Poglavlje 107

Poređenje o svadbenoj gozbi

POMOĆU dva poređenja, Isus je razotkrio književnike i glavare svešteničke, i oni žele da ga ubiju. Ali, daleko od toga da je Isus završio s njima. On nastavlja da im priča još jedno poređenje, i kaže:

„Kraljevstvo nebesko postalo je poput čoveka, kralja, koji je priredio svadbenu gozbu za svog sina. I poslao je svoje robove da pozovu one koji su pozvani na svadbenu gozbu, ali oni nisu bili voljni da dođu.“

Jehova Bog je Kralj koji priređuje svadbenu gozbu za svog Sina, Isusa Hrista. Na kraju će nevesta od 144 000 pomazanih sledbenika biti ujedinjena sa Isusom na nebu. Kraljevi podanici su Izraelci, koji su time što su bili dovedeni u savez Zakona 1513. pre n. e., dobili mogućnost da postanu „kraljevstvo sveštenika“. Tako je njima tom prilikom prvobitno dodeljen poziv na svadbenu gozbu.

Međutim, prvi poziv onima koji su pozvani nije izašao sve do jeseni 29. n. e., kad su Isus i njegovi učenici (kraljevi robovi) započeli svoje delo propovedanja Kraljevstva. Ali, prirodni Izraelci, koji su dobili taj poziv objavljen od robova od 29 n. e. do 33. n. e., nisu bili voljni da dođu. Zato je Bog naciji koja je pozvana dao još jednu priliku, kako Isus priča:

„Ponovo je poslao druge robove, govoreći: ’Recite pozvanima: Gle! Pripremio sam svoj obrok, moji su bikovi i ugojene životinje zaklani i sve je spremno. Dođite na svadbenu gozbu.‘“ Drugi i poslednji poziv pozvanima počeo je na Pentekost 33. n. e., kada je izliven sveti duh na Isusove sledbenike. Taj poziv nije prestajao do 36. n. e.

Ipak, velika većina Izraelaca prezirno je odbila i ovaj poziv. „Ali oni su bez zanimanja otišli“, kaže Isus, „jedan na svoje polje, drugi na svoj trgovački posao; ostali su pak uhvatili njegove robove, drsko s njima postupali i ubili ih.“ Isus nastavlja: „Kralj se rasrdio i poslao svoje vojske i uništio te ubice i spalio njihov grad.“ To se dogodilo 70. n. e., kada su Rimljani sravnili Jerusalim sa zemljom, a te ubice bile su ubijene.

Isus zatim objašnjava šta se dogodilo u međuvremenu: „Zatim je [kralj] rekao svojim robovima: ’Svadbena gozba zaista je spremna, ali oni koji su pozvani nisu bili dostojni. Zato pođite na puteve koji vode van grada, i koga god pronađete pozovite na svadbenu gozbu.‘“ Robovi su to učinili, i „soba za svadbene svečanosti ispunila se onima koji su se prignuli k stolu“.

Delo sakupljanja gostiju koji su pozvani sa puteva van grada započelo je 36. n. e. Rimski vojni zapovednik Kornelije i njegova porodica bili su prvi od sakupljenih neobrezanih ne-Jevreja. Žetva tih ne-Jevreja, koji su svi bili zamena za one koji su prvobitno odbili poziv, nastavila se sve do 20. veka.

U 20. veku soba za svadbene svečanosti se napunila. Isus priča šta se tada događa i kaže: „Kad je kralj došao da pregleda goste, zapazio je čoveka koji nije odeven u svadbeno ruho. I rekao mu je: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?‘ Ostao je bez reči. Zatim je kralj rekao svojim slugama: ’Svežite mu ruke i noge i izbacite ga van u tamu. Tamo će biti njegov plač i njegov škrgut zuba.‘“

Čovek bez svadbenog ruha predočava tzv. hrišćane. Bog nikad nije priznao da takvi imaju ispravno obeležje kao duhovni Izraelci. Bog ih nikad nije pomazao svetim duhom kao naslednike Kraljevstva. Zato su oni izbačeni u tamu gde će ih snaći uništenje.

Isus zaključuje svoje poređenje govoreći: „Jer je mnogo pozvanih, a malo izabranih.“ Da, vrlo mnogo ih je pozvano iz izraelske nacije da postanu članovi Hristove neveste, ali je izabrano samo malo prirodnih Izraelaca. Pokazalo se da većinu od 144 000 gostiju koji primaju nebesku nagradu čine ne-Izraelci. Matej 22:1-14; 2. Mojsijeva 19:1-6; Otkrivenje 14:1-3.

▪ Ko su oni koji su prvobitno pozvani na svadbenu gozbu, i kada je njima proširen poziv?

▪ Kada je upućen prvi poziv onima koji su pozvani, i ko su robovi koji su upotrebljeni da ga upute?

▪ Kada je proširen drugi poziv, i ko je posle toga pozvan?

▪ Ko je predočen čovekom bez svadbenog ruha?

▪ Ko su mnogi pozvani, a ko malo izabranih?