Poglavlje 30

Odgovara svojim optužiocima

KAD jevrejske religiozne vođe optužuju Isusa za kršenje Sabata, on odgovara: „Moj otac stalno sve do sad radi, te i ja stalno radim.“

Uprkos tvrdnji fariseja, Isusov posao nije one vrste koju zabranjuje zakon o Sabatu. Posao propovedanja i lečenja dodelio mu je Bog i, oponašajući Božji primer, on to svakodnevno radi. Međutim, njegov odgovor još više razljućuje Jevreje, pa traže da ga ubiju. Zašto?

To je zato što ne samo da veruju da Isus krši Sabat, nego i njegovu tvrdnju da je Božji vlastiti Sin smatraju hulom. Međutim, Isus nije uplašen i daje im daljnji odgovor u vezi svog povlašćenog odnosa s Bogom. „Otac ima naklonost prema Sinu“, kaže on, „i pokazuje mu sve što sam čini.“

„Jer, baš kao što Otac podiže mrtve i oživljuje ih“, nastavlja Isus, „tako i Sin oživljuje one koje želi.“ Zaista, Sin već podiže mrtve u duhovnom smislu! „Ko sluša moju reč i veruje onome koji me poslao“, kaže Isus, „prešao je iz smrti u život.“ Da, on nastavlja: „Dolazi čas, i sad je tu, kad će mrtvi čuti glas Božjeg Sina i koji poslušaju živeće.“

Iako ne postoji zapis da je Isus dosad doslovno podigao nekoga iz mrtvih, on govori svojim optužiocima da će se takvo doslovno uskrsenje mrtvih zaista dogoditi. „Ne čudite se ovome“, kaže on, „jer dolazi čas kad će svi oni u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći.“

Do tada Isus očigledno još nije javno opisao svoju presudnu ulogu u Božjoj nameri na tako određen i jasan način. Ali, Isusovi optužioci nisu samo od njega dobili svedočanstvo o tim stvarima. „Poslali ste ljude k Jovanu“, podseća ih Isus, „i on je posvedočio za istinu.“

Pre samo dve godine Jovan Krstitelj je govorio tim jevrejskim religioznim vođama o Onome koji dolazi posle njega. Podsećajući ih na njihovo nekad visoko mišljenje o sada zatočenom Jovanu, Isus kaže: „Vi ste samo nakratko bili voljni u velikoj meri da se radujete njegovom svetlu.“ Isus ih na to podseća u nadi da će im pomoći, da, spasti ih. Međutim, on ne zavisi od Jovanovog svedočanstva.

„Dela koja činim [uključujući i čudo koje je upravo izveo] svedoče o meni da me je Otac poslao.“ Ali, pored toga, Isus nastavlja: „Otac koji me je poslao posvedočio je za mene.“ Bog je posvedočio za Isusa, na primer, prilikom njegovog krštenja, govoreći: „Ovo je moj sin, ljubljeni.“

Zaista, Isusovi optužioci nemaju izgovora za to da ga odbace. Sâmo Pismo za koje tvrde da ga istražuju svedoči za njega! „Da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni“, zaključuje Isus, „jer on je pisao o meni. Ali, ako ne verujete njegovim zapisima, kako ćete verovati mojim rečima?“ Jovan 5:17-47; 1:19-27; Matej 3:17.

▪ Zašto Isusov posao nije prekršaj Sabata?

▪ Kako Isus opisuje svoju presudnu ulogu u Božjoj nameri?

▪ Na čije svedočanstvo Isus ukazuje da bi dokazao da je Božji Sin?