Poglavlje 79

Izgubljena nacija, ali ne sva

UBRZO posle Isusovog razgovora s onima koji su se okupili van farisejeve kuće, neki su mu ispričali o „Galilejcima čiju je krv [rimski upravitelj Pontije] Pilat pomešao s njihovim žrtvama“. Ti Galilejci su verovatno bili oni koji su ubijeni kad su hiljade Jevreja protestvovale protiv Pilatove upotrebe novca iz riznice hrama za izgradnju akvadukta koji je doveo vodu u Jerusalim. Oni koji ovo pričaju Isusu možda ukazuju na to da su ti Galilejci postradali zbog svojih zlih dela.

Isus ih, međutim, ispravlja i pita: „Mislite li da su se ti Galilejci pokazali kao veći grešnici od svih ostalih Galilejaca kad su tako postradali? Ne, zaista“, odgovara Isus. Zatim on taj događaj koristi da bi upozorio Jevreje: „Ako se ne pokajete, i vi ćete svi tako biti uništeni.“

Isus se nadalje priseća jedne druge mesne tragedije, koja je verovatno takođe povezana s izgradnjom akvadukta. On pita: „Ili onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih, mislite li da su se oni pokazali kao veći dužnici od svih ostalih ljudi koji stanuju u Jerusalimu?“ Ne, kaže Isus, ti ljudi nisu poginuli zbog svoje zloće, nego su „vreme i nepredviđeni događaji“ uopšte odgovorni za takve tragedije. Isus, međutim, još jednom koristi priliku da dâ upozorenje: „Ali, ako se ne pokajete, i vi ćete svi biti isto tako uništeni.“

Isus zatim nastavlja s objašnjavanjem i daje prikladno poređenje: „Neki čovek je imao smokvu zasađenu u vinogradu, i došao je da traži ploda na njoj, ali nije našao ništa. Tada je rekao vinogradaru: ’Evo već tri godine dolazim tražeći ploda na toj smokvi, ali ne nalazim ništa. Poseci je! Zašto bih, zaista, ostavljao zemlju beskorisnom?‘ On mu je odgovorio i rekao: ’Gospodaru, ostavi je još ovu godinu dok je ne okopam i ne nađubrim; i ako će onda ubuduće donositi plod, lepo i dobro; ako li ne, poseći ćeš je.‘“

Isus je više od tri godine pokušavao da odneguje veru među jevrejskim narodom. Ali, samo se nekoliko stotina učenika može računati kao plod njegovog truda. Sada, tokom četvrte godine svoje službe, on pojačava svoje napore, u prenosnom smislu okopava i đubri jevrejsku smokvu tako što revno propoveda i poučava u Judeji i Pereji. Ali, opet ne s mnogo uspeha! Narod odbija da se pokaje i zato je određen za uništenje. Samo se ostatak naroda odaziva.

Ubrzo posle toga Isus na Sabat poučava u jednoj sinagogi. Tu ugleda ženu koju muči demon tako što je dvostruko savio već 18 godina. Isus joj se saosećajno obraća: „Ženo, oslobođena si svoje slabosti.“ Na to on na nju polaže ruke i ona se odmah uspravlja i počinje slaviti Boga.

Predstojnik sinagoge je, međutim, ljut. „Šest je dana u koje treba raditi“, protestvuje on. „U te dakle dane dolazite i lečite se, a ne u dan sabatni.“ Predstojnik na taj način priznaje Isusu moć da leči, ali osuđuje narod što dolazi da se leči na Sabat!

„Licemeri“, odgovara Isus, „ne odvezuje li svaki od vas na sabat svog bika ili svog magarca iz štale i odvodi ga da ga napoji? Nije li dakle ovu ženu, koja je kćer Avrahamova, i koju je Satana držao svezanu evo već osamnaest godina, trebalo odrešiti od tih spona u dan sabatni?“

Kad su to čuli oni koji su se protivili Isusu, postideli su se. Mnoštvo se, međutim, raduje svim veličanstvenim stvarima koje vidi da Isus čini. U odgovoru Isus ponavlja dva proročanska poređenja s obzirom na Kraljevstvo Božje, poređenja koja je ispričao oko godinu dana ranije sa čamca na Galilejskom moru. Luka 13:1-21; Propovednik 9:11; Matej 13:31-33.

▪ Koje se tragedije ovde spominju, i kakvu pouku Isus daje na temelju toga?

▪ Kako se može primeniti poređenje o neplodnoj smokvi, i o pokušaju da se učini plodnom?

▪ Kako predstojnik sinagoge priznaje Isusovu sposobnost lečenja, ali kako Isus razotkriva licemerstvo tog čoveka?