Poglavlje 66

Na prazniku Senica

ISUS je postao poznat u razdoblju od skoro tri godine posle svog krštenja. Mnoge hiljade ljudi videle su njegova čuda, a izveštaji o njegovoj aktivnosti proširili su se po čitavoj zemlji. Sada se ljudi skupljaju na praznik Senica u Jerusalimu i traže ga tamo. „Gde je taj čovek?“ žele oni znati.

Isus je postao predmet raspri. „On je dobar čovek“, kažu neki. „Nije, nego zavodi narod“, tvrde drugi. Mnogo se o njemu govorka na ovakav i sličan način tokom prvih dana praznika. Međutim, niko nema hrabrosti da javno govori u Isusovu korist. To je zato što se ljudi boje represalija od strane jevrejskih vođa.

Na polovini praznika dolazi Isus. Odlazi u hram i zadivljuje ljude svojom izvanrednom sposobnošću poučavanja. Pošto Isus nikad nije pohađao rabinske škole, Jevreji se čude: „Kako ovaj čovek poznaje pisma kad nije učio škole?“

„Ono što ja naučavam nije moje“, objašnjava Isus, „nego pripada onome koji me poslao. Ako neko želi činiti njegovu volju taj će znati za ovu nauku da li je od Boga ili ja govorim sam od sebe.“ Isusovo naučavanje čvrsto se drži Božjeg zakona. Zato bi trebalo biti očigledno da on traži Božju, a ne svoju slavu: „Nije li vam Mojsije dao Zakon, zar ne?“ pita Isus. On ih prekorava: „Niko od vas ne sluša Zakon.“

„Zašto tražite da me ubijete?“ pita Isus.

Mnoštvo, verovatno posetioci na prazniku, ne zna za takva nastojanja. Smatraju da je nepojmljivo da bi neko hteo da ubije tako divnog učitelja. Zato misle da nešto sigurno nije u redu s Isusom kad tako misli. „Imaš demona“, kažu oni. „Ko traži da te ubije?“

Jevrejske vođe žele ubiti Isusa, iako to možda mnoštvo ne zna. Kad je Isus godinu i po dana pre toga izlečio jednog čoveka na Sabat, te su vođe pokušale da ga ubiju. Zato Isus sada ukazuje na njihovu nerazumnost i pita ih: „Ako čovek primi obrezanje na sabat da ne bude prekršen Mojsijev zakon, zar se vi žestoko gnevite na mene zato što sam čoveka učinio potpuno zdravim na sabat? Prestanite suditi po spoljašnjem izgledu, nego sudite pravednim sudom.“

Stanovnici Jerusalima, koji znaju o čemu se radi, sada kažu: „Nije li ovo čovek koga traže da ubiju? A Ipak, gle! On javno govori, a oni mu ništa ne kažu. Zar vladari još ne znaju da li je to Hrist?“ Ti stanovnici Jerusalima nadalje objašnjavaju zašto oni ne veruju da je Isus Hrist: „Mi znamo odakle je ovaj čovek; a Hrist kad dođe niko neće znati odakle je.“

Isus odgovara: „I poznate me i znate odakle sam. A nisam došao sam od sebe, nego je stvaran onaj koji me je poslao, a vi ga ne poznajete. Ja ga poznajem, jer sam njegov poslanik, i On me je poslao.“ Nato pokušavaju da ga uhvate, verovatno da bi ga strpali u zatvor ili da ga ubiju. Ali, ne uspeva im, jer još nije došlo vreme da Isus umre.

Ipak, mnogi polažu veru u Isusa, kao što bi ustvari i trebalo. Pa, on je hodao po vodi, umirio vetrove, stišao oluju na moru, čudesno nahranio hiljade samo s nekoliko hlebova i riba, izlečio je bolesne, učinio da hromi hodaju, otvorio oči slepima, izlečio gubavce i čak podizao mrtve. Zato oni pitaju: „Kad dođe Hrist, zar će činiti više znakova nego što čini ovaj čovek?“

Kad su fariseji čuli da mnoštvo mrmlja sve ovo, oni i sveštenički poglavari poslali su službenike da uhvate Isusa. Jovan 7:11-32.

▪ Kada Isus dolazi na praznik, i šta ljudi kažu o njemu?

▪ Zbog čega možda neki kažu da Isus ima demona?

▪ Šta stanovnici Jerusalima misle o Isusu?

▪ Zašto mnogi veruju u Isusa?