Poglavlje 116

Priprema apostole za svoj odlazak

SPOMEN večera je završena, ali su Isus i njegovi apostoli još uvek u gornjoj sobi. Iako će uskoro otići, Isus ima još toliko toga da kaže. „Neka se ne uznemiruje srce vaše“, teši ih on. „Pokazujte veru u Boga.“ Ali, on dodaje: „I u mene pokazujte veru.“

„U kući moga Oca ima mnogo stanova“, nastavlja Isus. „Idem da vam pripravim mesto... da i vi budete gde sam ja. A kuda ja idem vi znate put.“ Apostoli ne shvataju da Isus govori o odlasku na nebo, i zato Toma pita: „Gospode, mi ne znamo kuda ideš. Kako da znamo put?“

„Ja sam put i istina i život“, odgovara Isus. Da, samo prihvatanjem njega i oponašanjem njegovog načina života može neko ući u Očev nebeski dom, jer, kako Isus kaže: „Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“

„Gospode, pokaži nam Oca“, traži Filip, „i to nam je dovoljno.“ Filip očigledno želi da Isus omogući vidljivo objavljivanje Boga, kao što je u vizijama u staro vreme bilo dozvoljeno Mojsiju, Iliji i Isaiji. Ali, apostoli ustvari imaju nešto mnogo bolje od vizija te vrste, kao što Isus primećuje: „Jesam li toliko bio s vama, a ti me, Filipe, ipak nisi upoznao? Ko je mene video, video je i Oca.“

Isus je tako savršeno odražavao ličnost svog Oca, tako da je živeti s njim i posmatrati ga ustvari isto što i videti Oca. Ipak, Otac je superiorniji od Sina, kao što Isus priznaje: „Ono što vam govorim ne govorim sam od sebe.“ Isus ispravno daje svo priznanje za svoje pouke svom nebeskom Ocu.

Kako su apostoli ohrabreni kad čuju kako im Isus sada govori: „Ko pokazuje veru u mene, i on če ćiniti dela koja ja činim; i činiće dela veća od ovih!“ Isus ne misli da će njegovi učenici izvršavati veća čudesna dela nego što je on činio. Ne, on misli da će oni propovedati mnogo duže vreme, na mnogo većem području i mnogo većem broju ljudi.

Isus neće napustiti svoje učenike posle svog odlaska. „I sve što zamolite u moje ime“, obećava on, „učiniću.“ Dalje, on kaže: „Tražiću od Oca, i on će vam dati drugog pomoćnika koji će zauvek biti s vama, duha istine.“ Kasnije, posle svog uzlaska na nebo, Isus izliva na svoje učenike sveti duh, tog drugog pomoćnika.

Isusov odlazak je blizu, kako on kaže: „Još malo, i svet me više neće videti.“ Isus će biti duhovno stvorenje koje čovek ne može videti. Ali, on ponovo obećava svojim vernim apostolima: „Vi ćete me videti, jer ja živim i vi ćete živeti.“ Da, Isus ne samo da će im se pojaviti u ljudskom obličju posle svog uskrsenja, nego će ih u određeno vreme uskrsnuti kao duhovne osobe za život na nebu zajedno s njim.

Isus sada navodi jednostavno pravilo: „Ko ima moje zapovesti i drži ih, to je onaj koji me voli. Onoga pak koji voli mene voleće i moj Otac, i ja ću ga voleti i jasno ću mu se pokazati.“

Na to mu u reč upada apostol Juda, onaj koji je nazvan Tadej: „Gospode, šta se dogodilo da nameravaš da se jasno pokažeš nama, a ne svetu?“

„Ako me ko voli“, odgovara Isus, „držaće moju reč, i moj će ga Otac voleti... Ko me ne voli ne drži moje reči.“ Nasuprot njegovim poslušnim sledbenicima, svet zanemaruje Isusove pouke. Zato se on njima ne otkriva.

Tokom svoje zemaljske službe, Isus je svoje apostole poučavao mnogim stvarima. Kako će ih sve zapamtiti, budući da su čak do tog časa toliko toga propustili da razumeju? Na sreću, Isus obećava: „Ali pomoćnik, sveti duh, koga će Otac poslati u moje ime, on će vas poučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao.“

Ponovo ih tešeći, Isus kaže: „Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir... Neka se ne uznemiruje vaše srce.“ Istina, Isus odlazi, ali on objašnjava: „Kad biste me voleli, radovali biste se što idem k Ocu, jer Otac je veći od mene.“

Isusu je s njima preostalo još malo vremena. „Neću više s vama mnogo govoriti“, kaže on, „jer dolazi vladar sveta, a on nema moć nada mnom.“ Satana Đavo, onaj koji je bio u stanju da osvoji Judu i da ima vlast nad njim, vladar je sveta. Ali, u Isusu nema grešnih slabosti na koje bi Satana mogao da cilja da ga odvoji od služenja Bogu.

