Najveći čovek koji je ikad živeo

MOŽE li ijedan čovek neosporno biti nazvan najvećim čovekom koji je ikad živeo? Kako procenjuješ čovekovu veličinu? Njegovom vojnom genijalnošću? Njegovom fizičkom snagom? Njegovom umnom sposobnošću?

Istoričar H. Dž. Vels je rekao da čovekova veličina može biti procenjena onim ’što ostavlja da raste, i time da li je pokrenuo druge da razmišljaju u novim pravcima snagom koja traje iza njega‘. Vels, iako ne tvrdi da je hrišćanin, priznaje: „Po tom merilu, Isus je na prvom mestu.“

Aleksandar Veliki, Karlo (nazvan „Veliki“ još za vreme svog života), i Napoleon Bonaparta bili su moćni vladari. Svojom impresivnom prisutnošću, oni su imali veliki uticaj nad onima kojima su zapovedali. Ipak, za Napoleona se govorilo da je rekao: „Isus Hrist je uticao i zapovedao svojim podanicima bez svoje vidljive telesne prisutnosti.“

Svojim snažnim poukama i načinom na koji je živeo u skladu sa njima, Isus je snažno uticao na živote ljudi kroz skoro dve hiljade godina. Tako se jedan pisac prikladno izrazio: „Sve vojske koje su ikada stupale, i svo brodovlje koje je ikada sagrađeno, i svi parlamenti koji su ikada postavljeni, i svi kraljevi koji su ikada vladali, sastavljeni zajedno, nisu tako snažno uticali na život čoveka ovde na Zemlji.“

Istorijska osoba

Ipak, čudno je da neki kažu da Isus nije nikada živeo — da je on, ustvari, tvorevina nekog čoveka iz prvog veka. Odgovarajući takvim skepticima, priznati istoričar Vil Djurant je obrazložio: „Da je nekoliko jednostavnih ljudi trebalo u jednom naraštaju izmisliti tako snažnu i dopadljivu ličnost, tako uzvišenu etiku i tako nadahnjujuću viziju ljudskog bratstva, to bi bilo čudo daleko neverovatnije od bilo kog zapisanog u Evanđeljima.“

Zapitaj se: Da li je osoba koja nikad nije živela mogla tako značajno da utiče na ljudsku istoriju? Priručnik The Historians’ History of the World je utvrdio: „Istorijska posledica [Isusovih] aktivnosti je mnogo značajnija, čak i sa izrazito svetovnog gledišta, od delâ bilo koje druge osobe u istoriji. Nova era, poznata po vodećim svetskim civilizacijama, datira od njegovog rođenja.“

Da, razmisli o tome. Čak i današnji kalendari temelje se na godini koja se smatra godinom Isusovog rođenja. „Datumi pre te godine navedeni su kao pre Hr., ili pre Hrista“, objašnjava The World Book Encyclopedia. „Datumi posle te godine navode se kao A.D., ili anno Domini (u godini našeg Gospoda).“

Međutim, kritičari ističu da se sve što zaista znamo o Isusu nalazi u Bibliji. Ne postoje drugi istovremeni zapisi s obzirom na njega, kažu oni. Čak je i H. Dž. Vels pisao: „Stari rimski istoričari u potpunosti su ignorisali Isusa; on nije ostavio pečat na istorijske zapise svog vremena.“ Ali, da li je to istina?

Iako su napomene o Isusu Hristu od ranih svetovnih istoričara oskudne, takve napomene postoje. Kornelije Tacit, priznati rimski istoričar iz prvog veka, pisao je: „Ime [hrišćani] je izvedeno od Hrista, koga je prokurator Pontije Pilat pogubio za vreme vladavine Tiberija.“ Svetonije i Plinije Mlađi, drugi rimski pisci tog vremena, takođe su ukazivali na Hrista. Dalje, Josip Flavije, jevrejski istoričar iz prvog veka, pisao je o Jakovu, koga je označio kao „brata Isusa, koji je bio nazvan Hrist“.

The New Encyclopædia Britannica tako zaključuje: „Ti nezavisni izveštaji dokazuju da u staro vreme čak ni protivnici hrišćanstva nikad nisu sumnjali u istorijsku istinitost Isusa, o kome se raspravljalo po prvi put i na nepotpunim temeljima na kraju 18, tokom 19, i na početku 20. veka.“

Međutim, uglavnom je sve što se zna o Isusu zapisano od njegovih sledbenika iz prvog veka. Njihovi izveštaji bili su sačuvani u Evanđeljima — biblijskim knjigama koje su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan. Šta ti izveštaji kažu s obzirom na Isusov identitet?

Zaista, ko je on?

Oni koji su bili povezani sa Isusom u prvom veku razmišljali su o tom pitanju. Kad su videli kako Isus s prekorom čudotvorno utišava uzburkano more, u čudu su se pitali: „Ko je ustvari ovaj?“ Kasnije, u jednoj drugoj prilici, Isus je pitao svoje apostole: „Šta vi kažete, ko sam ja?“ (Marko 4:41; Matej 16:15).

Da se tebi postavi to pitanje, kako bi odgovorio? Da li je Isus ustvari Bog? Danas mnogi kažu da jeste. Ipak, njegovi pratioci nikad nisu verovali da je on Bog. Odgovor apostola Petra na Isusovo pitanje glasi: „Ti si Hrist, Sin živoga Boga“ (Matej 16:16).

