Poglavlje 63

Daljnji savet za popravljanje

DOK su još u kući, apostoli raspravaljaju o još nečem pored toga ko je najveći. Ovaj se događaj možda takođe zbio na njihovom povratku u Kafarnaum, dok Isus nije bio lično prisutan. Apostol Jovan priča: „Videli smo jednoga čoveka gde izgoni demone koristeći tvoje ime i pokušali smo da ga sprečimo jer nije išao sa nama.“

Jovan očigledno smatra apostole isključivim isceliteljima s titulom. Zato smatra da taj čovek čini moćna dela na neispravan način, jer nije pripadao njihovoj grupi.

Međutim, Isus savetuje: „Ne pokušavajte da ga sprečite, jer nema ni jednoga ko će učiniti neko moćno delo na osnovu mog imena i ko će ubrzo moći da me pogrdi; jer ko nije protiv nas, za nas je. Jer ko vam god dâ čašu vode za piće na osnovu toga što pripadate Hristu, zaista vam kažem, ni u kom slučaju on neće izgubiti svoju nagradu.“

Nije bilo neophodno da taj čovek telesno sledi Isusa da bi bio na njegovoj strani. Hrišćanska skupština još nije bila uspostavljena, pa zato to što nije pripadao njihovoj grupi nije značilo da pripada nekoj odvojenoj skupštini. Taj čovek je zaista imao veru u Isusovo ime i zato je imao uspeha u isterivanju demona. On je činio nešto što je povoljno upoređeno s nečim za šta je Isus rekao da zaslužuje nagradu. Isus pokazuje da on za to što čini neće izgubiti svoju nagradu.

Ali, šta ako su reči i dela apostola spotakla tog čoveka? To bi moglo biti vrlo ozbiljno! Isus kaže: „Ako ko spotakne jednoga od ovih malih koji veruju, bilo bi mu bolje da mu se oko vrata obesi mlinski kamen kakav vrti magarac i da se baci u more.“

Isus kaže da njegovi sledbenici treba da uklone iz svog života sve što im je tako drago kao ruka, noga ili oko, ali što bi ih moglo navoditi na spoticanje. Bolje je biti bez tako drage stvari i ući u Božje Kraljevstvo nego se toga držati i biti bačen u Gehenu (goruće smetlište u blizini Jerusalima koje simbolizuje večno uništenje).

Isus takođe upozorava: „Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovi anđeli na nebu stalno gledaju lice mog Oca koji je na nebu.“ On pokazuje koliko su dragoceni ti ’mali‘ kad priča o čoveku koji poseduje sto ovaca, ali izgubi jednu. On ostavlja 99 ovaca da bi potražio izgubljenu, objašnjava Isus, i kad je nađe radovaće se više zbog nje nego zbog onih 99. „Isto tako“, zaključuje Isus, „nije želja mog Oca koji je na nebu da jedan od ovih malih pogine.“

Imajući verovatno na umu raspravu koju su apostoli imali među sobom, Isus podstiče: „Imajte so u sebi i držite mir među sobom.“ So čini hranu ukusnijom. Tako i u prenosnom smislu so omogućava da se lakše prihvati ono što neko kaže. Posedovanje takve soli pripomoći će očuvanju mira.

Ali, zbog ljudskog nesavršenstva će povremeno doći do ozbiljnih prepirki. Isus pruža smernice i za njihovo rešavanje: „Ako tvoj brat počini greh“, kaže Isus, „idi i razotkrij njegovu pogrešku između sebe i njega nasamo. Ako te posluša, dobio si svoga brata.“ Ako ne posluša, savetuje Isus, „uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da bi na ustima dvojice ili trojice svedoka bila utvrđena svaka stvar.“

Tek kao poslednje pribežište, kaže Isus, iznesi stvar „skupštini“, tj. odgovornim nadglednicima u skupštini koji mogu doneti pravnu odluku. Ukoliko se grešnik ne povinuje njihovoj odluci, Isus zaključuje: „Neka ti bude kao čovek iz narodâ i kao poreznik.“

U donošenju takvih odluka nadglednici se moraju tesno držati uputstava iz Jehovine Reči. Tako kad utvrde da je neki pojedinac kriv i da zaslužuje kaznu, sud će ’već biti svezan na nebu‘. A kad oni ’odreše na zemlji‘, tj. utvrde nečiju nedužnost, to će već biti ’odrešeno na nebu‘. Isus kaže da će kod takvih pravnih prosuđivanja on biti prisutan: „Jer gde su dvojica ili trojica sakupljena u moje ime, tu sam ja među njima.“ Matej 18:6-20; Marko 9:38-50; Luka 9:49, 50.

▪ Zašto u Isusovo vreme nije bilo nužno pratiti ga, odnosno ići zajedno s njim?

▪ Koliko je važna stvar ne spoticati nekog malenog, i na koji način Isus pokazuje važnost takvih malih?

▪ Šta Isusa verovatno podstiče da podstakne apostole da imaju so među sobom?

▪ Koje je značenje ’svezivanja‘ i ’odrešivanja‘?