Radovanje bliskom odnosu

Nakon Spomen večere, Isus je ohrabrio svoje apostole neslužbenim iskrenim razgovorom. Možda je prošla ponoć. Zato Isus podstiče: „Ustanite, hajdemo odavde.“ Međutim, pre nego što odu, Isus podstaknut ljubavlju prema njima, nastavlja da govori, dajući pobuđujuće poređenje.

„Ja sam prava loza, a moj Otac je uzgajivač“, počinje on. Veliki Uzgajivač, Jehova Bog, posadio je tu simboličnu lozu kad je pomazao Isusa svetim duhom prilikom njegovog krštenja krajem 29. n. e. Ali, Isus nastavlja da pokazuje da loza ne predočava samo njega, izjavljujući: „Svaku granu na meni koja ne nosi plod on odstranjuje, a svaku koja donosi plod čisti, da donese više ploda... Kao što ni grana ne može sama da donese plod ako ne ostane na lozi, tako isto ne možete ni vi, ako ne ostanete u zajednici sa mnom. Ja sam loza a vi ste grane.“

Na Pentekost, 51 dan kasnije, apostoli i drugi su postali grane loze kad je na njih bio izliven sveti duh. Konačno, 144 000 osoba postaju članovi simbolične vinove loze. Zajedno sa stabljikom loze, Isusom Hristom, oni čine simboličnu lozu koja donosi plodove Božjeg Kraljevstva.

Isus objašnjava ključ za donošenje ploda: „Ko ostaje u zajednici sa mnom, i ja u zajednici s njim, on donosi mnogo ploda; jer odvojeno od mene ne možete učiniti ama baš ništa.“ Ali, ako osoba propusti da donosi plod, kaže Isus, „odbaci se kao grana i osuši se; i ljudi prikupe te grane i bace ih u vatru i spale se“. Nasuprot tome, Isus obećava: „Ako ostanete u zajednici sa mnom i moje reči ostanu u vama, zamolite što god želite i biće vam.“

Isus nadalje kaže svojim apostolima: „Time se moj Otac proslavlja, da neprestano donosite mnogo ploda i pokazujete se kao moji učenici.“ Plod koji Bog želi sa grana je njihovo ispoljavanje osobina sličnih Hristovim, posebno ljubavi. Osim toga, budući da je Hrist bio objavitelj dobre vesti, željeni plod takođe uključuje njihovu aktivnost stvaranja učenika po njegovom primeru.

„Ostanite u mojoj ljubavi“, naglašava sada Isus. Ali, kako to njegovi apostoli mogu učiniti? „Budete li čuvali moje zapovesti“, kaže on, „ostaćete u mojoj ljubavi.“ Nastavljajući, Isus objašnjava: „Ovo je moja zapovest, da volite jedan drugoga kao što sam i ja vas voleo. Niko nema veću ljubav od ove, da ko preda svoju dušu u korist svojih prijatelja.“

Za nekoliko sati, Isus će pokazati tu izvanrednu ljubav dajući svoj život u korist svojih apostola, kao i svih drugih koji će pokazati veru u njega. Njegov primer bi trebalo da podstakne njegove sledbenike da imaju istu samopožrtvovnu ljubav jedni prema drugima. Ta ljubav će ih obeležavati, kao što je Isus ranije naveo: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom.“

Označavajući svoje prijatelje, Isus kaže: „Vi ste moji prijatelji ako činite ono što vam zapovedam. Više vas ne nazivam robovima, jer rob ne zna šta njegov gospodar čini. Međutim, ja sam vas nazvao prijateljima, jer sam vam objavio sve što sam čuo od svog Oca.“

Kako dragocen odnos – biti Isusov blizak prijatelj! Ali, da bi nastavili da se raduju tom odnosu, njegovi sledbenici moraju ’neprestano donositi plod‘. Ako to čine, kaže Isus, ’Otac će im dati što god uzmole u njegovo ime‘. Sigurno, to je veličanstvena nagrada za donošenje ploda Kraljevstva! Nakon što ponovo podstakne apostole da ’vole jedan drugoga‘, Isus objašnjava da će ih svet mrzeti. Ipak, on ih teši: „Ako vas svet mrzi, znate da je mene pre mrzeo nego što je mrzeo vas.“ Isus nadalje otkriva zašto svet mrzi njegove sledbenike, govoreći: „A budući da niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zato vas svet mrzi.“

