebe. Dim marihuane, kao i dim duvana, sastoji se od čitavog niza otrovnih materija, kao što je na primer katran.

Dr Forist S. Tenant (Forest S. Tennant) ml. anketirao je 492 američka vojnika koji su pušili marihuanu. Skoro 25 posto njih „je patilo od upale grla zbog pušenja kanabisa, a oko 6 posto je izjavilo da su patili od bronhitisa“. Prilikom jedne druge studije, od 30 pušača marihuane, kod 24 su na bronhijama utvrđena „oštećenja koja su karakteristična za rane stadijume raka“.

Istina, niko ne može sa sigurnošću reći da će oni kasnije zaista oboleti od raka. Ali, da li želiš da  se izložiš tom riziku? Osim toga, Biblija pokazuje da Bog „daje svima život i disanje“ (Dela 17:25). Da li pokazuješ poštovanje prema Darovaocu života ako namerno udišeš nešto što je štetno za pluća i grlo?

U Propovedniku 12:8 [6, Daničić-Karadžić], ljudski mozak se poetski naziva „pehar zlatni“. Mozak je samo malo veći od tvoje pesnice i težak je oko 1 400 grama. To nije samo dragoceno skladište tvojih sećanja, već i komandni centar celokupnog nervnog sistema. S tim u mislima, zapazi upozorenje Američkog medicinskog instituta: „Možemo pouzdano reći da marihuana stvara akutne učinke na mozak, uključujući hemijske i elektrofiziološke promene.“ Zasad nema uverljivih dokaza da marihuana prouzrokuje trajna oštećenja mozga, ali ne bi trebalo lakomisleno odbaciti mogućnost da bi marihuana mogla štetiti ’zlatnom peharu‘.

A šta ako se jednog dana oženiš i dobiješ decu? Medicinski institut izveštava da je marihuana poznata po tome što „izaziva urođene mane, kada se u velikim dozama daje životinjama koje služe za eksperimente“. Da li ima isto delovanje i na ljude, do sada nije dokazano. Ali, misli na to da se urođene mane (kakve je na primer izazivao hormon DES) ispoljavaju  često tek godinama kasnije. Dakle, šta donosi budućnost za decu — i unuke — pušača marihuane, ostaje da se vidi. Dr Gabrijel Nees (Gabriel Nahas) kaže da pušenje marihuane može biti „genetički rulet“. Da li se može neko ko gleda na decu kao na „nasleđe od Jehove“ upustiti u takav rizik? (Psalam 127:3, NW).

Gledište Biblije o drogama

Marihuana je, naravno, samo jedna od mnogih droga koje su u širokoj upotrebi. Ali, na njenom primeru je pokazano da postoji dobar razlog da se ne uzimaju radi zadovoljstva materije koje menjaju svest. Biblija kaže: „Snaga je mladićima slava“ (Poslovice 20:29). Kao mlada osoba nesumnjivo se raduješ dobrom zdravlju. Zašto onda rizikovati da ga izgubiš?

Međutim, još važnije je biblijsko gledište o tom pitanju. Ona nam kaže da ’sačuvamo sposobnost mišljenja‘, umesto da je upropašćujemo zloupotrebom hemijskih materija (Poslovice 3:21, NW). Takođe nas podstiče: „Očistimo sebe... od svake nečistote puti i duha, nastavljajući svoje posvećenje u strahu pred Bogom!“ Da, Božja obećanja: „Ja ću vas primiti i biću vam Otac“ važe samo za one koji su se ’očistili od svake nečistote‘ i koji se klone postupaka kao što je zloupotreba droge (2. Korinćanima 6:17–7:1).

Međutim, odbiti drogu nije uvek lako.

 Vršnjaci i pritisak da im se prilagodimo

Jedne prohladne letnje večeri Džo i Frank, bratići i bliski prijatelji, sklopili su sporazum. „Bez obzira šta drugi radili“, predložio je Džo, koji je bio mlađi, „nikada se nećemo petljati s drogama.“ Dvojica mladića su potvrdila svoj sporazum stiskom ruke. Samo pet godina nakon toga Džo je pronađen mrtav u svom automobilu posle nesreće izazvane pod uticajem droge. A Frank je bio jaki zavisnik od droge.

