Poglavlje 40

Pouka o milosrđu

ISUS je možda još uvek u Nainu, gde je nedavno uskrsnuo udovičinog sina, ili je možda u poseti obližnjem gradu. Farisej po imenu Simon želi pobliže da osmotri onoga koji čini takva izvanredna dela. Zato poziva Isusa na obrok.

Sagledavši tu priliku kao mogućnost da propoveda prisutnima, Isus prihvata poziv, kao što je prihvatio i pozive da jede s poreznicima i grešnicima. Međutim, kad ulazi u Simonovu kuću, Isusu se ne poklanja srdačna pažnja kakva se obično pridavala gostima.

Noge obuvene u sandale ugrejale su se i uprljale zbog putovanja po prašnjavim putevima, i običaj gostoprimstva je da se gostima hladnom vodom operu noge. Ali, Isusove noge nisu oprane kad je stigao. Niti prima poljubac dobrodošlice, što je uobičajeni znak pristojnosti. Isto tako, nije mu namazana kosa uobičajenim uljem gostoprimstva.

Za vreme jela, dok su gosti prignuti k stolu, jedna nepozvana žena tiho ulazi u sobu. U gradu je poznato da ona živi nemoralnim životom. Verovatno je ona slušala Isusovo naučavanje, uključujući i poziv da ’dođu k njemu svi koji su umorni i opterećeni i on će ih okrepiti‘. Pošto je bila duboko ganuta onim što je videla i čula, ona sada traži Isusa.

Žena prilazi k stolu iza Isusa i klekne do njegovih nogu. Dok joj suze kaplju na njegova stopala, briše ih svojom kosom. Takođe uzima bočicu s mirisnim uljem i, dok nežno ljubi njegova stopala, maže ih uljem. Simon to posmatra s neodobravanjem. „Da je prorok“, razmišlja on, „znao bi ko je i kakva je ova žena koja ga dotiče, da je grešnica.“

Shvatajući njegove misli, Isus kaže: „Simone, imam ti nešto reći.“

„Učitelju, reci“, odgovara on.

„Dva su čoveka dugovala nekom zajmodavcu“, počinje Isus. „Jedan mu je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset. Kako nisu imali čime da mu plate, on im je obojici oprostio dug. Koji će ga, dakle, od njih dvojice više voleti?“

„Pretpostavljam“, kaže Simon, verovatno s prizvukom ravnodušnosti s obzirom na naizglednu nevažnost pitanja, „onaj kome je oprostio više.“

„Ispravno si prosudio“, kaže Isus. A zatim, okrenuvši se ženi, kaže Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću i nisi mi dao vode za noge. A ova je žena natopila moje noge suzama i otrla ih svojom kosom. Poljubac mi nisi dao, a ova žena od časa kad sam ušao nije prestala nežno ljubiti moje noge. Nisi mi namazao glavu uljem, a ova mi je žena noge namazala mirisnim uljem.“

Žena je tako pružila dokaz da se iskreno pokajala zbog svoje nemoralne prošlosti. Tako Isus zaključuje, govoreći: „Zato ti kažem, opraštaju joj se njeni mnogi gresi, koliko ih god mnogo ima, jer je volela mnogo; a kome se malo oprašta, malo voli.“

Isus ni u kom slučaju ne opravdava niti prelazi preko nemorala. Umesto toga, ovaj događaj pokazuje njegovo saosećajno razumevanje za ljude koji čine pogreške u životu, ali koji pokazuju da žale zbog toga i tako dolaze k Hristu za olakšanje. Pružajući pravu okrepu toj ženi, Isus kaže: „Oprošteni su ti gresi... Tvoja te vera spasla; idi s mirom.“ Luka 7:36-50; Matej 11:28-30.

▪ Kako Isusa prima njegov domaćin Simon?

▪ Ko traži Isusa, i zašto?

▪ Kakvo poređenje daje Isus, i kako ga primenjuje?