Objašnjavajući daljnji razlog mržnje sveta, Isus nastavlja: „Ali oni će sve ovo protiv vas činiti zbog mog imena, jer ne poznaju onoga [Jehovu Boga] koji me je poslao.“ Ustvari, Isusova čudotvorna dela osuđuju one koji ga mrze, kao što on spominje: „Da nisam među njima činio dela koja niko drugi nije činio, ne bi imali greha, a sada su me videli i zamrzeli, kao i mog Oca.“ Time se, kako kaže Isus, ispunio stih: „Mrzeli su me bez razloga.“

Kao što je to učinio ranije, Isus ih ponovo teši obećavajući da će poslati pomoćnika, sveti duh, Božju delujuću silu. „On će posvedočiti za mene; i vi onda treba da posvedočite.“

Daljnji saveti na rastanku

Isus i apostoli spremaju se da napuste gornju sobu. „Ovo sam vam govorio da se ne spotaknete“, nastavlja on. Zatim daje važno upozorenje: „Ljudi će vas izgnati iz sinagoge. Ustvari, dolazi čas kad će svako ko vas ubije zamišljati da prinosi svetu službu Bogu.“

Apostoli su očigledno vrlo uznemireni tom opomenom. Iako je Isus ranije rekao da će ih svet mrzeti, nije otkrio tako direktno da će biti ubijeni. „Ovo vam, međutim, nisam rekao na početku“, objašnjava Isus, „jer sam bio s vama.“ Ipak, kako je divno što ih je unapred naoružao tim obaveštenjem pre svog odlaska!

„A sada“, nastavlja Isus, „idem onome koji me je poslao, a ipak me niko od vas ne pita: ’Kuda ideš?‘“ Ranije te večeri, oni su ispitivali o tome kuda on ide, ali sada su tako potreseni onim što im je rekao da propuštaju da ga dalje pitaju o tome. Kao što Isus kaže: „Nego vam se zbog toga što sam vam ovo govorio srce ispunilo žalošću.“ Apostoli su ožalošćeni ne samo zato što su čuli da će trpeti teško progonstvo i biti ubijeni, već i zato što ih napušta njihov Učitelj.

Zato Isus objašnjava: „Za vašu je korist da ja odem. Jer ako ja ne odem, pomoćnik vam ni u kom slučaju neće doći; a ako zaista odem, poslaću vam ga.“ Kao čovek, Isus može u jednom času biti samo na jednom mestu. Ali, kad je na nebu, on može poslati pomoćnika, sveti duh, svojim sledbenicima ma gde se oni nalazili na Zemlji. Zato će Isusov odlazak biti od koristi.

Sveti duh, kaže Isus, „daće svetu uverljiv dokaz s obzirom na greh i s obzirom na pravednost i s obzirom na sud“. Greh sveta, propust da se pokaže vera u Božjeg Sina, biće razotkriven. Dalje, uverljivi dokaz Isusove pravednosti biće pokazan njegovim uzlaskom ka Ocu. A promašaj Satane i njegovog zlog sveta da slome Isusovu besprekornost uverljiv je dokaz da je vladar sveta bio nepovoljno osuđen.

„Još vam imam mnogo toga reći“, nastavlja Isus, „ali sada ne možete nositi.“ Zato Isus obećava da će ih, kad on izlije sveti duh, Božju delujuću silu, voditi u razumevanju tih stvari u saglasnosti sa njihovom sposobnošću da ih shvate.

Apostoli posebno nisu uspeli da razumeju da će Isus umreti i da će im se pojaviti nakon što uskrsne. Zato pitaju jedan drugoga: „Šta to znači što nam kaže: ’Još malo, pa me nećete videti, i ponovo: još malo pa ćete me ugledati‘, i ’jer idem k Ocu‘?“

Isus shvata da ga žele pitati, i zato objašnjava: „Zaista, zaista vam kažem: Vi ćete plakati i jadikovati, a svet će se radovati; vi ćete biti žalosni, ali će se vaša žalost pretvoriti u radost.“ Kasnije popodne toga dana, kad je Isus ubijen, svetske religiozne vođe su se radovali, a učenici su tugovali. Međutim, njihova tuga se pretvorila u radost kad je Isus uskrsnuo! A njihova radost se nastavila kad ih je na Pentekost opunomoćio da budu njegovi svedoci izlivajući na njih Božji sveti duh!

