Poglavlje 48

Napušta Jairov dom i ponovo posećuje Nazaret

BIO je to za Isusa naporan dan — putovanje iz Dekapolisa brodom, lečenje žene koja je krvarila, i uskrsavanje Jairove kćerke. Ali, dan još nije završen. Kad je bilo očigledno da Isus napušta Jairov dom, dva slepa čoveka su ga sledila, vičući: „Smiluj nam se, Sine Davidov.“

Obraćajući se Isusu kao ’Sinu Davidovom‘, ovi ljudi time izražavaju veru u to da je Isus naslednik Davidovog prestolja i da je zato obećani Mesija. Isus, međutim, naizgled ne obraća pažnju njihovim povicima za pomoć, verovatno zato da bi iskušao njihovu istrajnost. Ali, ti ljudi ne odustaju. Oni slede Isusa sve do mesta gde boravi, a kad ulazi u kuću, oni ulaze za njim.

Tamo Isus pita: „Verujete li da ja to mogu učiniti?“

„Da, Gospode“, odgovorili su s poverenjem.

I tako, dodirnuvši im oči, Isus kaže: „Neka vam bude po veri vašoj.“ Iznenada su progledali! Isus ih strogo upozorava: „Neka niko za to ne sazna.“ Ali, ispunjeni radošću, ne obaziru se na Isusovu zapovest i pričaju o njemu po čitavom tom kraju.

Tek što ti ljudi odlaze, narod dovodi jednog opsednutog čoveka koga je demon onesposobio da govori. Isus izgoni demona i odjednom čovek počinje govoriti. Mnoštvo se divi tim čudima i govori: „Nikad se tako nešto nije videlo u Izraelu.“

Fariseji su takođe prisutni. Oni ne mogu da poreknu ta čuda, ali u svom zlom neverovanju oni ponavljaju optužbu u vezi izvora Isusovih moćnih dela i kažu: „Pomoću vladara demona on isteruje demone.“

Ubrzo posle tih događaja Isus se vraća u svoj zavičaj, u Nazaret, ovog puta u pratnji svojih učenika. Otprilike pre godinu dana on je posetio tamošnju sinagogu i tamo naučavao. Iako se narod u početku divio njegovim ugodnim rečima, kasnije su se osetili povređeni njegovim naučavanjem i pokušali su ga ubiti. Sada Isus milostivo, još jedanput, pokušava pomoći svojim bivšim sumeštanima.

Dok u drugim mestima ljudi hrle k Isusu, ovde očigledno to ne čine. Zato, na Sabat, on odlazi u sinagogu da tamo poučava. Većina onih koji ga slušaju zadivljena je. „Otkud ovome čoveku ova mudrost i ova moćna dela?“ pitaju oni: „Nije li to drvodeljin sin? Zar mu se majka ne zove Marija, a braća mu Jakov, Josif, Simon i Juda? I sestre njegove zar nisu sve sa nama? Otkud dakle ovom čoveku sve ovo?“

’Isus je obični meštanin poput nas‘, razmišljali su. ’Gledali smo ga kako raste, poznavali smo mu porodicu. Kako on može biti Mesija?‘ Tako su ga uprkos svim dokazima — njegovoj velikoj mudrosti i čudima — odbacili. Čak su se i njegovi rođaci, zbog intimne bliskosti s njim, spoticali o njega. Zato je Isus zaključio: „Nije prorok bez časti osim u svom zavičaju i među rodbinom i u svom domu.“

Zaista, Isus se čudi njihovom pomanjkanju vere. Zato on tamo ne čini nikakava čuda osim što polaže ruke na nekoliko bolesnika i leči ih. Matej 9:27-34; 13:54-58; Marko 6:1-6; Isaija 9:7.

▪ U šta pokazuju veru slepci time što se obraćaju Isusu kao ’Sinu Davidovom‘?

▪ Kako fariseji objašnjavaju Isusova čuda?

▪ Zašto Isus pokazuje milost time što se vraća da pomogne ljudima u Nazaretu?

▪ Kako Isusa prihvataju u Nazaretu, i zašto?