Poglavlje 94

Potreba za molitvom i poniznošću

RANIJE, dok je bio u Judeji, Isus je ispričao poređenje o važnosti istrajnosti u molitvi. Sada, na svom poslednjem putovanju u Jerusalim, on ponovo ističe potrebu da se ne popušta u molitvi. Isus je verovatno još uvek u Samariji ili Galileji dok priča svojim učenicima sledeće poređenje:

„U nekom gradu bio je neki sudija koji nije imao strah pred Bogom i nije imao poštovanja prema čoveku. U tom gradu je pak bila udovica i k njemu je odlazila, govoreći: ’Pobrini se da dobijem pravdu od svog suparnika u parnici.‘ I, iako neko vreme nije bio susretljiv, kasnije je rekao sebi: ’Iako se ne bojim Boga niti poštujem čoveka, bilo kako ću se pobrinuti da dobije pravdu, jer mi ova udovica neprestano čini poteškoće, da ne bi stalno dolazila i do kraja me izudarala.‘“

Isus zatim primenjuje svoju priču, i kaže: „Čujte šta je sudija, iako nepravedan, rekao! Neće li, dakle, Bog sigurno prouzročiti da se pravda čini njegovim izabranima koji viču k njemu dan i noć, iako je strpljiv s njima?“

Isus ne želi da kaže da je Jehova Bog na bilo koji način sličan tom nepravednom sudiji. Ustvari, ako će se i nepravedni sudija odazvati na stalne usrdne molbe, nema sumnje da će i Bog, koji je u potpunosti pravedan i dobar, odgovoriti ako njegov narod ne popušta u molitvi. Zato Isus nastavlja: „Kažem vam, prouzročiće [Bog] da im se pravda čini brzo.“

Pravda je često bila uskraćena poniznima i siromašnima, dok su moćni i bogati često bili povlašćeni. Ipak, Bog ne samo da će se pobrinuti da zli budu pravedno kažnjeni, već će takođe osigurati da se sa njegovim slugama postupa pravedno dajući im večni život. Ali, koliko ljudi čvrsto veruje da će Bog prouzročiti da se pravda brzo izvrši?

Isus se posebno osvrće na veru povezanu sa snagom molitve, i pita: „Ali, kad dođe Sin čovečiji, hoće li on zaista naći veru na Zemlji?“ Iako nije odgovoreno na ovo pitanje, možda je dublji smisao da takva vera neće biti uobičajena kad Hrist dođe u kraljevskoj moći.

Među onima koji slušaju Isusa nalaze se neki koji su sasvim samouvereni u svojoj veri. Oni se pouzdaju u svoju pravednost i prezirno gledaju na druge. I neki od Isusovih učenika mogli bi biti uključeni u tu grupu. Zato Isus upravlja takvima sledeće poređenje:

„Dva čoveka otišla su u hram da se mole, jedan farisej, a drugi poreznik. Farisej je ustao i počeo ovako moliti u sebi: ’O Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi, otimači, nepravednici, preljubnici, ili čak kao ovaj poreznik. Postim dvaput nedeljno, dajem desetak od svega što steknem.‘“

Fariseji su zapaženi po svojim javnim pokazivanjima pravednosti kako bi ostavili na druge dubok utisak. Uobičajeni dani za njihove dobrovoljne postove su ponedeljak i sreda. Osim toga, oni vrlo savesno plaćaju desetinu i od malih biljaka iz polja. Nekoliko meseci ranije, njihov prezir prema običnom narodu bio je ispoljen tokom praznika Senica, kad su rekli: „To mnoštvo koje ne poznaje zakon [tj. tumačenje koje su im pružali fariseji] proklet je narod.“

Nastavljajući svoje poređenje, Isus govori o takvoj „prokletoj“ osobi: „A poreznik, stojeći na udaljenosti, nije bio spreman čak ni oči podići prema nebu, nego se neprestano udarao u prsa, govoreći: ’Bože, budi milostiv meni grešniku.‘“ Zato što je poreznik ponizno uvideo svoje propuste, Isus kaže: „Kažem vam, ovaj je čovek otišao kući više opravdan nego onaj; jer, svako ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen.“

Tako Isus ponovo ističe potrebu da budemo ponizni. Ne iznenađuje što i na Isusove učenike vrši uticaj društvo u kom su odgajani, u kom su samoopravdani fariseji tako uticajni i gde se uvek ističe položaj i rang. Ali, kako divnu pouku o poniznosti Isus pruža! Luka 18:1-14; Jovan 7:49.

▪ Zašto je nepravedni sudija odgovorio na udovičinu molbu, i koja pouka je pružena Isusovim poređenjem?

▪ Kakvu veru će Isus tražiti kad dođe?

▪ Kome Isus upravlja svoje poređenje o fariseju i porezniku?

▪ Koji stav fariseja treba izbegavati?