Isus nikad nije tvrdio da je Bog, već je priznao da je obećani Mesija, ili Hrist. Takođe je rekao da je „Božji Sin“, ne Bog (Jovan 4:25, 26; 10:36). Ipak, Biblija ne kaže da je Isus čovek kao svaki drugi čovek. On je zaista posebna osoba, jer ga je Bog stvorio pre svih ostalih stvari (Kološanima 1:15). Bezbrojne milione godina, čak pre nego što je stvoren materijalni svemir, Isus je živeo na nebu kao duhovna osoba i radovao se bliskoj zajednici sa svojim Ocem, Jehovom Bogom, Velikim Stvoriteljem (Poslovice 8:22, 27-31).

Zatim je, pre oko dve hiljade godina, Bog preneo život svog Sina u matericu žene, i Isus je postao Božji ljudski sin, rođen od žene na prirodan način (Galaćanima 4:4). Dok se Isus razvijao u materici i dok je rastao kao dečak, bio je zavisan od onih koje je Bog izabrao da budu njegovi zemaljski roditelji. Konačno je Isus dostigao muževno doba i bilo mu je dodeljeno potpuno sećanje na njegovu pređašnju povezanost sa Bogom na nebu (Jovan 8:23; 17:5).

Šta ga je učinilo najvećim

Zato što je temeljito oponašao svog nebeskog Oca, Isus je najveći čovek koji je ikad živeo. Kao verni Sin, Isus je tako brižljivo oponašao svog Oca da je mogao da kaže svojim sledbenicima: „Ko je video mene video je i Oca“ (Jovan 14:9, 10). U svakoj situaciji ovde na Zemlji, on je radio baš kao što bi to učinio njegov Otac, Svemogući Bog. „Ništa ne činim sam od sebe“, objasnio je Isus, „nego ovo govorim tako kako me je Otac naučio“ (Jovan 8:28). Dakle, kad proučavamo život Isusa Hrista, mi ustvari dobijamo jasnu sliku kakav je ustvari Bog.

Prema tome, iako je apostol Jovan priznao da „Boga niko nikada nije video“, mogao je mirno da napiše da je ’Bog ljubav‘ (Jovan 1:18; 1. Jovanova 4:8). Jovan je to mogao učiniti jer je poznavao Božju ljubav kroz ono što je video u Isusu, koji je bio savršeni odraz svog Oca. Isus je bio samilostan, ljubazan, ponizan i pristupačan. Nemoćni i podjarmljeni su se osećali ugodno s njim, kao i ljudi svih vrsta — ljudi, žene, deca, bogati, siromašni, moćni, čak i veliki grešnici. Nije se dopadao samo onima sa zlim srcem.

Zaista, Isus nije svoje sledbenike samo učio da vole jedni druge, već im je to i pokazao. „Kao što sam ja voleo vas“, rekao je on, „i vi [treba da] volite jedan drugoga“ (Jovan 13:34). Poznavanje ’Hristove ljubavi‘, objasnio je jedan od njegovih apostola, „nadmašuje spoznanje“ (Efešanima 3:19). Da, ljubav koju je Isus pokazao uzdiže se iznad akademski stečenog spoznanja i „prisiljava“ druge da na nju reaguju (2. Korinćanima 5:14). Dakle, Isusov nenadmašni primer ljubavi posebno ga je učinio najvećim čovekom koji je ikada živeo. Njegova ljubav dirnula je srca miliona ljudi kroz vekove i povoljno uticala na njihove živote.

Ipak, neki mogu da prigovore: ’Pogledaj sve zločine koji su izvršeni u ime Hrista — krstaške ratove, inkviziciju, i ratove u kojima su milioni onih koji tvrde da su hrišćani ubijali jedni druge na suprotnim stranama.‘ Međutim, ti ljudi ustvari pobijaju svoju tvrdnju da su Hristovi sledbenici. Njegova poučavanja i način života osuđuju njihove postupke. Čak je i Hindus Mahatma Gandi, bio podstaknut da kaže: ’Ja volim Hrista, ali prezirem hrišćane, jer ne žive kako je živeo Hrist.‘

Korist od učenja o njemu

Danas sigurno nema važnijeg predmeta proučavanja od života i službe Isusa Hrista. ’Pažljivo gledajte na... Isusa‘, podsticao je apostol Pavle. „Da, dobro [ga] promotrite.“ I sam Bog je zapovedio obzirom na svog Sina: „Njega slušajte.“ U tome će ti pomoći knjiga Najveći čovek koji je ikad živeo (Hebrejima 12:2, 3; Matej 17:5).

Učinjen je napor da se prikaže svaki događaj iz Isusovog života koji je zapisan u četiri Evanđelja, uključujući govore koje je održao, njegova poređenja i čuda. Do najveće moguće mere, sve je navedeno redom kako se događalo. Na kraju svakog poglavlja nalazi se popis biblijskih stihova na kojima se temelji poglavlje. Podstaknut si da pročitaš te stihove i odgovoriš na pripremljena pitanja za ponavljanje.

Nedavno je jedan naučnik sa univerziteta u Čikagu izjavio: „O Isusu je više bilo napisano u poslednjih dvadeset godina nego u prethodne dve hiljade.“ Ipak, postoji važna potreba da se lično istraže izveštaji iz Evanđelja jer, kako je The Encyclopædia Britannica navela: „Mnogi današnji istraživači su postali toliko zaokupljeni protivrečnim teorijama o Isusu i Evanđelju da su zanemarili da sami proučavaju te temeljne izvore.“

Smatramo da ćeš se posle temeljnog i nepristranog istraživanja izveštaja iz Evanđelja složiti da se najvažniji od svih događaja u ljudskoj istoriji odigrao za vreme vladavine rimskog cezara Avgusta, kad se Isus Nazarećanin pojavio na Zemlji i dao svoj život u našu korist.