Poglavlje 113

Poniznost na poslednjoj Pashi

PETAR i Jovan su, po Isusovim uputstvima, već stigli u Jerusalim da učine pripreme za Pashu. Isus, očigledno sa deset ostalih apostola, stiže kasnije tog popodneva. Sunce se spušta na horizontu dok Isus i njegovo društvo silaze sa Maslinske gore. To je Isusov poslednji pogled na grad sa te gore sve do posle njegovog uskrsenja.

Uskoro Isus i njegovo društvo dolaze u grad i odlaze do kuće gde će slaviti Pashu. Oni se penju stepenicama do velike gornje sobe, gde nalaze sve pripreme za svoje tajno slavljenje Pashe. Isus se raduje toj prilici, jer kaže: „Veoma sam želeo jesti ovu pashu s vama pre nego što budem trpeo.“

Prema običaju, učesnici Pashe popili bi četiri čaše vina. Očigledno posle uzimanja treće čaše, Isus daje hvalu i kaže: „Uzmite je i predajte je jedan drugome između sebe; jer vam kažem: Odsada više neću piti od ploda vinove loze sve dok ne dođe kraljevstvo Božje.“

Nekako tokom večere, Isus ustaje, odlaže na stranu svoju gornju haljinu, uzima peškir i puni lavor vodom. Obično bi se domaćin pobrinuo da noge gostiju budu oprane. Ali, budući da u ovoj prilici domaćin nije prisutan, Isus se brine za tu ličnu uslugu. Svi apostoli su mogli da iskoriste priliku da to učine; ali, očigledno zato što među njima postoji još suparništva, niko to ne čini. Sada su zbunjeni kad Isus počne da pere njihove noge.

Kad Isus dođe do Petra, on prigovara: „Ti mi sigurno nećeš prati noge.“

„Ako te ne operem, nemaš deo sa mnom“, kaže Isus.

„Gospode“, odgovara Petar, „ne samo moje noge, nego i moje ruke i moju glavu.“

„Ko se okupao“, odgovara Isus, „ne treba nego oprati noge, i potpuno je čist. I vi ste čisti, ali ne svi.“ On to kaže jer zna da Juda Iskariotski smišlja da ga izda.

Kad Isus opere noge svoj dvanaestorici, uključujući i noge svog izdajnika, Jude, oblači svoju gornju haljinu i ponovo se priklanja stolu. Zatim pita: „Znate li šta sam vam učinio? Obraćate mi se sa ’Učitelju‘ i ’Gospode‘ i ispravno govorite, jer sam ja to. Zato, ako sam vam ja, iako sam Gospod i Učitelj, oprao noge, i vi morate prati noge jedan drugome. Jer sam vam postavio uzor da, kao što sam ja učinio, i vi treba da činite. Zaista, zaista vam kažem: Rob nije veći od svog gospodara, niti je onaj koji je poslat veći od onoga koji ga je poslao. Ako to znate, srećni ste ako to činite.“

Kakva divna pouka o poniznoj službi! Apostoli ne bi smeli da traže prvo mesto, smatrajući da su oni toliko važni da im drugi moraju uvek služiti. Treba da slede Isusov primer. On se ne sastoji u ritualnom pranju nogu. Ne, već to znači spremno služiti bez pristranosti, bez obzira kako bi nizak ili neugodan mogao biti taj posao. Matej 26:20, 21; Marko 14:17, 18; Luka 22:14-18; 7:44; Jovan 13:1-17.

▪ Šta je jedinstveno s obzirom na Isusov pogled na Jerusalim dok ulazi u grad da slave Pashu?

▪ Koju čašu tokom Pashe Isus očigledno dodaje 12-orici apostola posle izricanja blagoslova?

▪ Koju ličnu uslugu je, prema običaju, uživao gost dok je Isus bio na zemlji, i zašto to nije učinjeno tokom Pashe koju su slavili Isus i apostoli?

▪ Koja je bila Isusova namera u vršenju ponizne usluge pranja nogu apostola?