Poglavlje 77

Pitanje nasledstva

NAROD očigledno zna da je Isus večerao u kući fariseja. Zato se oni u hiljadama sakupljaju napolju i čekaju dok Isus ne izađe. Suprotno farisejima, koji se protive Isusu i koji pokušavaju da ga uhvate u izgovoru nečeg pogrešnog, narod ga žudno sluša sa cenjenjem.

Obraćajući se najpre svojim učenicima, Isus kaže: „Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.“ Kako se pokazalo tokom večere, celi farisejski religiozni sistem ispunjen je licemerjem. Ali, iako se zloća fariseja može prikriti pokazivanjem pobožnosti, ona će konačno biti razotkrivena. „Ništa nije pažljivo sakriveno“, kaže Isus, „što se neće otkriti, ni tajno što se neće saznati.“

Isus nastavlja da ponavlja ohrabrenje koje je dao dvanaestorici kad ih je poslao na propovedničko putovanje po Galileji. On kaže: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a potom ne mogu više ništa učiniti.“ Pošto Bog ne zaboravlja čak ni jednog jedinog vrapca, Isus jamči svojim sledbenicima da ih Bog neće zaboraviti. On navodi: „Kad vas izvedu pred javne skupove i vladine službenike i vlasti... sveti će vas duh upravo u taj čas poučiti šta treba da govorite.“

Čovek iz mnoštva progovori: „Učitelju“, moli on, „kaži mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo.“ Mojsijev Zakon je odredio da prvorođeni sin treba primiti dva dela nasledstva, i zato ne bi trebalo da bude razloga za prepirku. Ali, čovek očigledno želi više od svog zakonskog udela u nasledstvu.

Isus ispravno odbija da bude upleten. „Čoveče, ko me je postavio za sudiju ili delioca nad vama?“ pita on. Zatim on daje ovaj važan savet mnoštvu: „Imajte otvorene oči i čuvajte se pažljivo svake vrste lakomstva, jer čak ako neko ima i u izobilju, njegov život ne proizilazi iz onog što poseduje.“ Da, bez obzira koliko čovek može steći, prirodno će umreti i sve ostaviti iza sebe. Da istakne tu činjenicu, kao i da pokaže ludost propuštanja da se stekne dobar glas kod Boga, Isus koristi jedno poređenje. On objašnjava:

„Zemlja je jednog bogatog čoveka dobro rađala. Zato je počeo da razmišlja i govori u sebi: ’Šta ću učiniti, jer nemam gde da sakupim svoju letinu?‘ Tada je rekao: ’Ovo ću učiniti: porušiću svoje žitnice, pa ću sagraditi veće i u njih ću sabrati svoje žito i sva svoja dobra; i reći ću svojoj duši: „Dušo, sakupila si mnogo dobra za mnogo godina; počivaj, jedi, pij, uživaj.“‘ A Bog mu je rekao: ’Nerazumni čoveče, ove ću noći zatražiti dušu tvoju. Kome će pripasti ono što si sakupio?‘“

U zaključku, Isus zapaža: „Tako biva s čovekom koji sebi zgrće blago, a nije bogat prema Bogu.“ Iako učenici možda ne bi mogli biti uhvaćeni u zamku ludog gomilanja bogatstva, zbog dnevnih životnih briga oni bi mogli lako biti odvraćeni od službe Jehovi celom dušom. Zato Isus koristi priliku da ponovi odgovarajući savet koji je dao godinu i po ranije u Propovedi na gori. Obraćajući se svojim učenicima, on kaže:

„Zato vam kažem: Prestanite teskobno da se brinete za svoje duše, o tome šta ćete jesti, ili za svoja tela, o tome šta ćete obući... Dobro pogledajte kako gavrani niti seju seme niti žanju, i nemaju spremišta ni žitnice, a ipak ih Bog hrani... Dobro pogledajte kako ljiljani rastu; niti se trude niti predu; ali kažem vam: Ni Solomon se u svoj svojoj slavi nije odenuo kao jedan od njih...

Zato prestanite da tražite šta biste jeli ili šta biste pili, i prestanite da budete teskobno napeti; jer sve su to stvari za kojima narodi sveta žudno teže, a vaš Otac zna da su vam potrebne. Ali, tražite neprestano njegovo kraljevstvo, a ove će vam se stvari dodati.“

Isusove reči zaslužuju da se uzmu u obzir posebno u vreme ekonomske teškoće. Osoba koja postane preterano zabrinuta za svoje materijalne potrebe i koja počinje da popušta u duhovnim aktivnostima ustvari pokazuje pomanjkanje vere u Božju sposobnost da se pobrine za svoje sluge. Luka 12:1-31; 5. Mojsijeva 21:17.

▪ Zbog čega verovatno čovek pita za nasledstvo, i koji savet daje Isus?

▪ Koje poređenje upotrebljava Isus, i koji je zaključak tog poređenja?

▪ Koji savet Isus ponavlja, i zašto je on prikladan?