Poglavlje 83

Pozvan u goste kod fariseja

ISUS je još uvek u kući istaknutog fariseja i upravo je izlečio čoveka koji pati od vodene bolesti. Dok posmatra kako drugi gosti biraju istaknuta mesta na večeri, on poučava o poniznosti.

„Kad te neko pozove na svadbenu gozbu“, objašnjava Isus, „nemoj zaleći na najistaknutije mesto. Možda će on s vremenom pozvati nekog istaknutijeg od tebe, pa će onaj ko je pozvao i tebe i njega doći i reći ti: ’Neka bude ovo mesto ovom čoveku.‘ A ti ćeš onda poći sa stidom da zauzmeš niže mesto.“

Zato Isus savetuje: „Nego kad si pozvan, otidi i prisloni se na najniže mesto, tako će ti čovek koji te pozvao kad dođe reći: ’Prijatelju, pođi naviše.‘ Tada ćeš imati čast pred svim ostalim gostima.“ Zaključujući, Isus kaže: „Jer će svaki koji se uzvisuje biti ponižen, a onaj koji se ponizuje biće uzvišen.“

Isus se zatim obraća fariseju koji ga je pozvao i opisuje kako treba pripremiti obrok koji ima stvarnu vrednost kod Boga „Kad priređuješ obrok ili večeru, ne zovi svoje prijatelje ili svoju braću ili svoje rođake ili bogate susede. Možda bi nekad i oni mogli zauzvrat pozvati tebe i time bi ti bilo uzvraćeno. Ali, kad priređuješ gozbu, pozovi siromašne, bogalje, hrome, slepe; i srećan ćeš biti, jer nemaju ništa čime bi ti uzvratili.“

Pripremanje takvog obroka za nesrećne doneće sreću onome ko ga priprema, kao što Isus objašnjava svom domaćinu: „Jer će ti se uzvratiti o uskrsenju pravednih.“ Isusov opis tog hvale vrednog obroka doziva u misli drugog gosta još jednu vrstu večere. „Sretan je onaj koji jede hleb u kraljevstvu Božjem“, kaže taj gost. Ipak, ne cene svi ispravno tu srećnu mogućnost, kako Isus pokazuje jednim poređenjem.

„Neki je čovek priređivao veličanstvenu večeru i mnoge je pozivao. I poslao je svog roba... da kaže pozvanima: ’Dođite, jer je sad sve spremno.‘ Ali oni su se svi zajedno počeli izgovarati. Prvi mu je rekao: ’Kupio sam polje i treba da odem i vidim ga; molim te, izvini me.‘ A drugi je rekao: ’Kupio sam pet jarmova stoke i idem da ih pogledam; molim te, izvini me.‘ Drugi je pak rekao: ’Upravo sam se oženio i zato ne mogu doći.‘“

Kakvi neuverljivi izgovori! Polje ili stado stoke se obično pogleda pre kupovine, i zato nema stvarne hitnosti gledati ih posle toga. Isto tako, ženidba neke osobe ne bi smela da je spreči da prihvati tako važan poziv. Zato, kad čuje te izgovore, gospodar postaje ljut i zapoveda svom robu:

„’Izađi brzo na široke puteve i uske gradske ulice i dovedi ovamo siromahe i kljaste i slepe i hrome.‘ Vremenom je rob rekao: ’Gospodaru, što si naredio učinjeno je, i još ima mesta.‘ I gospodar je rekao robu: ’Izađi na drumove i ograđena mesta i prinudi ih da dođu, da se ispuni moja kuća... Niko od onih koji su bili pozvani neće okusiti moju večeru.‘“

Koje su okolnosti opisane ovim poređenjem? Pa, „gospodar“ koji priprema večeru predočava Jehovu Boga; „rob“ koji proširuje poziv Isusa Hrista; a ’veličanstvena večera‘ mogućnosti da se bude prvi na redu za nebesko Kraljevstvo.

Oni koji prvi primaju poziv da dođu u red za Kraljevstvo, pre svih ostalih, su jevrejske religiozne vođe Isusovog vremena. Međutim, oni su odbili poziv. Tako je, počevši naročito na Pentekost 33. n. e., proširen drugi poziv prezrenima i poniženima iz jevrejskog naroda. Ali, nije ih se dovoljno odazvalo da popune 144 000 mesta u Božjem nebeskom Kraljevstvu. Zato je 36. n. e., tri i po godine kasnije, proširen treći i poslednji poziv na neobrezane ne-Jevreje, a sakupljanje takvih nastavilo se do našeg vremena. Luka 14:1-24.

▪ Koju pouku iz poniznosti daje Isus?

▪ Kako domaćin može pripremiti večeru koja ima stvarnu vrednost kod Boga, i zašto će mu to doneti sreću?

▪ Zašto su izgovori pozvanih gostiju neuverljivi?

▪ Šta je predočeno Isusovim poređenjem o ’veličanstvenoj večeri‘?