Šta je krenulo naopako? Odgovor leži u sledećem hitnom upozorenju Biblije: „Nemojte se varati. Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima  15:33, NW). Džo i Frank su upali u loše društvo. Družeći se sve više i više s mladima koji su koristili drogu, najzad su i sami počeli da je uzimaju.

U knjizi Self-Destructive Behavior in Children and Adolescents se zapaža: „Mlade u većini slučajeva neki bliski prijatelj upozna s različitim vrstama droge ili ih za njih ’zagreje‘... [Njegova] namera možda je da s drugim podeli uzbudljiv i prijatan doživljaj.“ Ranije spomenuti Mark potvrđuje to: „Pritisak vršnjaka je bio za mene jedna od najvećih poteškoća... Prvi put sam pušio marihuanu zato što su to radili svi s kojima sam bio, a ja sam želeo da se uklopim.“

Jednostavno rečeno, ako tvoji prijatelji počnu da uzimaju drogu, stojiš pod jakim emocionalnim pritiskom da im se priključiš, kako bi pripadao grupi. Ako ne promeniš svoj krug prijatelja, i ti ćeš po svoj prilici postati korisnik droge.

’Hodati s mudrima‘

„Ko hodi s mudrima postaće mudar, a ko se upušta s glupacima loše će proći“, kaže se u Poslovicama 13:20 (NW). Da prikažemo šta to znači: ako želiš da izbegneš prehladu, zar ne bi izbegavao bliski kontakt s inficiranim osobama? „Slična je stvar“, kaže knjiga Adolescent Peer Pressure, „ako želimo sprečiti... zloupotrebu droge... moramo se pobrinuti za zdravu, uravnoteženu okolinu i izbegavati štetne uticaje.“

Dakle, želiš li drogi reći ne? Onda pazi s kim se družiš. Traži društvo bogobojaznih hrišćana, koji će te jačati u tvojoj odluci da se kloniš droga.  (Uporedi 1. Samuelova 23:15, 16.) Zapazi takođe reči iz Izlaska 23:2. Iako su prvobitno bile upućene svedocima koji su svedočili pod zakletvom, i za mlade važi savet: „Ne idi za mnoštvom da bi zlo učinio“.

Onaj ko se slepo povodi za vršnjacima, nije ništa drugo nego rob. Biblija kaže u Rimljanima 6:16: „Ne znate li da kad se predajete nekome za robove da ga poslušate, robovi ste onoga koga slušate“. Zato Biblija podstiče mlade da razvijaju „sposobnost mišljenja“ (Poslovice 2:10-12, NW). Nauči da samostalno razmišljaš, pa se nećeš tako lako povoditi za svojeglavim mladima.

Možda si radoznao kako droga deluje. Ali, ti ne treba da onečišćavaš svoj razum i telo samo da bi saznao šta droge čine ljudima. Posmatraj narkomane svojih godina — posebno one koji su zavisnici već duže vreme. Da li izgledaju okretno i živahno? Da li su njihove ocene ostale iste? Ili su tromi, nepažljivi, ponekad čak ne zapažaju ono što se oko njih događa? Sami zavisnici od droge skovali su za to izraz: „Sagoreli“. Međutim, većina „sagorelih“ je verovatno takođe jednom počela da uzima drogu iz radoznalosti. Nikakvo čudo što Biblija podstiče hrišćane da potisnu nezdravu radoznalost i da ’po zloći budu deca‘ (1. Korinćanima 14:20, St).

Ti možeš reći ne!

