Poglavlje 73

Milosrdni Samarićanin

ISUS je verovatno u Betaniji, selu koje je oko tri kilometra udaljeno od Jerusalima. Jedan čovek koji je vešt poznavalac Mojsijevog zakona pristupa mu i postavlja mu pitanje: „Učitelju, šta treba da činim da nasledim večni život?“

Isus uviđa da taj čovek, pravnik, ne traži samo obaveštenje, nego ga želi iskušati. Cilj tog pravnika možda je bio da navede Isusa da odgovori na način koji bi povredio osećaje Jevreja. Zato Isus navodi pravnika da se poveri, tako što ga pita: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako čitaš?“

Odgovarajući, pravnik pokazuje neuobičajen uvid i citira Božji zakon iz 5. Mojsijeve 6:5 i 3. Mojsijeve 19:18, govoreći: „’Moraš ljubiti Jehovu Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom i svim umom svojim’ i: ’svoga bližnjega kao samoga sebe.‘“

„Tačno si odgovorio“, odgovara Isus, „čini to stalno i steći ćeš život.“

Pravnik, međutim, nije zadovoljan. Isusov odgovor nije za njega dovoljno određen. On želi potvrdu od Isusa da su njegova vlastita gledišta ispravna i da je zato pravedan u svom ophođenju prema drugima. Zato pita: „Ko je ustvari moj bližnji?“

Jevreji smatraju da se izraz „bližnji“ odnosi samo na ostale Jevreje, kao što izgleda ukazuje povezanost sadržaja u 3. Mojsijevoj 19:18. Kasnije je ustvari i sam apostol Petar rekao: „Vi dobro znate kako je nezakonito za Jevreja družiti se ili pristupiti čoveku drugog roda.“ Zato taj pravnik, a verovatno i Isusovi učenici, smatraju da je pravedno ukoliko ljubazno postupaju samo prema drugim Jevrejima, pošto ne-Jevreji po njihovom mišljenju nisu njihovi bližnji.

Kako će Isus, a da ne uvredi svoje slušaoce, ispraviti njihovo mišljenje? On priča jednu priču, koja se možda zasniva na stvarnom događaju. „Neki je [Jevrej]“, objašnjava Isus, „silazio iz Jerusalima u Jerihon i upao među razbojnike, koji su ga svukli i zadali mu udarce, i otišli i ostavili ga polumrtvog.“

„Slučajno je“, nastavlja Isus, „tim putem silazio neki sveštenik, ali kad ga je ugledao, prošao je suprotnom stranom. Tako je i jedan Levit, kad je sišao na to mesto i video ga, prošao suprotnom stranom. Ali, neki Samarićanin koji je putovao tim putem prišao je k njemu i, kad ga je video, bio je ganut samilošću.“

Mnogi sveštenici i njihovi levitski hramski pomagači žive u Jerihonu, koji je udaljen oko 23 kilometra opasnog puta koji se spušta 900 metara od mesta gde služe u hramu u Jerusalimu. Od sveštenika i Levita bi se očekivalo da će pomoći drugom Jevreju u nevolji. Ali, oni to nisu učinili, dok Samarićanin jeste. Jevreji toliko mrze Samarićane da su nedavno uvredili Isusa najoštrijim rečima nazvavši ga Samarićaninom.

Šta čini Samarićanin da bi pomogao Jevreju? „Pristupio mu je“, kaže Isus, „i previo mu rane polivši ih uljem i vinom. Zatim ga je stavio na svoje živinče i doveo ga u jednu gostionicu, i pobrinuo se za njega. Sledećeg dana je uzeo dva denara [otprilike dvodnevna plata], dao ih gostioničaru i rekao: ’Pobrini se za njega, i što god više potrošiš, platiću ti kad se vratim.‘“

Kad je ispričao priču, Isus pita pravnika: „Šta ti se čini, ko je od ove trojice bio bližnji čoveku koji je upao među razbojnike?“

Osećajući se nelagodno u vezi toga da pripiše bilo kakvu zaslugu Samarićaninu, pravnik jednostavno odgovara: „Onaj koji je milostivo postupio prema njemu.“

„Idi i sam čini tako“, zaključuje Isus.

Da je Isus direktno rekao pravniku da su i ne-Jevreji njegovi bližnji, ne samo da čovek to ne bi prihvatio, nego bi i većina slušalaca verovatno stala na njegovu stranu u raspravi s Isusom. Ova životna priča je, međutim, zorno i na nepobitan način pokazala da među naše bližnje spadaju ljudi i van našeg vlastitog roda, rase ili nacionalnosti. Kako Isus ima divan način poučavanja! Luka 10:25-37; Dela 10:28; Jovan 4:9; 8:48.

▪ Koja pitanja pravnik postavlja Isusu, i koja je očigledna svrha njegovog ispitivanja?

▪ Koga Jevreji smatraju svojim bližnjim, i koji razlog postoji za verovanje da čak i učenici dele to gledište?

▪ Kako Isus prenosi ispravno gledište tako da ga pravnik ne može opovrgnuti?