Poglavlje 56

Šta onečišćuje čoveka

PROTIVLJENJE Isusu stalno raste. Mnogo učenika ga napušta, a Jevreji u Judeji traže da ga ubiju, kao što je to bilo 31. n. e. kad se prilikom Pashe nalazio u Jerusalimu.

U međuvremenu se približila Pasha 32. n. e. Isus odlazi u Jerusalim da po Božjoj zapovesti prisustvuje Pashi. Međutim, on je vrlo oprezan kako ne bi svoj život doveo u opasnost. Nakon toga se vraća u Galileju.

Isus se očigledno nalazi u Kafarnaumu kad iz Jerusalima dolaze k njemu fariseji i književnici. Oni traže razlog da bi ga optužili zbog omalovažavanja religioznih zakona. „Zašto tvoji učenici prestupaju predanje muževa pređašnjih vermena?“ upitali su ga. „Na primer, ne peru ruke kad treba jesti neko jelo.“ To ustvari Bog nije zahtevao, ali fariseji smatraju teškom povredom zakona ne slediti ovaj tradicionalni verski obred prema kom se moraju oprati ruke do lakta.

Umesto da odgovori na njihovu optužbu, Isus pokazuje da oni opako i namerno prestupaju Božju zapovest. „Zašto i vi prestupate zapovest Božju zbog svog predanja?“ želi on znati. „Na primer, Bog je rekao: ’Poštuj svog oca i svoju majku‘; i: ’Ko opsuje oca ili majku neka završi smrću.‘ A vi kažete: ’Ko kaže svom ocu ili majci: „Što god imam čime bih ti mogao koristiti je Bogu posvećeni dar“, taj uopšte ne treba poštovati oca.‘“

Fariseji zaista uče da novac, posed ili bilo šta drugo, kad se posveti Bogu kao dar, pripada hramu i ne sme se upotrebiti ni za kakvu drugu svrhu. Ali, u stvarnosti taj dar ostaje kod darovaoca. Na taj način se može sin izvući da ne pomogne svojim ostarelim roditeljima, čak i kad bi ovi bili ozbiljno ugroženi, tako što bi jednostavno izjavio da je njegov novac ili posed „korban“ — znači dar namenjen Bogu ili hramu.

S pravom je Isus ogorčen zbog zlonamernog izvrtanja Božjeg zakona, te im govori: „Obezvredili ste Reč Božju zbog svojih predanja. Licemeri! Dobro je o vama prorekao Isaija, rekavši: ’Ovaj mi narod usnama iskazuje čast, a srce mu je daleko od mene. Uzalud me neprestano obožavaju, jer naučavaju kao nauke zapovesti ljudske.‘“

Možda se mnoštvo izmaklo da bi farisejima omogućilo da ispituju Isusa. Pošto fariseji ne znaju da odgovore na Isusov oštar ukor, doziva Isus mnoštvo da mu pristupi, i kaže: „Slušajte me svi i shvatite smisao. Ništa što spolja ulazi u čoveka ne može ga onečistiti; nego što iz čoveka izlazi, to onečišćuje čoveka.“

Kad je kasnije ušao u jednu kuću, pitaju ga njegovi učenici: „Znaš li da su se fariseji sablaznili kad su čuli što si rekao?“

„Svaka sadnica koju nije posadio moj nebeski Otac iščupaće se s korenjem“, odgovara Isus. „Ostavite ih. Oni su slepe vođe. Ako, dakle, slepac slepca vodi, obojica će u jamu pasti.“

Kad Petar u ime ostalih učenika moli Isusa da im pobliže objasni šta je to što čoveka onečišćuje, očigledno je Isus vrlo začuđen. „Zar ste i vi još bez razumevanja? Ne shvatate li da sve što ulazi u usta odlazi u utrobu i izbacuje se u odvodni kanal? Međutim, ono što izlazi iz usta dolazi iz srca, i to onečišćuje čoveka. Na primer, iz srca dolaze zla razmišljanja, ubistva, preljube, bludništva, krađe, lažna svedočanstva, hule. To su stvari koje onečišćuju čoveka; a uzimati jelo neopranim rukama ne onečišćuje čoveka.“

Isus ovde ne govori protiv normalne higijene. On ne želi time reći da ne treba oprati ruke pre jela ili pripremanja istoga, nego Isus osuđuje licemerstvo religioznih vođa koji lukavo pokušavaju obilaziti Božje pravedne zakone dok se pozivaju na nebiblijske tradicije. Da, loši postupci onečišćuju čoveka, a Isus pokazuje da ovi dolaze iz srca. Jovan 7:1; 5. Mojsijeva 16:16; Matej 15:1-20; Marko 7:1-23; 2. Mojsijeva 20:12; 21:17; Isaija 29:13.

▪ S kakvim se otporom suočava Isus?

▪ Koju optužbu fariseji iznose, ali kako Isus pokazuje da fariseji namerno prestupaju Božji zakon?

▪ Šta onečišćuje čoveka, kako to Isus pokazuje?