Poglavlje 87

Osigurati se za budućnost primenjenom mudrošću

ISUS je upravo završio priču o rasipničkom sinu koju je ispričao velikom mnoštvu koje uključuje njegove učenike, nepoštene poreznike i druge poznate grešnike, kao i književnike i fariseje. Sada se on obraća svojim učenicima i navodi poređenje o bogatom čoveku koji je primio nepovoljan izveštaj o svom upravitelju kuće, ili poslužitelju.

Prema Isusovom pričanju, bogati čovek poziva svog poslužitelja i govori mu da će ga otpustiti. „Šta da radim, jer će mi gospodar oduzeti upraviteljstvo?“ pita se poslužitelj. „Nisam dovoljno jak za kopanje, sramim se da prosjačim. A! Znam šta ću učiniti tako da me, kad budem oteran s upraviteljstva, ljudi prime u svoje domove.“

Kakav plan ima poslužitelj? On poziva one koji su zaduženi kod njegovog gospodara. „Koliko duguješ?“ pita on.

Prvi odgovara: ’2 200 litara maslinovog ulja.‘

’Uzmi nazad svoj pisani ugovor i sedi i brzo napiši 1 100‘, kaže mu on.

Zatim pita drugog: ’A ti, koliko ti duguješ?‘

On kaže: ’22 000 litara pšenice‘.

’Uzmi nazad svoj pisani ugovor i piši 18 000.‘

Poslužitelj je u granicama svojih prava kad smanjuje račun dugovanja svom gospodaru, budući da on još uvek upravlja finansijskim poslovima svog gospodara. Smanjenjem iznosa on se sprijateljio sa onima koji mogu da mu vrate uslugu kad on izgubi svoj posao.

Kad gospodar čuje šta se dogodilo, on je zadivljen. Ustvari, on je „pohvalio upravitelja, iako nepravednog, jer je postupio s primenjenom mudrošću.“ Zaista, dodaje Isus: „Jer su sinovi ovog sistema stvari mudriji na primenjeni način prema vlastitom naraštaju nego što su sinovi svetla.“

Zatim, izvlačeći pouku za svoje učenike, Isus ohrabruje: „Učinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva da bi vas, kad ono zataji, primili u večna boravišta.“

Isus ne pohvaljuje poslužitelja za njegovu nepravednost, već za njegovu dalekovidnost, primenjenu mudrost. „Sinovi ovog sistema stvari“ često oštroumno koriste svoj novac ili položaj da se sprijatelje sa onima koji im mogu vratiti usluge. Zato i Božje sluge, „sinovi svetla“, takođe treba na mudar način da koriste svoja materijalna sredstva, svoje ’nepravedno bogatstvo‘, da bi imali koristi od toga.

Ali, kako kaže Isus, oni pomoću tog bogatstva treba da se sprijatelje sa onima koji ih mogu primiti u „večna boravišta“. Za članove malog stada, ta mesta su na nebu; za „druge ovce“ ona su na rajskoj Zemlji. Pošto samo Jehova Bog i njegov Sin mogu primiti osobe na takva mesta, trebalo bi da budemo marljivi da gajimo prijateljstvo sa njima korišćenjem „nepravednog bogatstva“ koje imamo u podupiranju interesa Kraljevstva. Tada će nam, kad materijalna bogatstva zataje ili nestanu, što će se sigurno dogoditi, biti osigurana večna budućnost.

Isus nastavlja da govori da će osobe koje su verne u brizi i za te materijalne, ili najmanje, stvari takođe biti verne u brizi za stvari od veće važnosti. „Zato“, nastavlja on, „ako se u vezi sa nepravednim bogatstvom niste pokazali verni, ko će vam poveriti pravo [to jest, duhovne, ili interese Kraljevstva]? I ako se niste pokazali verni u vezi s onim što je tuđe [interesima Kraljevstva sa kojima je Bog zadužio svoje sluge], ko će vam dati što je za vas [nagradu života u večnim prebivalištima]?“

Mi jednostavno ne možemo da budemo prave sluge Božje i u isto vreme da budemo robovi nepravednim bogatstvima, materijalnim bogatstvima, kao što Isus zaključuje: „Nijedan sluga u kući ne može biti rob dvojice gospodara; jer ili će jednoga mrzeti a drugoga voleti, ili će prionuti uz jednoga a drugoga prezreti. Ne možete biti robovi Boga i bogatstva.“ Luka 15:1, 2; 16:1-13; Jovan 10:16.

▪ Kako se upravitelj iz Isusovog poređenja sprijateljio sa onima koji mu mogu posle pomoći?

▪ Šta je ’nepravedno bogatstvo‘, i kako pomoću njega možemo steći prijatelje?

▪ Ko nas može primiti u „večna boravišta“, i koja su to mesta?