Upoređujući stanje apostola sa stanjem žene tokom njenih porođajnih bolova, Isus kaže: „Žena, kad rađa, žalosna je, jer je došao njen čas.“ Ali, Isus napominje da se ona više ne seća svoje nevolje kad se rodi dete, i ohrabruje apostole, govoreći: „I vi sada zaista imate žalost; ali ponovo ću vas ugledati [kad budem uskrsnut] i vaše će se srce radovati, i niko vam neće oduzeti vašu radost.“

Do tog časa apostoli nisu nikad molili u Isusovo ime. Ali, sada on kaže: „Ako što zamolite Oca, daće vam u moje ime... Jer Otac ima naklonost prema vama, jer ste i vi imali naklonost prema meni i verovali da sam izašao kao Očev poslanik. Ja sam izašao od Oca i došao u svet. Osim toga, ja napuštam svet i idem svojim putem k Ocu.“

Isusove reči su veliko ohrabrenje apostolima. „Zato verujemo da si izašao od Boga“, kažu oni. „Sada verujete?“ pita Isus. „Gle! Dolazi čas, zaista, došao je, kad ćete se raštrkati svaki svojoj kući i samog me ostaviti.“ Izgleda neverovatno, ali to se događa pre svanuća!

„Ovo sam vam rekao da u meni imate mir.“ Isus zaključuje: „U svetu imate nevolju, ali ohrabrite se! Ja sam pobedio svet.“ Isus je pobedio svet vernim izvršavanjem Božje volje uprkos svemu što su pokušali Satana i njegov svet kako bi slomili njegovu besprekornost.

Zaključna molitva u gornjoj sobi

Podstaknut dubokom ljubavlju za svoje apostole, Isus ih je pripremao na svoj neposredni odlazak. Sada, nakon što ih je opširno posavetovao i utešio, na kraju on podiže oči ka nebu i moli svog Oca: „Proslavi svog sina, da tvoj sin proslavi tebe, prema vlasti koju si mu dao nad svim telom, da bi dao večni život celom broju onih koje si mu dao.“

Kako uzbudljivu temu Isus uvodi – večni život! Imajući ’vlast nad svim telom‘, Isus može koristi od svoje otkupne žrtve pružiti celom umirućem čovečanstvu. Ipak, on dodeljuje „večni život“ samo onima koje Otac priznaje. Proširujući tu temu večnog života, Isus nastavlja svoju molitvu:

„Ovo znači večni život: da spoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista.“ Da, spasenje zavisi od našeg upoznavanja i Boga i Sina. Ali, nije dovoljno samo steći spoznanje.

Osoba mora da ih prisno upozna, razvijajući sa njima prijateljstvo puno razumevanja. Ona mora da oseća stvari poput njih i da gleda na stvari kroz njihove oči. A iznad svega, osoba mora nastojati da oponaša njihove neuporedive osobine u ophođenju s drugima.

Isus nadalje moli: „Ja sam te proslavio na zemlji, dovršivši delo koje si mi dao da činim.“ Ispunivši svoj zadatak do tog časa i uveren u svoj budući uspeh, on moli: „Sada ti, Oče, proslavi mene pored sebe slavom kakvu sam imao pored tebe pre nego što je bio svet.“ Da, on sada moli da bude vraćen u svoju pređašnju nebesku slavu kroz svoje uskrsenje.

Sažimajući svoje glavno delo na zemlji, Isus kaže: „Ja sam objavio tvoje ime ljudima koje si mi dao iz sveta. Tvoji su bili, i meni si ih dao, i očuvali su tvoju reč.“ Isus je koristio Božje ime, Jehova, u službi i pokazao njegov pravilan izgovor, ali učinio je i više od objavljivanja Božjeg imena svojim apostolima. On je takođe proširio njihovo spoznanje i cenjenje Jehove, njegove ličnosti i njegovih namera.

Priznavajući Jehovu za svog Pretpostavljenog, Onoga pod kim on služi, Isus ponizno priznaje: „Reči koje si mi dao ja sam dao njima, i primili su ih i sigurno spoznali da sam izašao kao tvoj poslanik, i poverovali su da si me ti poslao.“

Praveći razliku između svojih sledbenika i ostalog čovečanstva, Isus dalje moli: „Ja molim u vezi njih, ne molim u vezi sveta, nego u vezi onih koje si mi dao... Kad sam bio s njima bdio sam nad njima... i čuvao sam ih, i niko od njih nije uništen osim sina uništenja“, naime, Jude Iskariotskog. Baš u tom času Juda je na svom prezira vrednom putu da izda Isusa. Dakle, Juda ne znajući ispunjava Bibliju.

