Poglavlje 81

Daljnji pokušaji da ubiju Isusa

POŠTO je zima, Isus hoda zaklonjenim područjem poznatim kao Solomonova kolonada, koja se nalazi uz hram. Ovde ga Jevreji okružuju i počinju mu govoriti: „Dokle ćeš nam duše držati u neizvesnosti? Ako si ti Hrist, reci nam otvoreno.“

„Rekao sam vam“, odgovara Isus, „a vi ipak ne verujete.“ Isus im nije direktno rekao da je Hrist, kao što je to rekao Samarićanki na bunaru. Ali, on im je ustvari otkrio svoj identitet kad im je objasnio da je iz gornjih oblasti i da je postojao pre Avrahama.

Isus, međutim, želi da ljudi sami dođu do zaključka da je on Hrist time da uporede njegovu aktivnost s onim što je Biblija prorekla da će Hrist činiti. Zato je on ranije naložio svojim učenicima da ne govore nikome da je on Hrist. I zato on sada tim neprijateljski nastrojenim Jevrejima kaže: „Dela koja činim u ime svog Oca, ona svedoče za mene. Ali vi ne verujete.“

Zašto oni ne veruju? Da li zbog pomanjkanja dokaza da je Isus Hrist? Ne, nego iz razloga koji Isus navodi kad im kaže: „Niste nijedna od mojih ovaca. Moje ovce slušaju moj glas, i ja ih poznajem, i idu za mnom. I dajem im večni život, i nipošto neće biti nikad uništene, i niko ih neće ugrabiti iz moje ruke. Što mi je Otac moj dao veće je od svega drugog, i niko ih ne može ugrabiti iz Očeve ruke.“

Isus zatim objašnjava svoj bliski odnos s Ocem sledećim rečima: „Ja i Otac jedno smo.“ Pošto je Isus na Zemlji, a njegov Otac na nebu, jasno je da on ne misli da su on i Otac doslovno, ili fizički jedno, nego da su jedno u nameri, odnosno da su u jedinstvu.

Razgnevljeni Isusovim, rečima, Jevreji uzimaju kamenje da ga ubiju, kao što su to pokušali ranije, na Praznik senica. Isus se hrabro suočava s tim ubicama u nameri i kaže: „Pokazao sam vam mnogo vrsnih dela od Oca. Za koja me od tih dela kamenujete?“

„Ne kamenujemo te za vrsno delo“, odgovaraju, „nego za hulu, jer se ti, premda si čovek, bogom činiš.“ Zašto Jevreji to kažu, kad Isus nikad nije tvrdio da je bog?

Očigledno je to zbog toga što Isus sebi pripisuje moći za koje oni veruju da isključivo pripadaju Bogu. Na primer, upravo je rekao ’ovcama‘: „Dajem im večni život“, što nijedan čovek ne može učiniti. Jevreji, međutim, previđaju činjenicu da Isus priznaje da je primio vlast od Oca.

Daljnjim svojim pitanjem Isus pokazuje da tvrdi da je manji od Boga: „Ne piše li u vašem Zakonu [u Psalmu 82:6]: ’Rekao sam: „Bogovi ste“‘? Ako je nazvao ’bogovima‘ one kojima je došla Božja reč... kažete li meni koga je Otac posvetio i poslao na svet: ’Huliš‘, jer sam rekao: Sin sam Božji?“

Da, budući da Pismo čak i nepravedne ljudske sudije naziva ’bogovima‘, kakvu krivicu mogu ti Jevreji pronaći na Isusu koji kaže: „Sin sam Božji“? Isus dodaje: „Ako ne činim dela svog Oca, ne verujte mi. Ali, ako ih činim, ako meni i ne verujete, verujte delima, da biste spoznali i nadalje znali da je Otac u zajednici sa mnom i ja u zajednici s Ocem.“

Kad Isus to kaže, Jevreji pokušavaju da ga uhvate. Ali, on izmiče, kao što je izmakao i na Praznik senica. Napušta Jerusalim i putuje preko reke Jordan na mesto gde je Jovan pre skoro četiri godine počeo krštavati. To mesto očigledno nije daleko od južne obale Galilejskog mora, oko dva dana putovanja od Jerusalima.

Mnogi dolaze k Isusu na to mesto i počinju govoriti: „Jovan zaista nije učinio nijedan znak, ali sve što je Jovan rekao o tom čoveku istina je.“ Tako su mnogi ovde poverovali u Isusa. Jovan 10:22-42; 4:26; 8:23, 58; Matej 16:20.

▪ Kako Isus želi da ga ljudi prepoznaju kao Hrista?

▪ Kako su Isus i njegov Otac jedno?

▪ Zašto Jevreji kažu da se Isus gradi bogom?

▪ Kako Isusovo citiranje Psalma pokazuje da on ne tvrdi da je jednak Bogu?