Poglavlje 12

Isusovo krštenje

OKO šest meseci nakon što Jovan počinje sa službom propovedanja, k njemu na Jordan dolazi Isus, kome je sada 30 godina. Zašto je došao? Zar samo u posetu? Da li Isus želi samo da sazna kako napreduje delo koje Jovan provodi? Ne, Isus moli Jovana da ga krsti.

Ali, Jovan se buni: „Ja sam taj koga ti treba da krstiš, a ti li dolaziš k meni?“ Jovan zna da njegov bratić Isus zauzima posebno mesto među sinovima Božjim. Seti se da je Jovan poskočio od radosti u utrobi svoje majke kad je nju posetila Marija, koja je u to vreme bila trudna sa Isusom. Jovan je to, nema sumnje, kasnije doznao od svoje majke Jelisavete. Ona mu je takođe pričala o tome kako je Isusovo rođenje bilo najavljeno preko anđela, i kako su se one noći kad je Isus rođen anđeli javili pastirima.

Prema tome, Isus nije za Jovana stranac. Jovan takođe zna da njegovo krštenje nije namenjeno za Isusa. Ono je namenjeno svima koji se kaju za svoje grehe, a Isus je bez greha. Ali, uprkos Jovanovom prigovoru, Isus zahteva: „Neka ovoga puta bude tako, jer na taj način mi prikladno provodimo ono što je pravedno.“

Dakle, zašto je ispravno da se Isus krsti? Jer u Isusovom slučaju krštenje nije simbol pokajanja za grehe, nego simbol da se on predstavlja svom Ocu, da bi vršio njegovu volju. Isus je do tada bio tesar, ali sada je došlo vreme da započne sa službom, za koju ga je Jehova Bog poslao na Zemlju. Misliš li da Jovan očekuje da se dogodi nešto neobično kad krsti Isusa?

Pa, Jovan kasnije izveštava: „Onaj koji me je poslao da ga krstim u vodi rekao mi je: ’Na koga vidiš da dolazi duh i ostaje na njemu, to je onaj koji krsti svetim duhom.‘“ Dakle, Jovan očekuje da Božji duh dođe na nekoga koga on krsti. Zato i nije možda toliko iznenađen kad vidi kako „Božji duh poput goluba silazi na Isusa“ dok izlazi iz vode.

Ali, prilikom Isusovog krštenja događa se još nešto. Za njega „nebesa su se otvorila“. Šta to znači? To očigledno znači da on, dok biva kršten, ponovo dobija sećanje na svoj predljudski život na nebu. Prema tome, Isus se sada potpuno seća svog života kao duhovnog sina Jehove Boga, uključujući sve što mu je Bog tokom njegovog predljudskog života na nebu rekao.

Osim toga, prilikom njegovog krštenja jedan glas objavljuje sa neba: „Ovo je moj Sin, ljubljeni, koga sam priznao.“ Čiji je to glas? Isusov? Naravno ne! To je Božji glas. Isus je nesumnjivo Božji Sin, ne Bog sam, kako to neki tvrde.

Međutim, Isus je ljudski sin Božji, kao što je to bio i prvi čovek Adam. Učenik Luka, nakon što je opisao Isusovo krštenje, piše: „Sam je Isus, kad je započeo sa svojim delom, bio oko trideset godina star, a bio je, kako se mislilo, sin Josifov, sin Helijin... sin Davidov... sin Abrahamov... sin Nojev... sin Adamov, sin Božji.“

Kao što je Adam bio ljudski „Sin Božji“, tako je i Isus. Isus je najveći čovek koji je ikad živeo, što postaje očigledno kad ispitamo Isusov život. Međutim, prilikom svog krštenja Isus ulazi u novi odnos s Bogom, jer postaje i Božji duhovni Sin. Bog ga sada poziva natrag na nebo, time što ga postavlja na put koji će ga dovesti do toga da zauvek položi svoj ljudski život kao žrtvu za osuđeno čovečanstvo. Matej 3:13-17; Luka 3:21-38; 1:34-36, 44; 2:10-14; Jovan 1:32-34; Hebrejima 10:5-9.

▪ Zašto Isus nije stranac za Jovana?

▪ Zašto se Isus krštava, kad nije učinio nikakav greh?

▪ S obzirom na ono što Jovan zna o Isusu, zašto nije iznenađen kad duh sveti dolazi na Isusa?