Poglavlje 84

Odgovornost učenika

NAKON napuštanja kuće istaknutog fariseja, koji je verovatno član sanhedrina, Isus nastavlja put prema Jerusalimu. Sledi ga veliko mnoštvo. Ali, koje su njihove pobude? Šta je zaista uključeno u to ako neko želi biti njegov pravi sledbenik?

Dok putuju, Isus se obraća mnoštvu i verovatno ih zapanjuje kad kaže: „Ako ko dođe k meni i ne mrzi svog oca i majku i ženu i decu i braću i sestre, da, čak i svoju dušu, on ne može biti moj učenik.“

Šta Isus time misli? Isus tu ne kaže da njegovi sledbenici treba doslovno da mrze svoje rođake. Umesto toga, oni ih moraju mrzeti tako da ih vole manje nego što vole njega. Za Isusovog praoca Jakova je rečeno da je „mrzeo“ Liju i voleo Rahelu, što je značilo da je Lija voljena manje od njene sestre Rahele.

Zapazi, takođe, da je Isus rekao učenicima da moraju mrzeti „i svoju dušu“, ili život. Isus time pak misli da ga pravi učenik mora voleti i više nego što voli svoj vlastiti život. Isus time ističe da je ozbiljna odgovornost postati njegov učenik. To nije nešto što se preuzima bez pažljivog razmišljanja.

Nevolja i progonstvo su uključeni u to da se postane Isusov učenik, kao što on nastavlja da ukazuje: „Ko god ne nosi svoj mučenički stub i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.“ Dakle, pravi učenik mora biti voljan da podnese istu težinu sramote kakvu je podneo Isus, uključujući, ako je potrebno, i umiranje od ruku Božjih neprijatelja, što će se Isusu uskoro dogoditi.

Dakle, postati Hristov učenik je stvar koju mnoštvo koje ga sledi treba vrlo pažljivo ispitati. Isus ističe tu činjenicu pomoću jednog poređenja. „Na primer“, kaže on, „ko od vas, ako želi sagraditi kulu, ne sedne prvo da proračuna trošak i vidi ima li dovoljno da može dovršiti? Inače bi mogao da postavi temelj a da ne bude u stanju da dovrši, i svi bi posmatrači mogli početi da ga ismejavaju, govoreći: ’Ovaj je čovek započeo da gradi, ali nije bio u stanju da dovrši.‘“

Tako Isus pokazuje mnoštvu koje ga sledi da, pre nego što postanu njegovi učenici, treba da budu čvrsto odlučni da mogu ispuniti ono što je u to uključeno, upravo kao što se čovek koji želi sagraditi kulu, pre nego što počne osigura da ima sredstava da je dovrši. Pričajući još jedno poređenje, Isus nastavlja:

„Ili koji kralj, koji stupa protiv drugog kralja u rat, ne sedne najpre i ne posavetuje se hoće li biti u stanju s deset hiljada četa da se bori s onim koji dolazi na njega s dvadeset hiljada? Ako to zaista ne može učiniti onda, dok je onaj još daleko, pošalje izaslaništvo i zamoli za mir.“

Isus zatim ističe značenje svojih poređenja, govoreći: „Tako možete biti sigurni da niko među vama ko se ne oprosti od svega svog imanja ne može biti moj učenik.“ To je ono što mnoštvo koje ga sledi, da, svako ko uči o Hristu, mora biti spreman da učini. Oni moraju biti spremni da žrtvuju sve što imaju — svu svoju imovinu, uključujući i sam život — ako žele biti njegovi učenici. Jesi li spreman da uradiš to?

„So je svakako dobra“, nastavlja Isus. U Propovedi na gori on je rekao da su njegovi učenici „so zemlje“, što znači da oni imaju zaštitni uticaj na ljude, kao što je i doslovna so konzervans. „Ali ako i so izgubi svoju snagu čime će se ona osoliti? Nije prikladna ni za zemlju ni za đubrivo.“ Isus zaključuje: „Baca se van. Ko ima uši da sluša, neka posluša.“

Time Isus pokazuje da i oni koji su već neko vreme njegovi učenici ne smeju da popuste u svojoj odluci da to i ostanu. Ako to učine, postaće beskorisni, predmet ruganja ovome svetu i neprikladni pred Bogom, ustvari, sramota za Boga. Dakle, kao slaba, zatrovana so, biće bačeni van, da, uništeni. Luka 14:25-35; 1. Mojsijeva 29:30-33; Matej 5:13.

▪ Šta znači ’mrzeti‘ svoje rođake i samog sebe?

▪ Koja dva poređenja Isus priča, i šta ona znače?

▪ Šta je glavna misao Isusovih završnih komentara u vezi soli?