Poglavlje 41

Isus — predmet raspravljanja

UBRZO posle gostovanja u Simonovom domu, Isus počinje svoje drugo propovedničko putovanje po Galileji. Na prethodnom putovanju po tom području pratili su ga njegovi prvi učenici, Petar, Andrija, Jakov i Jovan. Ali, sada ga prati 12 apostola, kao i neke žene. Među njima su Marija Magdalena, Susana i Jovana, čiji je muž bio službenik kralja Iroda.

Kako Isus pojačava svoju propovedničku delatnost, tako se povećavaju i rasprave u vezi njegove aktivnosti. Isusu dovode jednog čoveka opsednutog demonima, koji je i slep i ne može da govori. Isus ga leči, tako da je oslobođen od vlasti demona, progledao je i počeo da govori, a mnoštvo je izvan sebe. Počinju da govore: „Nije to valjda Sin Davidov?“

Mnoštvo se u tolikom broju sakuplja oko kuće u kojoj Isus boravi da on i njegovi učenici jednostavno ne mogu da jedu. Pored onih koji misle da bi to mogao biti obećani „Sin Davidov“, tu su književnici i fariseji koji su došli čak iz Jerusalima da ga ocrne. Kad Isusovi rođaci čuju za metež koji se stvara oko Isusa, dolaze po njega. Zašto?

Pa, ni Isusova braća još uvek ne veruju da je on Božji Sin. Isto tako, javni metež i sukobi koje je izazvao nimalo ne liče na Isusa koga su oni poznavali dok je odrastao u Nazaretu. Prema tome, mislili su da je kod Isusa došlo do ozbiljnih duševnih poteškoća. „Sišao je s uma“, zaključuju, i žele da dođu do njega i odvedu ga.

Međutim, postoje jasni dokazi da je Isus izlečio demoniziranog čoveka. Književnici i fariseji znaju da tu činjenicu ne mogu poreći. Zato, da bi ocrnili Isusa, oni govore narodu: „Ovaj ne izgoni demone drugačije nego pomoću Belzebula, vladara demona.“

Znajući njihove misli, Isus poziva književnike i fariseje k sebi i govori: „Svako kraljevstvo koje se u sebi razdelilo propašće, i svaki grad ili dom koji se sam u sebi razdelio neće se održati. Isto tako, ako Satana izgoni Satanu, razdelio se u sebi; kako će se dakle održati njegovo kraljevstvo?“

Kakva razorna logika! Pošto fariseji tvrde da osobe iz njihovih vlastitih redova teraju demone, Isus ih pita: „Ako ja pomoću Belzebula izgonim demone, čijom ih pomoći izgone vaši sinovi?“ Drugim rečima, njihova optužba protiv Isusa može da se isto tako primeni na njih same. Isus zatim upozorava: „Ali, ako ja Božjim duhom izgonim demone, zaista vas je dostiglo Božje kraljevstvo.“

Da bi pokazao kako je njegovo isterivanje demona dokaz njegove nadmoći nad Satanom, Isus kaže: „Kako može neko provaliti u kuću jakoga i oteti mu pokućstvo, ako pre ne sveže jakoga? Tek tada će mu opleniti kuću. Ko nije na mojoj strani protiv mene je, i ko sa mnom ne sakuplja, rasipa.“ Sasvim je jasno da su fariseji protiv Isusa, čime se pokazuju kao Satanini poslanici. Oni rasipaju Izraelce od njega.

Zato Isus upozorava ove satanske protivnike da se ’hula protiv duha neće oprostiti‘. On objašnjava: „Ko god kaže reč protiv Sina čovečijega, oprostiće mu se; ali, ko god govori protiv svetog duha, neće mu se oprostiti, ne, ni u ovom sistemu stvari, ni u onom koji dolazi.“ Ti književnici i fariseji počinili su taj neoprostivi greh time što su pripisali Satani ono što je očigledno bilo čudesno delovanje Božjeg svetog duha. Matej 12:22-32; Marko 3:19-30; Jovan 7:5.

▪ Na koji način se Isusovo drugo putovanje po Galileji razlikuje od prvog?

▪ Zašto Isusovi rođaci pokušavaju da dođu do njega?

▪ Kako fariseji pokušavaju da ocrne Isusova čudesna dela, i kako ih Isus pobija?

▪ U čemu je krivica fariseja, i zašto?