Poglavlje 54

„Pravi hleb s neba“

JUČERAŠNJI dan je zaista bio pun događaja. Isus je čudesno nahranio hiljade ljudi, a zatim je umakao narodu koji ga je pokušao učiniti kraljem. Te noći je prešao olujno Galilejsko more i spasao Petra koji je počeo tonuti dok je hodao po uzburkanoj vodi, te je umirio valove da bi sačuvao svoje učenike od brodoloma.

Sada ga ljudi koje je Isus čudesno nahranio severoistočno od Galilejskog mora pronalaze u blizini Kafarnauma i pitaju: „Kada si ovamo došao?“ Isus ih prekorava i kaže da su došli da ga traže zato što očekuju još jedno besplatno jelo. Podstiče ih da rade, ne za hranu koja propada, nego za onu hranu koja ostaje za večni život. Zato ljudi pitaju: „Šta treba da radimo da bismo vršili dela Božja?“

Isus navodi samo jedno delo koje je od najveće vrednosti. „Ovo je delo Božje“, objašnjava on, „da pokazujete veru u onoga koga je On poslao.“

Ljudi, međutim, ne pokazuju veru u Isusa, urkos svim čudima koja je učinio. To je neverovatno, čak i posle svih tih čuda koja je učinio oni pitaju: „Šta ti, dakle, činiš kao znak da bismo ga videli i verovali ti? Kakvo delo ti činiš? Naši su preci jeli manu u pustinji, kao što je pisano: ’Dao im je hleb s neba da jedu.‘“

Dajući im odgovor na njihovo traženje znaka, Isus je razjasnio ko je Izvor čudesnih priprema i rekao: „Mojsije vam nije dao hleb s neba, nego vam moj Otac daje pravi hleb s neba. Jer Božji je hleb onaj koji silazi s neba i daje život svetu.“

„Gospode“, kažu ljudi, „daj nam uvek tog hleba.“

„Ja sam hleb života“, objašnjava Isus. „Ko dolazi k meni neće ogladneti i ko pokazuje veru u mene neće nikada ožedneti. Ali, rekao sam vam: Videli ste me, a ipak ne verujete. Sve što mi Otac daje doći će k meni, a onoga ko dolazi k meni nikako ja neću oterati; jer sam sišao s neba, ne da bih činio svoju volju, nego volju onoga ko me poslao. Ovo je volja onoga ko me poslao: da ne izgubim ništa od onoga što mi je dao, nego da to uskrsnem u poslednji dan. Jer ovo je volja moga Oca, da svako ko vidi Sina i pokazuje veru u nj ima večni život.“

Nato su Jevreji počeli mrmljati protiv Isusa, jer je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba.“ Oni u njemu ne vide ništa više od sina ljudskih roditelja, pa prigovaraju na isti način kao Nazarećani: „Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome znamo i oca i majku? Kako to da sada kaže: ’Sišao sam s neba‘?“

„Prestanite mrmljati među sobom“, odgovara Isus. „Niko ne može doći k meni ukoliko ga moj Otac, koji me poslao, ne privuče, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan. U Prorocima je zapisano: ’I svi će oni biti naučeni od Jehove.‘ Svako ko je čuo od Oca i naučio dolazi k meni. Ne da je iko video Oca, osim onoga ko je od Boga; on je video Oca. Zaista, zaista vam kažem: Ko veruje ima večni život.“

Dalje, Isus ponavlja: „Ja sam hleb života. Vaši su praočevi jeli manu u pustinji, a ipak su pomrli. Ovo je hleb koji silazi s neba, da ko god jede od njega ne umre. Ja sam živi hleb koji je sišao s neba; ako neko jede od tog hleba živeće večno.“ Da, pokazujući veru u Isusa, onoga koji je od Boga poslan, ljudi mogu imati večni život. Nikakva mana ni bilo kakav takav hleb ne može to omogućiti.

Razgovor o hlebu s neba očigledno je započeo nedugo nakon što su ljudi pronašli Isusa u blizini Kafarnuma. Ali, razgovor se nastavio i dostigao vrhunac kasnije dok je Isus poučavao u jednoj sinagogi u Kafarnaumu. Jovan 6:25-51, 59; Psalam 78:24; Isaija 54:13; Matej 13:55-57.

▪ Koji događaji prethode Isusovom razgovoru o hlebu s neba?

▪ S obzirom na ono što je Isus upravo činio, zašto je traženje znaka neprikladno?

▪ Zašto Jevreji mrmljaju protiv Isusove tvrdnje da je pravi hleb s neba?

▪ Gde se odvija razgovor o hlebu s neba?