Poglavlje 121

Pred sanhedrinom, zatim kod Pilata

NOĆ se bliži kraju. Petar se odrekao Isusa treći put, a članovi sanhedrina završili su svoj lažni sudski proces i razišli se. Međutim, čim je u petak nastupilo jutro, oni se ponovo sastaju, ovog puta u svojoj dvorani sanhedrina. Njihova namera je očigledno da noćnom suđenju daju izvesnu meru zakonitosti. Kad je Isus doveden pred njih, oni kažu, kao što su činili tokom noći: „Ako si Hrist, reci nam.“

„Kad bih vam čak i rekao, ne biste uopšte verovali“, odgovara Isus. „Štaviše, kad bih vas pitao ne biste uopšte odgovorili.“ Ipak, Isus neustrašivo ukazuje na svoj identitet, govoreći: „Odsada će Sin čovečiji sediti s moćne desne strane Božje.“

„Jesi li, dakle, Sin Božji?“ žele znati svi oni.

„Vi sami govorite da jesam“, odgovara Isus.

Za te ljude usredsređene na ubistvo, taj odgovor je suvišan. Oni to smatraju huljenjem. „Zašto nam treba daljnje svedočanstvo?“ pitaju oni. „Jer sami smo to čuli iz njegovih usta.“ Zato Isusa vežu i predaju ga rimskom namesniku Pontiju Pilatu.

Juda, Isusov izdajnik posmatrao je rasprave. Kad vidi da je Isus optužen, on oseća grižu savesti. Zato on odlazi ka glavarima svešteničkim i starijim muževima da vrati 30 srebrnika, objašnjavajući: „Sagrešio sam kad sam izdao pravednu krv.“

„Što je nama do toga? To je tvoja stvar!“ bezdušno odgovaraju oni. Zato Juda baca srebrnike u hram, odlazi i pokušava da se obesi. Međutim, grana o koju Juda veže konopac očigledno se lomi, a njegovo telo pada na stene ispod i rasprsne se.

Glavari sveštenički nisu sigurni šta da čine sa srebrnicima. „Nije zakonito ubaciti ih u svetu riznicu“, zaključuju oni, „jer su cena krvi.“ Zato, posle zajedničkog dogovora, novcem kupuju lončarevu njivu za pokop stranaca. Njiva tako biva nazvana „Krvna njiva“.

Još uvek je rano ujutro kad je Isus doveden u namesnikov dvor. Ali, Jevreji koji su s njim odbijaju da uđu jer veruju da će ih takva prisnost sa paganima uprljati. Zato Pilat, da bi im izašao u susret, izlazi van. „Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?“ pita on.

„Da ovaj čovek nije prestupnik, ne bismo ga predali tebi“, odgovaraju oni.

Želeći da izbegne upletenost, Pilat odgovara: „Uzmite ga sami i sudite mu prema svom zakonu.“

Otkrivajući svoju ubilačku nameru, Jevreji tvrde: „Nije zakonito za nas da koga ubijemo.“ Zaista, ako ubiju Isusa za vreme praznika Pashe, to će izazvati javni metež, budući da su mnogi visoko cenili Isusa. Međutim, ako uspeju da navedu Rimljane da ga pogube na temelju političke optužbe, to će poslužiti da ih reši odgovornosti pred narodom.

Zato religiozne vođe, ne spominjući svoj raniji sudski proces kojim su optužili Isusa za huljenje, sada izmišljaju drukčiju optužbu. Oni iznose trodelnu optužbu: „Našli smo ovog čoveka kako [1] zavodi naš narod i [2] zabranjuje plaćanje poreza cezaru, i [3] za sebe govori da je Hrist, Kralj.“

Optužba da Isus tvrdi da je kralj brine Pilata. Zato on ponovo ulazi u dvorac, poziva k sebi Isusa i pita: „Jesi li ti kralj Jevreja?“ Drugim rečima, jesi li ti prekršio zakon objavljujući sebe za kralja u otporu protiv cezara?

Isus želi da zna koliko je Pilat već čuo o njemu, i zato pita: „Govoriš li sam od sebe ovo, ili su ti drugi rekli o meni?“

Pilat priznaje svoje neznanje o njemu i želju da sazna činjenice. „Zar sam ja Jevrej?“ odgovara on. „Tvoj te narod predao meni i glavari sveštenički. Šta si učinio?“

Isus ni u kom slučaju ne želi da izbegne sporno pitanje o kraljevanju. Odgovor koji Isus sada daje nesumnjivo iznenađuje Pilata. Luka 22:66–23:3; Matej 27:1-11; Marko 15:1; Jovan 18:28-35; Dela 1:16-20.

▪ Sa kojom namerom se ujutro sanhedrin ponovo sastaje?

▪ Kako Juda umire, i šta je učinjeno sa 30 srebrnika?

▪ Umesto da sami ubiju Isusa, zašto Jevreji žele da to učine Rimljani?

▪ Koje optužbe protiv Isusa iznose Jevreji?