Poglavlje 119

Odveden Ani, zatim Kajafi

ISUS je, svezan kao običan zločinac, odveden Ani, uticajnom pređašnjem prvosvešteniku. Ana je bio prvosveštenik kad je Isus kao 12-godišnji dečak zapanjio rabinske učitelje u hramu. Nekoliko Aninih sinova kasnije su služili kao prvosveštenici, a trenutno njegov zet Kajafa zauzima taj položaj.

Isus je verovatno prvo odveden u dom Ane, zbog dugotrajnog istaknutog položaja tog prvosveštenika u religioznom životu Jevreja. To svraćanje kod Ane omogućuje prvosvešteniku Kajafi da sazove sanhedrin, jevrejski vrhovni sud od 71 člana, kao i da prikupi lažne svedoke.

Prvosveštenik Ana sad pita Isusa o njegovim učenicima i njegovom učenju. Međutim, u odgovoru Isus kaže: „Javno sam govorio svetu. Uvek sam poučavao u sinagogi i hramu, gde se okupljaju svi Jevreji, i ništa nisam u tajnosti govorio. Zašto me ispitujete? Pitajte one koji su čuli što sam im govorio. Eno! Oni znaju šta sam rekao.“

Nato jedan od službenika koji stoji blizu udara Isusa dlanom po licu, govoreći: „Da li je to način da odgovaraš glavaru svešteničkom?“

„Ako sam krivo govorio“, odgovara Isus, „posvedoči da je krivo; ako li je pravo, zašto me udaraš?“ Nakon ovoga, Ana šalje svezanog Isusa dalje do Kajafe.

Dosad su svi glavari sveštenički, stariji muževi iz plemena, da, celi sanhedrin, počeli da se sakupljaju. Njihovo mesto sastajanja je očigledno Kajafin dom. Održavati takav sudski postupak u noći Pashe sasvim je protivno jevrejskom zakonu. Ali, to ne odvraća religiozne vođe od njihove zle namere.

Nedeljama ranije, kad je Isus uskrsnuo Lazara, članovi sanhedrina su već odlučili među sobom da on mora da umre. A samo dva dana ranije, u sredu, religiozni vladari zajednički su se posavetovali da na podmukao način uhvate Isusa kako bi ga ubili. Zamisli, on je ustvari bio osuđen pre svog suđenja!

Sada se čine napori da se pronađu svedoci koji će pružiti lažne dokaze, tako da se može oformiti slučaj protiv Isusa. Međutim, ne mogu se naći svedoci koji su u saglasnosti u svom svedočanstvu. Konačno, dolaze dvojica i tvrde: „Čuli smo ga kako govori: ’Srušiću ovaj hram koji je načinjen rukama i za tri dana sagradiću drugi, koji nije načinjen rukama.‘“

„Zar ništa ne kažeš kao odgovor?“ pita Kajafa. „Šta to ovi svedoče protiv tebe?“ Ali, Isus ostaje nem. Na sramotu sanhedrina, svedoci se ne mogu složiti u svojim pričama ni u toj lažnoj optužbi. Zato prvosveštenik pokušava drugačiju taktiku.

Kajafa zna kako su Jevreji osetljivi na bilo čiju tvrdnju da je sam Sin Božji. U dve ranije prilike, oni su Isusa drsko označili kao bogohulnika koji zaslužuje smrt, kad su pogrešno mislili da tvrdi da je jednak Bogu. Kajafa sad lukavo optužuje: „Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hrist Sin Božji!“

Bez obzira na ono što Jevreji misle, Isus je zaista Sin Božji. A ostati nem moglo bi se protumačiti kao poricanje da je on Hrist. Zato Isus hrabro odgovara: „Jesam; a vi ćete ugledati Sina čovečijeg kako sedi zdesna moći i dolazi s oblacima nebeskim.“

Na to Kajafa, u dramatičnom razmetanju, razdire svoje haljine i uzvikuje: „Pohulio je! Šta nam više trebaju svedoci? Evo! Čuli ste hulu. Šta mislite?“

„Za smrt je“, objavljuje sanhedrin. Zatim oni počinju sa njim da zbijaju šalu, i kažu mnoge stvari u huljenju protiv njega. Udaraju ga i pljuju mu po licu. Drugi pokrivaju njegovo celo lice, udaraju ga pesnicama i podrugljivo kažu: „Proreci nam, Hriste. Ko te udario?“ To uvredljivo, protivzakonito ponašanje odvija se za vreme noćnog sudskog procesa. Matej 26:57-68; 26:3, 4; Marko 14:53-65; Luka 22:54, 63-65; Jovan 18:13-24; 11:45-53; 10:31-39; 5:16-18.

▪ Gde je Isus prvo odveden, i šta mu se tamo događa?

▪ Gde Isusa zatim vode, i sa kojom namerom?

▪ Kako je Kajafa u stanju da navede sanhedrin da objavi da Isus zaslužuje smrt?

▪ Koje se uvredljivo, protivzakonito ponašanje odvija za vreme sudskog procesa?