Poglavlje 126

„Sigurno je to bio Božji Sin“

ISUS nije dugo na stubu kad, oko podneva, nastupa tajanstvena tročasovna tama. Pomračenje sunca nije za to odgovorno, jer se ono događa samo u vreme mladog meseca, a u vreme Pashe mesec je pun. Osim toga, pomračenje sunca traje samo nekoliko minuta. Prema tome, tama je božanskog porekla! Ona verovatno zaustavlja one koji ismejavaju Isusa, prouzročivši čak da prestane njihovo ruganje.

Ako se ta tajanstvena pojava događa pre nego što zločinac prekorava svog druga i zamoli Isusa da ga se seti, to bi mogao biti činilac u njegovom pokajanju. Možda tokom te tame četiri žene, naime, Isusova majka i njena sestra Saloma, Marija Magdalena i Marija, majka apostola Jakova, prilaze mučeničkom stubu. Tu je s njima i Jovan, Isusov voljeni apostol.

Kako se samo para srce Isusovoj majci dok posmatra kako njen sin koga je hranila i negovala sada tu visi u smrtnoj patnji! Ali, Isus ne misli na vlastitu bol, nego na njenu dobrobit. On s velikim naporom kimne prema Jovanu i kaže svojoj majci: „Ženo, evo ti sina!“ Zatim kimne prema Mariji i kaže Jovanu: „Evo ti majke!“

Isus dakle brigu oko svoje majke, koja je sada očigledno udovica, poverava svom apostolu koga posebno voli. On to čini zato što drugi Marijini sinovi nisu još pokazali veru u njega. Tako on postavlja dobar primer, pobrinuvši se ne samo za telesne, nego i za duhovne potrebe svoje majke.

Oko tri popodne Isus kaže: „Žedan sam.“ Osetivši da mu je Otac, takoreći, uskratio zaštitu da bi do kraja bila ispitana njegova besprekornost, Isus doziva jakim glasom: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ Čuvši to, neki koji su stajali u blizini uzvikuju: „Eno ga zove Iliju!“ Jedan od njih odmah potrči i, upotrebivši sunđer natopljen u kiselo vino na vrhu stabljike isopa, daje mu da pije. Ali drugi kažu: „Pustite ga! Da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.“

Kad Isus primi kiselo vino, uzvikuje: „Dovršeno je!“ Da, on je dovršio sve za šta ga je Otac poslao da izvrši na Zemlji. Konačno, on kaže: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh.“ Isus dakle poverava Bogu svoju životnu snagu s poverenjem da će mu je Bog ponovo vratiti. Zatim mu klone glava i on umire.

U trenutku kad Isus udahne poslednji put, događa se snažan potres, usled kog pucaju i otvaraju se stene. Potres je toliko jak da se otvaraju spomen-grobovi van Jerusalima i trupla ispadaju iz njih. Prolaznici koji vide mrtva tela koja su ispala, ulaze u grad i pričaju o tome.

Osim toga, u trenutku kad Isus umire, velika zavesa koja odvaja Svetinju od Svetinje nad svetinjama u Božjem hramu cepa se nadvoje, od vrha do dna. Očigledno je ta divno ukrašena zavesa visoka oko 18 metara i vrlo je teška! To zapanjujuće čudo ne pokazuje samo Božju srdžbu izraženu protiv ubica njegovog Sina, nego označava i to da je sada Isusovom smrću omogućen ulazak u Svetinju nad svetinjama, samo nebo.

Dakle, kad ljudi osete potres i vide šta se događa, jako se uplaše. Vojni zapovednik koji je na dužnosti prilikom pogubljenja odaje slavu Bogu. „Sigurno je to bio Božji Sin“, izjavljuje. Verovatno je bio prisutan kad se na suđenju pred Pilatom raspravljalo o tome da li je Isus Božji Sin. A sada je on uveren da Isus jeste Sin Božji, da, da je on zaista najveći čovek koji je ikad živeo.

I drugi su obuzeti tim čudesnim događajima, i počinju da se vraćaju kući udarajući se u prsa, što je izraz njihove velike boli i srama. Sa udaljenosti taj prizor posmatraju mnogi Isusovi učenici, koji su duboko dirnuti tim značajnim događajima. Apostol Jovan je takođe prisutan. Matej 27:45-56; Marko 15:33-41; Luka 23:44-49; 2:34, 35; Jovan 19:25-30.

▪ Zašto pomračenje sunca ne može biti odgovorno za tri sata tame?

▪ Kakav izvrstan primer pokazuje Isus baš pred svoju smrt onima koji imaju ostarele roditelje?

▪ Koje su Isusove poslednje četiri izjave pre nego što je umro?

▪ Šta izaziva potres, i kakvo je značenje toga što se hramska zavesa rascepala nadvoje?

▪ Kako je vojni zapovednik, koji je na dužnosti prilikom pogubljenja, dirnut ovim čudom?