Poglavlje 89

Misija milosrđa u Judeji

NEKOLIKO sedmica ranije, za vreme praznika Posvećenja u Jerusalimu, Jevreji su pokušali da ubiju Isusa. Zato je on otputovao prema severu, očigledno u područje koje nije daleko od Galilejskog mora.

Sada se ponovo kretao prema jugu u pravcu Jerusalima, propovedajući duž puta u selima Pereje, području istočno od reke Jordan. Nakon pričanja poređenja o bogatašu i Lazaru, nastavlja da poučava svoje učenike o stvarima o kojima je već poučavao ranije dok je bio u Galileji.

On, na primer, kaže da bi za nekoga „bilo korisnije da mu se o vrat obesi mlinski kamen i da bude bačen u more“ nego da prouzroči da se neko od Božjih „malenih“ spotakne. Takođe ističe potrebu za opraštanjem, objašnjavajući: „I ako [brat] protiv tebe zgreši sedam puta na dan i sedam puta se k tebi vrati, govoreći: ’Kajem se‘, moraš mu oprostiti.“

Kad učenici mole: „Daj nam više vere“, Isus odgovara: „Kad biste imali vere veličine gorušičinog zrna, rekli biste ovom crnom dudu: ’Iščupaj se i usadi u more!‘ i poslušao bi vas.“ Zato i malo vere može učiniti velike stvari.

Dalje, Isus navodi životnu situaciju koja pokazuje ispravan stav sluge Svemogućeg Boga: „Ko je od vas koji ima roba koji ore ili brine o stadu“, primećuje Isus, „koji će mu reći kad dođe iz polja: ’Dođi odmah i prigni se k stolu‘? Neće li mu pre reći: ’Pripremi mi nešto za večeru i stavi pregaču i posluži me dok se ne najedem i napijem, a potom ti možeš jesti i piti‘? Zar će osećati prema robu zahvalnost što je učinio što mu je dodeljeno? Tako i vi, kad učinite što vam je dodeljeno, recite: ’Mi smo beskorisne sluge. Učinili smo ono što smo morali.‘“ Dakle, Božje sluge nikad ne treba da misle da su pomogli Bogu služeći mu. Umesto toga, treba da se uvek sećaju da imaju prednost da ga obožavaju kao pouzdani članovi njegovog domaćinstva.

Očigledno ubrzo nakon što Isus iznosi ovo poređenje, stiže glasnik. Poslale su ga Marija i Marta, sestre Lazara koji živi u judejskoj Betaniji. „Gospode, pogledaj! onaj prema kome imaš naklonost bolestan je“, izveštava glasnik.

Isus odgovara: „Ova bolest nije za smrt, nego za slavu Božju, da bi kroz nju bio proslavljen Sin Božji.“ Nakon dva dana provedena na tom mestu, Isus kaže svojim učenicima: „Pođimo ponovo u Judeju.“ Ali, oni ga podsećaju: „Rabi, upravo nedavno su Judejci tražili da te kamenuju, i ti opet ideš tamo?“

„Dvanaest je sati dnevnog svetla, zar ne?“, pita Isus u odgovoru. „Ako ko hoda u svetlosti dana, ni u šta ne udara, jer vidi svetlost ovoga sveta. Ali, ako ko hoda u noći, udari u nešto, jer svetlost nije u njemu.“

Isus očigledno ima na umu da ’svetlost dana‘, ili vreme koje je Bog odmerio za Isusovu zemaljsku službu, nije još prošlo, i dok ono ne prođe, niko ga ne može povrediti. On treba iskoristiti celo kratko vreme „dnevnog svetla“ koje mu je preostalo, jer će posle njega nastupiti ’noć‘, kad će ga njegovi neprijatelji ubiti.

Isus dodaje: „Naš prijatelj Lazar je otišao na počinak, ali ja putujem tamo da ga probudim iz sna.“

Očigledno misleći da Lazar odmara spavajući i da je to dobar znak da će se oporaviti, učenici odgovaraju: „Gospode, ako je otišao na počinak, biće mu dobro.“

Tada im Isus otvoreno kaže: „Lazar je umro, i ja se zbog vas radujem što nisam bio tamo, da biste vi verovali. Ali, pođimo k njemu.“

Znajući da bi Isus mogao biti ubijen u Judeji, a želeći da ga zaštiti, Toma ohrabruje ostale učenike: „Pođimo i mi, da umremo s njim.“ Tako se, uprkos riziku po svoje živote, učenici pridružuju Isusu na tom putovanju milosrđa u Judeji. Luka 13:22; 17:1-10; Jovan 10:22, 31, 40-42; 11:1-16.

▪ Gde Isus propoveda?

▪ Koje pouke Isus ponavlja, koju životnu situaciju opisuje i šta time pokazuje?

▪ Koju vest Isus prima, i šta podrazumeva pod izrazima ’dnevno svetlo‘ i ’noć‘?

▪ Šta Toma ima na umu kad kaže: „Pođimo i mi, da umremo s njim?“