Brošura Američkog instituta za borbu protiv zloupotrebe droge nas podseća: „Ti imaš pravo da odbiješ drogu. Bilo kakvi prijatelji koji te zbog tvoje odluke stavljaju pod pritisak zadiru u tvoja prava kao slobodne individue.“ Šta možeš učiniti kada ti neko ponudi drogu? Imaj hrabrosti da kažeš ne! To ne znači bezuslovno da moraš da održiš propoved o lošim posledicama zloupotrebe droge. Ista brošura preporučuje jednostavan odgovor: „Ne, hvala, ne želim pušiti“ ili: „A ne, ne želim  gužvu.“ Ili čak snalažljivo: „Ja sam protiv zagađivanja tela.“ Ako oni istraju u svom nuđenju, možda ćeš morati jasno i odlučno reći ne! Takođe se može pokazati kao zaštita ako drugima daš do znanja da si hrišćanin.

Nije lako odrastati. Ali, onaj ko uzimanjem droga pokušava da izbegne „bolove odrastanja“, može ozbiljno sprečiti svoj razvoj u odgovornu, zrelu odraslu osobu. Nauči da problemima gledaš u oči. Ako ti se čini da će te pritisak savladati, nemoj tražiti izlaz u hemijskim materijama. Porazgovaraj o problemima s roditeljima ili drugim odgovornim odraslim osobama, koje ti mogu pomoći u rešavanju tvojih problema. Takođe misli i na ohrabrenje Biblije: „Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale! I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:6, 7).

Da, Jehova Bog će ti dati snagu da kažeš ne! Nikada nemoj dozvoliti da te pritisak drugih oslabi u tvojoj odluci. „Nemoj probati drogu“, podstiče Majk. „Inače ćeš celog života patiti!“

Pitanja za razgovor

◻ Zašto se tako mnogo mladih upušta u uzimanje droge?

◻ Kako može uzimanje droge sprečiti tvoj emocionalni rast?

◻ Šta se zna o delovanju marihuane na telo?

◻ Kakvo je gledište Biblije o uzimanju droge iz zadovoljstva?

◻ Zašto je važno da paziš na svoje društvo ako želiš da se kloniš droge?

◻ Koji su neki od načina da se drogi kaže ne?

[Istaknuti tekst na 274. strani]

„Čak i čuvari u našoj okolini prodaju pot [marihuanu]“, kaže jedan mladić

[Istaknuti tekst na 279. strani]

„Shvatio sam da se moj emocionalni razvoj zaustavio kada sam počeo da uzimam drogu“ (Majk, bivši narkoman)

[Okvir na 278. strani]

Marihuana — novi čudotvorni lek?

Mnogo prašine se diglo oko tvrdnje da marihuana može imati terapeutsku vrednost pri lečenju glaukoma, astme i pri ublažavanju mučnine koju osećaju oboleli od raka prilikom hemoterapije. U jednom izveštaju Američkog medicinskog instituta priznaje se da u toj tvrdnji ima nešto istine. Ali, da li to znači da će lekari uskoro prepisivati cigarete marihuane?

Verovatno ne, jer, iako se možda neka od preko 400 hemijskih jedinjenja u marihuani mogu pokazati kao korisna, sigurno ne bi bilo razumno unositi ih u telo pušenjem marihuane. „Upotrebljavati marihuanu“, kaže dr Karlton Tarner (Karlton Turner), priznati autoritet, „bilo bi isto kao kada bismo ljudima davali penicilin u obliku plesnjivog hleba.“ Dakle, ako se ikada sastojci marihuane budu upotrebljavali kao lekovi, lekari će prepisivati „derivate ili analogne materije“, njima slične hemijske sastojke. Nikakvo čudo što je američki ministar za zdravlje i socijalnu zaštitu pisao: „Treba naglasiti da moguće terapeutske koristi ni u kom slučaju ne umanjuju značaj štetnog delovanja marihuane na zdravlje.“

[Slika na 275. strani]

Imaj hrabrosti da drogi kažeš ne!

[Slike na stranama 276, 277]

Ako sada bežiš od problema uzimajući drogu ... kao odrasloj osobi teško će ti pasti da se uhvatiš u koštac s problemima