Poglavlje 110

Služba u hramu je dovršena

ISUS se poslednji put pojavljuje u hramu. Ustvari, on zaključuje svoju javnu službu na zemlji, izuzev događaja u naredna tri dana u vezi njegove kušnje i pogubljenja. Sada on nastavlja svoje ukoravanje književnika i fariseja.

Još tri puta on uzvikuje: „Jao vama, književnici i fariseji, licemeri!“ Kao prvo, on objavljuje nevolju na njih jer čiste „spoljašnost čaše i zdele, a iznutra su puni grabeži i neumerenosti“. Zato on prekorava: „Očisti najpre unutrašnjost čaše i zdele, da i njena spoljašnost postane čista.“

Dalje, on najavljuje nevolju za književnike i fariseje zbog unutrašnje pokvarenosti i truleži koju nastoje da sakriju spoljašnjom pobožnošću. „Jer ste slični okrečenim grobovima“, kaže on, „koji spolja doduše izgledaju lepo, ali iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakovrsne nečistoće.“

Konačno, njihovo licemerstvo je pokazano spremnošću da za proroke grade i ukrašavaju grobove, kako bi privukli pažnju na svoja vlastita dobrotvorna dela. Ipak, kako Isus otkriva, oni su „sinovi onih koji su pobili proroke“. Zaista, svako ko se usudi da razotkrije njihovo licemerje nalazi se u opasnosti!

Nastavljajući, Isus izgovara svoje najsnažnije reči optužbe. „Zmije, porodi gujini“, kaže on, „kako ćete izbeći osudu Gehene?“ Gehena je dolina korišćena kao stovarište smeća za Jerusalim. Zato Isus kaže da će za sleđenje svog zlog puta književnici i fariseji biti večno uništeni.

S obzirom na one koje šalje kao svoje predstavnike, Isus kaže: „Neke od njih ćete pobiti i pribiti na stub, a neke od njih ćete išibati po svojim sinagogama i prognati od grada do grada; da na vas dođe sva pravedna krv prolivena na zemlji, od krvi pravednog Avelja do krvi Zaharije sina Barahijina [nazvanog Jehojada u 2. Dnevnika], koga ste ubili između svetišta i žrtvenika. Zaista vam kažem: Sve će ovo doći na ovaj naraštaj.“

Zato što je Zaharija oštro kaznio Izraelske vođe, „urotili su se protiv njega i obasuli ga kamenjem na kraljevu zapovest u predvorju Jehovinog doma“. Ali, kao što proriče Isus, Izrael će platiti za svu takvu pravednu krv koja je prolivena. Platili su 37 godina kasnije, 70. n. e., kad su rimske vojske uništile Jerusalim i pogubile preko milion Jevreja.

Dok razmatra tu užasnu situaciju, Isus je ožalošćen. „Jerusalime, Jerusalime“, objavljuje on još jednom, „koliko sam puta hteo da sakupim tvoju decu, kao što kokoš sakuplja piliće pod svoja krila! Ali, vi to niste hteli. Gle! Kuća vam se pusta ostavlja.“

Isus zatim dodaje: „Odsad me nikako nećete videti dok ne kažete: ’Blagoslovljen je onaj koji dolazi u Jehovino ime!‘“ Taj dan će biti za vreme Hristove prisutnosti, kad dođe u svom nebeskom Kraljevstvu i kad ga ljudi vide očima vere.

Isus zatim odlazi do mesta sa kog može videti hramske blagajne i mnoštvo koje u njih ubacuje novac. Bogati ubacuju mnogo novca. Ali, tada dolazi siromašna udovica i ubacuje dve male kovanice vrlo male vrednosti.

Pozivajući svoje učenike, Isus kaže: „Zaista vam kažem da je ova siromašna udovica ubacila više od svih onih koji ubacuju novac u blagajne.“ Oni se sigurno čude kako to može biti. Zato Isus objašnjava: „Jer su svi ubacili od svog suviška, a ona je, iz svoje oskudice, ubacila sve što je imala, sav svoj hleb.“ Nakon što to kaže, Isus poslednji put napušta hram.

Zadivljeni veličinom i lepotom hrama, jedan od njegovih učenika uzvikuje: „Učitelju, pogledaj! kakvo kamenje i kakve građevine!“ Zaista, kamenje je navodno dugo preko 11, široko preko 5 i visoko preko 3 metra!

„Vidiš li ove velike građevine?“ odgovara Isus. „Nipošto se ovde neće ostaviti ni kamen na kamenu koji neće biti srušen.“

Nakon što to kaže, Isus i njegovi učenici prelaze dolinu Kidron i penju se na Maslinsku goru. Odavde mogu posmatrati veličanstveni hram. Matej 23:25–24:3; Marko 12:41–13:3; Luka 21:1-6; 2. Dnevnika 24:20-22.

▪ Šta čini Isus tokom svoje poslednje posete hramu?

▪ Kako je pokazano licemerje književnika i fariseja?

▪ Šta je mišljeno ’sudom Gehene‘?

▪ Zašto je Isus rekao da je udovica priložila više od bogatih?