Poglavlje 76

Obrok kod fariseja

NAKON što Isus odgovara kritičarima koji ga pitaju za izvor njegove moći kojom je izlečio čoveka koji nije mogao da govori, jedan ga farisej poziva na obrok. Pre nego što jedu, fariseji obavljaju ritual pranja ruku do lakata. Oni to čine pre i posle jela, pa čak i između pojedinih jela. Iako ta tradicija ne povređuje Božji pisani zakon, time se ide iznad onoga što Bog zahteva po pitanju ceremonijalnog čišćenja.

Isus ne poštuje tu tradiciju, i njegov domaćin je iznenađen. Iako on svoje iznenađenje možda ne izražava rečima, Isus ga uočava i kaže: „Fariseji, vi čistite spoljašnost čaše ili zdele, a unutrašnjost vam je puna grabeža i zloće. Nerazumni! Zar nije onaj koji je načinio spoljašnost načinio i unutrašnjost?“

Tako Isus razotkriva licemerstvo fariseja koji ritualno peru ruke, ali ne peru svoja srca od zloće. On im savetuje: „Kao dar milosrđa dajte ono što je unutra, i gle! sve vam je drugo čisto.“ Njihovo davanje treba biti podstaknuto srcem punim ljubavi, a ne željom da ostave utisak na druge time što se pretvaraju da su pravedni.

„Jao vama, fariseji“, nastavlja Isus, „jer dajete desetinu od metvice i rutvice i od svakog drugog povrća, a odričete se pravde i ljubavi Božje! Ove ste stvari obavezni da činite, a ove druge da ne ispuštate.“ Božji zakon za Izrael zahteva plaćanje desetaka, odn. desetih delova proizvoda s polja. Metvica i rutvica male su biljke, odnosno trave koje se koriste kao začin za hranu. Fariseji pažljivo plaćaju desetak čak i u tim beznačajnim travama, ali Isus ih osuđuje jer su zanemarili mnogo važniji zahtev, naime da pokazuju ljubav, dobrohotnost i budu skromni.

Osuđujući ih nadalje, Isus kaže: „Jao vama, fariseji, jer volite prednja mesta u sinagogama i pozdrave na trgovima! Jao vama, jer ste kao oni spomen-grobovi koji nisu uočljivi, pa ljudi ne znajući to hodaju po njima!“ Njihova nečistoća nije očigledna. Religija fariseja ima spoljašnji izgled, ali nema unutrašnje vrednosti! Temelji se na licemerstvu.

Slušajući tu osudu, jedan pravnik, jedan od onih koji su upućeni u Božji zakon, žali se: „Učitelju, kad to kažeš i nas vređaš.“

Isus i te stručnjake po pitanju Zakona takođe smatra odgovornim, jer kaže: „Jao i vama koji ste upućeni u Zakon, jer tovarite na ljude terete teške za nošenje, a sami ni da se jednim prstom tog tereta dotaknete! Jao vama, jer gradite spomen-grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili!“

Tereti koje Isus spominje su usmene tradicije, ali ti pravnici ne bi ukinuli ni najmanji propis kako bi olakšali ljudima. Isus otkriva da oni čak pristaju na ubistvo proroka, i upozorava: „’Krv svih proroka prolivena od osnivanja sveta [tražiće se] od ovog naraštaja, od krvi Avelja do krvi Zaharije, koji je ubijen između žrtvenika i doma.‘ Da, kažem vam, tražiće se od ovog naraštaja.“

Svet čovečanstva kojeg treba otkupiti započeo je rođenjem dece Adama i Eve; tako je Avelj živeo u vreme „osnivanja sveta“. Nakon opakog ubistva Zaharije, sirijske snage porobile su Judu. Ali, Isus proriče jedno još gore porobljavanje svoje generacije, zbog njene veće zloće. Do tog porobljavanja dolazi oko 38 godina kasnije, 70. n. e.

Isus nastavlja sa svojom osudom, i kaže: „Jao vama koji ste upućeni u zakon, jer ste uzeli ključ spoznanja; vi sami niste ušli, a onima koji su ulazili sprečavali ste!“ Stručnjacima na području Zakona dužnost nalaže da objašnjavaju Božju reč ljudima i da ne zaključavaju njeno značenje. Ali, oni to nisu učinili i čak su ljudima oduzeli mogućnost razumevanja.

Fariseji i pravni stručnjaci besne na Isusa zato što ih je raskrinkao. Kad on napusti kuću počinju vatreno da mu se suprotstavljaju i saleću ga pitanjima. Pokušavaju da ga uvuku u zamku da kaže nešto zbog čega bi ga mogli uhvatiti. Luka 11:37-54; 5. Mojsijeva 14:22; Mihej 6:8; 2. Dnevnika 24:20-25.

▪ Zašto Isus osuđuje fariseje i stručnjake s područja Zakona?

▪ Kakve terete pravnici stavljaju na ljude?

▪ Kad je bilo ’osnivanje sveta‘?