Poglavlje 19

Isus poučava Samarićanku

NA PUTU iz Judeje za Galileju, Isus i njegovi učenici prolaze kroz područje Samarije. Umorni od putovanja, zaustavljaju se u podne kod bunara u blizini grada Sihara. Taj bunar je mnogo vekova ranije iskopao Jakov, i ostao je sačuvan do današnjeg dana u neposrednoj blizini Nablusa.

Dok se Isus tu odmara, njegovi učenici idu u grad da kupe hranu. Kad jedna Samarićanka dolazi da zahvati vodu, on je moli: „Daj mi da pijem.“

Jevreji i Samarićani se uopšte ne druže zbog duboko ukorenjenih predrasuda. Zato žena, vidljivo iznenađena, pita: „Kako to da ti, iako si Jevrej, tražiš od mene da piješ, kad sam Samarićanka?“

„Kad bi ti poznavala“, odgovara Isus, „ko je onaj koji ti kaže: ’Daj mi da pijem‘, tražila bi od njega i on bi ti dao žive vode.“

„Gospode“, odgovara ona, „nemaš čak ni vedricu za vađenje vode, a bunar je dubok. Iz kog, dakle, izvora imaš ovu živu vodu? Zar si ti veći od našega praoca Jakova, koji nam je dao bunar i zajedno sa sinovima svojim i stokom svojom sam pio iz njega?“

„Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti“, primećuje Isus. „Ko god pije od vode koju ću mu ja dati neće nikad ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja navire da dâ život večni.“

„Gospode, daj mi tu vodu, tako da ne ožednim niti dolazim stalno na ovo mesto da crpim vodu“, odgovara žena.

Tada joj Isus kaže: „Idi, pozovi svog muža i dođi ovamo.“

„Nemam muža“, odgovora ona.

Isus potvrđuje njenu izjavu. „Dobro si rekla: ’Muža nemam.‘ Jer si imala pet muževa, a čovek koga sada imaš nije ti muž.“

„Gospode, zapažam da si prorok“, u čuđenju kaže žena. Otkrivajući svoje zanimanje za duhovne stvari, ona primećuje da su Samarićani „obožavali na ovoj gori [Garizim, koja se nalazi u blizini], a vi [Jevreji] kažete da je u Jerusalimu mesto gde treba obožavati“.

Ipak, Isus ističe da nije važno mesto za obožavanje. „Ide vreme“, kaže on, „kad će pravi obožavaoci obožavati Oca duhom i istinom; jer Otac zaista traži takve obožavaoce. Bog je Duh, i koji ga obožavaju, moraju ga obožavati duhom i istinom.“

Žena je duboko dirnuta. „Znam da dolazi Mesija, koji je zvan Hrist“, kaže ona. „Kad dođe, sve će nam otvoreno objasniti.“

„To sam ja, koji s tobom govorim“, objavljuje Isus. Zamisli samo! Ova žena koja dolazi po vodu u vreme ručka, verovatno zato da bi izbegla susret sa ženama toga grada, koje su je prezirale radi njenog načina života, na divan način je povlašćena od Isusa. Bez oklevanja joj kaže nešto što još nikome nije javno objavio. Sa kakvim posledicama?

Mnogi Samarićani veruju

Na povratku iz Sihara sa hranom, učenici nalaze Isusa na Jakovljevom bunaru gde su ga ostavili, i gde sada razgovora sa Samarićankom. Kad stignu, ona odlazi, ostavlja svoj vrč i žuri u grad.

Ona je duboko zainteresovana za sve što joj je Isus rekao i kaže ljudima u gradu: „Dođite ovamo, da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila.“ Potom, da bi pobudila radoznalost, pita: „Da nije to Hrist?“ Pitanje ispunjava svoju svrhu — ljudi idu da se i sami uvere.

U međuvremenu, učenici podstiču Isusa da pojede nešto od onoga što su doneli iz grada. Ali, on odgovara: „Ja imam za jelo hranu za koju vi ne znate.“

„Da mu nije neko doneo nešto za jelo?“ pitaju učenici jedan drugoga. Isus im objašnjava: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i dovršim njegovo delo. Ne kažete li da su još četiri meseca do žetve?“ Međutim, Isus ukazuje na duhovnu žetvu i kaže: „Podignite svoje oči i pogledajte polja, kako su bela za žetvu. Žetelac već prima platu i skuplja plod za večni život, da bi se sejač i žetelac zajedno radovali.“

Možda Isus već vidi divne rezultate svoga susreta sa Samarićankom — da su mnogi na temelju njenog svedočanstva položili veru u njega. Ona svedoči stanovnicima grada, govoreći: „Rekao mi je sve što sam učinila.“ Zato, kad ljudi iz Sihara dođu k njemu na bunar, mole ga da ostane i da im još više govori. Isus prihvata poziv i ostaje dva dana.

Dok Samarićani slušaju Isusa, još mnogi poveruju. Tada oni kažu ženi: „Mi više ne verujemo zbog tvog pričanja, jer smo sami čuli i znamo da je taj čovek sasvim sigurno spasitelj sveta.“ Samarićanka sigurno pruža dobar primer kako možemo da svedočimo o Hristu, time da izazovemo radoznalost slušalaca, kako bi poželeli da saznaju još više!

Seti se da je još četiri meseca do žetve, verovatno je reč o žetvi ječma, koja u Palestini pada u rano proleće. Dakle, verovatno je novembar ili decembar. To znači da Isus i njegovi učenici posle Pashe 30. n. e. nekako osam meseci poučavaju i krste u Judeji. Sada kreću u Galileju, svoje zavičajno mesto. Šta ih tamo očekuje? Jovan 4:3-43.

▪ Zašto je Samarićanka iznenađena što Isus razgovara s njom?

▪ Šta je Isus poučava o živoj vodi i o tome gde treba obožavati?

▪ Kako joj Isus otkriva ko je on, i zašto je to priznanje tako začuđujuće?

▪ Kako svedoči Samarićanka, i s kakvim rezultatom?

▪ Koja veza postoji između Isusove hrane i žetve?

▪ Kako možemo utvrditi koliko je dugo trajala Isusova služba u Judeji posle Pashe 30. n. e.?