Poglavlje 86

Priča o izgubljenom sinu

ISUS je upravo ispričao dva poređenja farisejima u kojima se radi o ponovnom nalaženju izgubljene ovce i drahme. Sada on nastavlja s jednim drugim poređenjem. Radi se o tome kako otac pun ljubavi postupa sa dvojicom sinova, koji obojica čine teške greške.

Kao prvo, tu je mlađi sin, glavna osoba u poređenju. On skuplja svoje nasledstvo koje mu je bez oklevanja dao njegov otac. Tada napušta svoju kuću i počinje da vodi vrlo nemoralan život. Ipak poslušajmo Isusa, i dok on priča priču, pokušajmo da odredimo koga dotični predstavljaju.

„Neki čovek je“, počinje Isus, „imao dva sina. I mlađi je rekao svom ocu: ’Oče! daj mi deo od imanja koji meni pripada‘. Tada im je otac razdelio njihova sredstva za život.“ Šta je mlađi sin učinio sa onim što je dobio?

„Kasnije“, objašnjava Isus, „ne posle mnogo dana, mlađi je sin sve prikupio i otputovao u udaljenu zemlju i onde rasuo svoje imanje živeći raskalašenim životom.“ Da, on je potrošio svoj novac živeći sa bludnicama. Ali, došla su teška vremena, kao što Isus dalje priča:

„A kad je potrošio sve, žestoka glad je nastupila u celoj zemlji, i zapao je u oskudicu. Čak je otišao i prionuo uz jednog građanina te zemlje; i on ga je poslao u svoja polja da čuva svinje. I želeo je da se nasiti mahunama rogača koje su jele svinje, a niko mu ništa nije dao.“

Kako je obeščašćujuće biti prinuđen hraniti svinje, budući da su ove životinje po Zakonu nečiste! Međutim, ono što je najviše mučilo sina je nagrizajuća glad, koja ga je navela da čak žudi za hranom koju su dobijale svinje. Njegova strašna beda ga je ’urazumila‘ kao što kaže Isus.

Nastavljajući svoju priču, Isus kaže: „Rekao je sebi: ’Kako samo mnogo najamnika kod moga oca obiluje hlebom, dok ja ovde umirem od gladi! Ustaću i otputovati k svome ocu i reći mu: ’Oče! sagrešio sam protiv neba i protiv tebe. Nisam više dostojan nazvati se tvojim sinom. Učini me jednim od svojih najamnika.‘ Ustao je dakle i otišao svom ocu.“

Ovde možemo osmotriti nešto što je pažnje vredno: Da je otac ljutito vikao na svog sina kad je ovaj krenuo od kuće, on verovatno ne bi bio tako siguran šta da čini. On bi se mogao odlučiti na povratak i tražiti posao negde u svojoj domovini, a da se ne pojavi pred očima svoga oca. Međutim, takva misao mu nije pala na pamet. On je želeo biti kod kuće!

Otac u Isusovoj priči jasno predstavlja našeg milosrdnog nebeskog Oca punog ljubavi, Jehovu Boga. A možda i uviđaš da se izgubljeni, ili rasipni sin odnosi na ljude koji su poznati kao grešnici. Fariseji, kojima Isus priča, kritikovali su Isusa jednom ranijom prilikom zato što je jeo sa takvim grešnicima. Ali, koga predstavlja stariji sin?

Kad je pronađen izgubljeni sin

Kad se izgubljeni, ili rasipnički sin iz Isusovog poređenja vraća očevoj kući, na kakav prijem nailazi? Poslušajmo kako to Isus opisuje:

„Dok je još bio daleko otac ga je ugledao i, ganut samilošću, potrčao i pao mu oko vrata i nežno ga poljubio.“ Kakav milosrdan, srdačan otac, koji tako dobro predstavlja našeg nebeskog Oca Jehovu!

Otac je verovatno čuo za raskalašeni život svog sina. Ipak, izražava mu dobrodošlicu ne očekujući iscrpna objašnjenja. I Isus takođe poseduje takav srdačan duh, jer prvi pristupa grešnicima i poreznicima, koji su u ovom poređenju prikazani izgubljenim sinom.