„Svet ih je omrznuo“, Isus nastavlja da se moli. „Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da nad njima bdiješ zbog zloga. Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta.“ Isusovi sledbenici su u svetu, tom organizovanom ljudskom društvu kojim vlada Satana, ali oni su odvojeni od njega i njegovog zla i to uvek moraju ostati.

„Posveti ih istinom“, nastavlja Isus, „tvoja reč je istina.“ Ovde Isus naziva nadahnute hebrejske spise, iz kojih je vrlo često citirao, ’istinom‘. Ali, ono što je on učio svoje učenike i što su oni kasnije pod nadahnućem napisali kao Hrišćanske grčke spise takođe je „istina“. Ta istina može nekoga da posveti, u potpunosti da promeni njegov život i da ga učini osobom odvojenom od sveta.

Isus sada moli ’ne samo u vezi njih, nego i u vezi onih koji će poverovati [u njega] kroz njihovu reč‘. Tako Isus moli za one koji će biti njegovi pomazani sledbenici i druge buduće učenike koji će još biti sakupljeni u „jedno stado“. Šta on moli za sve njih?

„Da bi svi bili jedno, baš kao što si ti, Oče, u zajednici sa mnom i ja u zajednici s tobom... da i oni mogu biti jedno, baš kao što smo mi jedno.“ Isus i njegov Otac nisu doslovno jedna osoba, nego se slažu u svim stvarima. Isus moli da se njegovi sledbenici raduju istom jedinstvu tako da „svet spozna da si me ti poslao i da si njih voleo kao što si voleo mene“.

Isus sada moli svog nebeskog Oca u korist onih koji će biti njegovi pomazani sledbenici. Za šta? „Da i oni budu tamo gde sam ja, da vide moju slavu koju si mi dao, jer si me voleo pre osnivanja sveta“, to jest, pre nego što su Adam i Eva začeli svoje potomstvo. Mnogo pre toga, Bog je voleo svog jedinorođenog Sina, koji je postao Isus Hrist.

Zaključujući svoju molitvu, Isus ponovo ističe: „I objavio sam im tvoje ime i objaviću ga, da ljubav kojom si ti mene ljubio bude u njima i ja u zajednici s njima.“ Za apostole je učenje Božjeg imena uključivalo lično upoznavanje Božje ljubavi. Jovan 14:1–17:26; 13:27, 35, 36; 10:16; Luka 22:3, 4; 2. Mojsijeva 24:10; 1. Kraljevima 19:9-13; Isaija 6:1-5; Galaćanima 6:16; Psalam 35:19; 69:4; Poslovice 8:22, 30.

▪ Kuda Isus ide, i koji odgovor dobija Toma s obzirom na put do tamo?

▪ Šta Filip svojim zahtevom očigledno želi da Isus učini?

▪ Zašto je onaj ko je video Isusa video i Oca?

▪ Kako će Isusovi sledbenici činiti veća dela od njegovih?

▪ U kom smislu Satana nema vlast nad Isusom?

▪ Kada je Jehova posadio simboličnu lozu, i kada i kako drugi postaju deo loze?

▪ Koliko očigledno grana ima simbolična loza?

▪ Kakav plod Bog želi od grana?

▪ Kako možemo biti Isusovi prijatelji?

▪ Zašto svet mrzi Isusove sledbenike?

▪ Koja Isusova opomena uznemiruje njegove apostole?

▪ Zašto apostoli propuštaju da upitaju Isusa o tome kuda on ide?

▪ Šta apostoli posebno propuštaju da razumeju?

▪ Kako Isus pokazuje da će se stanje apostola promeniti iz tuge u radost?

▪ Šta Isus kaže da će apostoli uskoro učiniti?

▪ Kako Isus pobeđuje svet?

▪ U kom smislu je Isusu data ’vlast nad svim telom‘?

▪ Šta znači spoznati Boga i njegovog Sina?

▪ Na koje je načine Isus objavio Božje ime?

▪ Šta je „istina“, i kako ona ’posvećuje‘ hrišćanina?

▪ Kako su Bog, njegov Sin i svi pravi obožavaoci jedno?

▪ Kada je bilo ’osnivanje sveta‘?