Poglavlje 109

Isus javno prekorava svoje neprijatelje

ISUS je potpuno posramio svoje religiozne neprijatelje, tako da se boje da ga pitaju bilo šta drugo. Zato on preduzima inicijativu u razotkrivanju njihovog neznanja. „Šta mislite o Hristu?“ pita on. „Čiji je on sin?“

„Davidov“, odgovaraju fariseji.

Iako Isus ne poriče da je David telesni predak Hrista, Mesije, on pita: „Kako ga onda David pod nadahnućem [u 110. psalmu] naziva ’Gospodom‘ govoreći: ’Jehova je rekao mome Gospodu: „Sedi meni zdesna dok ne položim tvoje neprijatelje pod tvoje noge“‘? Ako ga, dakle, David naziva ’Gospodom‘, kako mu je onda sin?“

Fariseji ćute, jer ne znaju pravi identitet Hrista, Pomazanika. Mesija nije samo ljudski potomak Davida, kao što farizeji očigledno veruju, već je živeo na nebu i bio je Davidov pretpostavljeni, ili Gospod.

Obraćajući se zatim mnoštvu i svojim učenicima, Isus ih upozorava u vezi književnika i fariseja. Pošto poučavaju Božji zakon, i pošto su „seli na Mojsijevu stolicu“, Isus naglašava: „Sve što vam kažu, činite i držite, ali ne činite prema njihovim delima, jer kažu a ne izvršuju.“

Oni su licemeri, i Isus ih razotkriva većinom istim govorom kao i za vreme večere u kući fariseja, mesec dana ranije. „Sva dela koja čine“, kaže on, „čine da ih vide ljudi.“ Zatim iznosi primer, spominjući:

„Raširuju svoje kutije sa navodima Pisma koje nose kao zaštitu.“ Te srazmerno male kutije, koje su se nosile na čelu ili na ruci, sadržavale su četiri delića Zakona: 2. Mojsijeva 13:1-10; 11-16 i 5. Mojsijeva 6:4-9; 11:13-21. Ali, fariseji povećavaju veličinu tih kutija da pruže utisak da su revni s obzirom na Zakon.

Isus nastavlja da oni „proširuju rese svojih haljina“. U 4. Mojsijevoj 15:38-40 Izraelcima je bilo naređeno da načine rese na svojoj odeći, ali fariseji su svoje rese činili dužima od bilo čijih. Sve je učinjeno za utisak! „Vole najistaknutije mesto“, objavljuje Isus.

Nažalost, i na njegove učenike uticala je želja za isticanjem. Zato on savetuje: „A vas neka ne zovu Rabi, jer je jedan vaš učitelj, a vi ste svi braća. Štaviše, ne zovite nikoga na zemlji svojim ocem, jer je jedan vaš Otac, Nebeski. Isto tako, neka vas ne nazivaju ’vođama‘, jer je jedan vaš Vođa, Hrist.“ Učenici se moraju osloboditi želje da budu prvi! „Najveći među vama mora vam biti sluga“, savetuje Isus.

On nadalje najavljuje niz nevolja za književnike i fariseje, uvek iznova ih nazivajući licemerima. Oni ’zatvaraju kraljevstvo nebesko pred ljudima‘, kaže on, i oni su ti ’koji proždiru kuće udovica i kao izgovor izgovaraju duge molitve‘.

„Jao vama, slepe vođe“, kaže Isus. On ukorava fariseje zbog pomanjkanja duhovnih vrednosti, što se ogleda u proizvoljnim razlikama koje čine. Na primer, oni kažu: ’Nije ništa ako se ko kune hramom, nego neko ima obavezu ako se kune hramskim zlatom.‘ Ističući više hramsko zlato od duhovne vrednosti tog mesta obožavanja, oni otkrivaju svoje duhovno slepilo.

Zatim, kao što je to učinio i ranije, Isus ukorava fariseje zbog zanemarivanja ’važnijih stvari Zakona, naime, pravde i milosrđa i vernosti‘, dok veću pažnju pridaju davanju desetka, ili desetog dela, beznačajnih biljaka.

Isus naziva fariseje ’slepim vođama, koji cede komarca a gutaju kamilu‘! Oni cede komarca iz svog vina ne samo zato što je to insekt, već i zato što je ceremonijalno nečist. Da, njihovo zanemarivanje važnijih stvari iz Zakona može se uporediti sa gutanjem kamile, takođe nečiste životinje. Matej 22:41–23:24; Marko 12:35-40; Luka 20:41-47; 3. Mojsijeva 11:4, 21-24.

▪ Zašto fariseji ćute kad ih Isus pita o onome što je David rekao u 110. psalmu?

▪ Zašto fariseji povećavaju svoje kutije sa navodima Pisma i rese na svojim haljinama?

▪ Koji savet daje Isus svojim učenicima?

▪ Koje svojevoljne razlike čine fariseji, i kako ih Isus ukorava zbog zanemarivanja važnijih stvari?