Istina, razboriti otac iz Isusovog poređenja nesumnjivo je stekao određeni utisak o njegovom kajanju videći njegovo tužno, snuždeno držanje pri povratku. Ali, očev pristup pun ljubavi olakšava sinu da prizna svoje grehe. Isus priča: „A sin mu je rekao: ’Oče, zgrešio sam protiv neba i protiv tebe. Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. Učini me jednim od svojih najamnika.‘“

Reči jedva prelaze preko sinovljevih usana, ali otac preduzima inicijativu i prelazi na delo, naređujući svojim robovima: „Hitro iznesite najlepšu haljinu i obucite ga u nju i stavite mu na ruku prsten a na noge sandale. I dovedite utovljenog mladog bika, zakoljite ga i jedimo i veselimo se, jer je ovaj sin moj bio mrtav i opet je oživeo; izgubljen je bio i našao se.“ Zatim su se počeli ’veseliti‘.

U međuvremenu je očev „stariji sin bio u polju“. Dok slušaš ostatak priče, razmisli koga bi on mogao predstavljati. Isus za starijeg sina kaže: „Kad je došao i približio se kući, začuo je ugodnu muziku i ples. Pozvao je zato jednog od slugu i upitao ga šta to znači. Rekao mu je: ’Došao je tvoj brat i otac je tvoj zaklao ugojenog mladog bika, jer mu se vratio u dobrom zdravlju.‘ Ali on se rasrdio i nije hteo ući. Tada je izašao njegov otac i počeo ga usrdno moliti. Odgovorio je i rekao svom ocu: ’Toliko ti godina služim kao rob i nikada nisam prekršio tvoju zapovest, a ipak mi nijednom nisi ni jare dao da se proveselim sa svojim prijateljima. Ali, čim je došao tvoj sin koji je s bludnicama proždreo tvoja sredstva za život, ti si za njega zaklao ugojenog bika.‘“

Ko se, poput starijeg sina, kritički odnosio prema milosrđu i pažnji poklonjenoj grešnicima? Zar nisu to bili književnici i fariseji? Pošto je njihovo kritikovanje Isusa zbog toga što izražava dobrodošlicu grešnicima bilo povod za ovo poređenje, jasno je da stariji sin predstavlja upravo njih.

Isus svoju priču zaključuje očevim obraćanjem sinu: „Dete, ti si uvek sa mnom i sve što je moje tvoje je; ali mi smo se naprosto morali veseliti i radovati, jer je ovaj brat tvoj mrtav bio i oživeo je, i izguljen je bio i našao se.“

Isus ne objašnjava do kraja šta je stariji sin konačno učinio. Činjenica je da su se kasnije, posle Isusove smrti i uskrsenja, ’mnogi sveštenici počeli pokoravati veri‘, a tu su možda bili uključeni i oni koji su predstavljali klasu ’starijeg sina‘ o kojoj Isus ovde govori.

Ali, koga danas predstavljaju ta dva sina? To su sigurno oni koji su dovoljno saznali o Jehovinim namerama, i imaju temelj za ulazak u odnos s njim. Stariji sin predstavlja neke članove ’malog stada‘, odnosno ’skupštine prvorođenih upisanih na nebesima‘. Oni su usvojili sličan stav kao i taj stariji sin. Nisu želeli da izraze dobrodošlicu zemaljskoj klasi, ’drugim ovcama‘, za koje su smatrali da im oduzimaju primat.

Rasipnički sin, s druge strane, predstavlja one iz Božjeg naroda koji su otišli da bi uživali u zadovoljstvima koja pruža svet. S vremenom su se, međutim, pokajnički vratili i ponovo postali aktivne Božje sluge. Zaista, koliko ljubavi i milosrđa pokazuje Otac prema onima koji uviđaju da im je potrebno oproštenje i vraćaju se k njemu! Luka 15:11-32; 3. Mojsijeva 11:7, 8; Dela 6:7; Luka 12:32; Jevrejima 12:23; Jovan 10:16.

▪ Kome Isus priča ovo poređenje, ili priču, i zašto?

▪ Ko je glavni lik u priči, i šta se njemu događa?

▪ Koga u Isusovo vreme predstavljaju otac i mlađi sin?

▪ Kako Isus oponaša primer samilosnog oca iz poređenja?

▪ Kako stariji sin gleda na dobrodošlicu izraženu njegovom bratu, i na koji način se fariseji ponašaju kao stariji sin?

▪ Kakvu primenu ima Isusovo poređenje u naše vreme?