Poglavlje 70

Izlečenje čoveka slepog od rođenja

KAD Jevreji pokušavaju da kamenuju Isusa, on nipošto ne napušta Jerusalim. Kasnije, na Sabat, on sa svojim učenicima hoda gradom i oni opaze čoveka koji je slep od rođenja. Učenici pitaju Isusa: „Rabi, ko je sagrešio“, „ovaj čovek ili njegovi roditelji, te se rodio slep?“

Možda učenici, poput nekih rabina, veruju da osoba može sagrešiti u majčinoj utrobi. Ali, Isus odgovara: „Nije sagrešio ni ovaj čovek ni njegovi roditelji, nego je to bilo zato da se u njegovom slučaju pokažu dela Božja.“ Slepilo tog čoveka nije posledica neke posebne greške ili greha koji su počinili bilo on ili njegovi roditelji. Zbog greha prvog čoveka, Adama, svi su ljudi nesavršeni i zato su podložni takvim nedostacima kao što je slepilo od rođenja. Ovaj nedostatak kod tog čoveka sada pruža Isusu mogućnost da pokaže dela Božja.

Isus naglašava hitnost vršenja tih dela. „Moram činiti dela onoga koji me je poslao dok je dan“, kaže on. „Noć dolazi kad niko ne može raditi. Dok sam na svetu, svetlo sam sveta.“ Uskoro će smrt baciti Isusa u tamu groba gde više ništa ne može učiniti. U međuvremenu on je izvor prosvećenja sveta.

Rekavši ove reči, Isus pljune na tlo i pljuvačkom načini nešto blata. Stavlja blato na oči slepom i kaže: „Idi, operi se u jezercetu Siloamu.“ Čovek posluša, i kad to učini progleda! Kako se samo na povratku raduje, jer prvi put u životu može videti!

Susedi i drugi koji ga poznaju zadivljeni su. „Nije li to čovek koji je pre sedeo i prosio?“, pitaju. „To je on“, odgovaraju neki. Ali, drugi to ne mogu verovati: „Nipošto, nego mu je sličan.“ Ali, čovek kaže: „Ja sam to.“

„Kako su ti se, dakle otvorile oči“, ljudi žele znati.

„Čovek po imenu Isus načinio je blato i namazao mi ga na oči i rekao mi: ’Idi na Siloam i operi se.‘ Nato sam ja otišao i oprao se i zadobio vid.“

„Gde je taj čovek?“ pitaju oni.

„Ne znam“, odgovara on.

Ljudi sada vode nekadašnjeg slepca svojim verskim vođama, farisejima. I ovi ga pitaju kako je zadobio vid. „Stavio mi je blato na oči, i oprao sam se i vidim“, objašnjava čovek.

Fariseji bi sigurno trebalo da se raduju zajedno sa izlečenim prosjakom! Ali, umesto toga oni optužuju Isusa: „Nije taj čovek od Boga“, tvrde oni. Zašto to kažu? „Jer ne drži Sabat.“ Drugi fariseji se, pak, pitaju: „Kako može čovek koji je grešnik činiti takve znakove?“ Dakle, među njima je razdor.

Zato oni pitaju čoveka: „Šta ti kažeš o njemu, budući da ti je otvorio oči?“

„On je prorok“, odgovara čovek.

Fariseji ne žele verovati. Uvereni su da između tog čoveka i Isusa postoji neki tajni dogovor da bi prevarili narod. Zato, da bi razrešili to pitanje, pozivaju prosjakove roditelje kako bi ih ispitali. Jovan 8:59; 9:1-18.

▪ Šta je odgovorno za čovekovo slepilo, a šta nije?

▪ Šta je noć kad niko ne može raditi?

▪ Kad je čovek izlečen, kakva je reakcija onih koji ga poznaju?

▪ Kako su fariseji razdeljeni zbog čovekovog izlečenja?